Žika Mitrović je pored kosvske kinematografije, učinio puno kako bi podigao na noge i makedonsku kinematografiju. MIS STON je film koji se smatra jaednom od prvih velikih ambicioznih makedonskih produkcija. Kao što se često dešava sa rediteljima, i Mitrović smatra ovaj svoj minorni film izuzetno dragim. Nažalost, izuzev te fusnote da ga Mitrović voli kao što voli i DO POBEDATA, MIS STON je zaista fusnota u njegovom izuzetnom opusu.
MIS STON pokazuje Žikinu tendenciju da akcione priče koje se dešavaju van Drugog svetskog rata formuliše slično kao svoje partizanske vesterne. Priča je smeštena u Makedoniju 1901. kada je još uvek bila pod turskom okupacijom. Komite otimaju američku misionarku Miss Stone ne bi li uzeli novac za otkup i od njega kupili naoružanje za dalju borbu. Po depersonalizovanosti turskog protivnika koga čine zli i naopaki starešina i bezlični vojnici, i po simaptičnim hborcima za slobodu koji mudro i samopregorno artiklulišu svoju borbu, MIS STON jako podseća na partizanski film.
Štaviše, scenario za ovaj film se praktično uz izmenu refreneci u dijalozima lako mogao snimiti kao partizanski film. Sličnu situaciju Mitorvić je imao i u svom filmu NEVESINJSKA PUŠKA koji je neke druge događaja obdelavao u maniru partizanskog vesterna.
To samo po sebi nije problem pošto je inače partizanski film jedna od autohtnoih tradicija našeg filma. Problem je što čak ni transponovan MIS TON nebi bio vrhunski partizanski film. Iako priča vrca od tenzije i potentnih situacija, posle zanimljivog početka priča stagnira, postaje ravna i mukotprno se dovodi do vestren završnice sa velikim obračunom.
Film je neobično distancirano realizovan, do kraja filma, uopšte nije jasno ko su glavni likovi niti na čijoj strani su simpatije u celom sukobu. Neke potentne linije priče u međuljudskim odnosima su potpuno neiskorišćene i MIS STON na kraju ostavlja utisak jednog priličnog ispuštenog filma to se često dešvalo jugoslovenskim spektaklima ali obično kad ih nije režirao veliki majstor Žika Mitrović.
* * / * * * *
MIS STON pokazuje Žikinu tendenciju da akcione priče koje se dešavaju van Drugog svetskog rata formuliše slično kao svoje partizanske vesterne. Priča je smeštena u Makedoniju 1901. kada je još uvek bila pod turskom okupacijom. Komite otimaju američku misionarku Miss Stone ne bi li uzeli novac za otkup i od njega kupili naoružanje za dalju borbu. Po depersonalizovanosti turskog protivnika koga čine zli i naopaki starešina i bezlični vojnici, i po simaptičnim hborcima za slobodu koji mudro i samopregorno artiklulišu svoju borbu, MIS STON jako podseća na partizanski film.
Štaviše, scenario za ovaj film se praktično uz izmenu refreneci u dijalozima lako mogao snimiti kao partizanski film. Sličnu situaciju Mitorvić je imao i u svom filmu NEVESINJSKA PUŠKA koji je neke druge događaja obdelavao u maniru partizanskog vesterna.
To samo po sebi nije problem pošto je inače partizanski film jedna od autohtnoih tradicija našeg filma. Problem je što čak ni transponovan MIS TON nebi bio vrhunski partizanski film. Iako priča vrca od tenzije i potentnih situacija, posle zanimljivog početka priča stagnira, postaje ravna i mukotprno se dovodi do vestren završnice sa velikim obračunom.
Film je neobično distancirano realizovan, do kraja filma, uopšte nije jasno ko su glavni likovi niti na čijoj strani su simpatije u celom sukobu. Neke potentne linije priče u međuljudskim odnosima su potpuno neiskorišćene i MIS STON na kraju ostavlja utisak jednog priličnog ispuštenog filma to se često dešvalo jugoslovenskim spektaklima ali obično kad ih nije režirao veliki majstor Žika Mitrović.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment