Danas sam ponovo pogledao GOSTE IZ GALAKSIJE Dušana Vukotića, courtesy of Ginger. Ovaj film sam gledao kao klinac i bio mi je cool ali mi je isto tako bio groovy na taj jedan istočnoevropski način što kao holivudofil nisam voleo. Međutim, gledan iiz ove vizure, GOSTI IZ GALAKSIJE je esencijalan film iz bogate kinematografske zaostavštine jedne zemlje koje više nema. Ako imamo na umu da je slabo bilo Sfa u SFRJ izuzev u samoj sraćenici države, GOSTI IZ GALAKSIJE začuđuju svojom zrelošću na konceptualnom planu.
Vukotić je osvojio oskara kao animator i to je svakako uvećavalo očekivanja od njegovih igranih filmova. Na neki način, Vukotić bi se mogao smatrati jugoslovenskim Brad Birdom, vrhunskim umetnikom animacije koji je ušao u svet igranog filma. Naravno, oskar je učinio da očekivanja od Vukotića budu ogromna. Međutim, u kinematografiji koja nije imala uspostavljen sistem vrednovanja žanrovskog filma, Vukotić ta velika očekivanja nije ispunio.
Samim tim, GOSTI IZ GALAKSIJE nije smatran za “pravi film” kakav su u tom trenutku radili “veliki momci” poput Lordana Zafranovića.
Ipak, GOSTI IZ GALAKSIJE je vrlo ozbiljan i zanimljiv film koji u sebi sabira niz žanrovskih težnji. Osnovna premisa o piscu koji snagom volje stvara pojave u stvarnosti, pa i same vanzemaljce, spada u domen psihološki fundiranog Sfa koji može imati i pulp i seriozno čitanje. U spoju sa junakovom vezanošću za artefakte žanrovskog pulpa, reklo bi se da je premisa tretirana u ravni omaža i pulpa tj. Na ničijoj zemlji između ovih krajnosti. Sama reakcija na dolazak vanzemaljaca je takođe na rezmeđi new age percepcije i pulpa dok je vrlo detaljna i interesantna gore scena sa monstrumom na razmeđi exploitationa i trasha.
Dakle, moglo bi se reći da je Vukotić u svoj film želeo da inkorporira sve, od Lema od Cormana. Na neki način, GOSTI IZ GALAKSIJE su preteča ŠEJTANOVOG RATNIKA na planu širine žanrovskog polaza ali fundamentalna razlika je u tome što je GOSTE radio reditelj na vrhuncu zrelosti dok je ŠEJTAN debitantski showcase. Međutim, s druge strane, histerična širina tretmana žanra pokazuje kako u kinematografiji sa nepostojećom žanrovskom tradicijom svaki žanrosvki pokušaj je na neki način debi, ako ne u biografskom a ono u zanatskom smislu.
Kad je reč o tehničkoj realizaciji, ja bih podelio GOSTE IZ GALAKSIJE na dva elementa. Mislim da je u domenu live action fotografije, Vukotić pokazao sve pozitivne strane koje jedan animator donosi u igrani film. Dakle, film je pažljivo raskadriran na sve potrebne pozicije kamere i kadriranje je vrlo pismeno. Scenario je dugo i pažljivo rađen. Iako se sa mnogim rešenjima može polemisati, vidi se da je to studiozno pisan tekst.
Drugi segment su efekti koji su rađeni u koprodukciji sa Česima. Ima nekih sjajnih stop-motion detalja, ima nekih dobro osmišljenih rešenja, ali efekti generalno nisu na nivou onoga što u tom trenutku radi A-produkcija. Međutim, treba imati na umu da ono što je Vukotić imao sa efektima u ovom filmu je mahom exploitation a da je film snimao u saradnji sa Česima koji su više specijalizovani za fantasy, bajke i sl.
Vukotić u pojedinim deonicama zaista postiže uzore poput romantičnih scena Frank Tashlina (scena ljubomore između devojke i androdkinje) ili anticipira Peter Jacksona (scena masakra na slavi).
GOSTI IZ GALAKSIJE je u svakom smislu jedan od najznačajnijih artefakata geek kulture ostvarenih kod nas i kao i ostatak našeg žanrovskog filma dosta dobro stari i kad su izvuče van kurentnog bioskopskog konteksta, dobija na značaju.
* * * ½ / * * * *
Vukotić je osvojio oskara kao animator i to je svakako uvećavalo očekivanja od njegovih igranih filmova. Na neki način, Vukotić bi se mogao smatrati jugoslovenskim Brad Birdom, vrhunskim umetnikom animacije koji je ušao u svet igranog filma. Naravno, oskar je učinio da očekivanja od Vukotića budu ogromna. Međutim, u kinematografiji koja nije imala uspostavljen sistem vrednovanja žanrovskog filma, Vukotić ta velika očekivanja nije ispunio.
Samim tim, GOSTI IZ GALAKSIJE nije smatran za “pravi film” kakav su u tom trenutku radili “veliki momci” poput Lordana Zafranovića.
Ipak, GOSTI IZ GALAKSIJE je vrlo ozbiljan i zanimljiv film koji u sebi sabira niz žanrovskih težnji. Osnovna premisa o piscu koji snagom volje stvara pojave u stvarnosti, pa i same vanzemaljce, spada u domen psihološki fundiranog Sfa koji može imati i pulp i seriozno čitanje. U spoju sa junakovom vezanošću za artefakte žanrovskog pulpa, reklo bi se da je premisa tretirana u ravni omaža i pulpa tj. Na ničijoj zemlji između ovih krajnosti. Sama reakcija na dolazak vanzemaljaca je takođe na rezmeđi new age percepcije i pulpa dok je vrlo detaljna i interesantna gore scena sa monstrumom na razmeđi exploitationa i trasha.
Dakle, moglo bi se reći da je Vukotić u svoj film želeo da inkorporira sve, od Lema od Cormana. Na neki način, GOSTI IZ GALAKSIJE su preteča ŠEJTANOVOG RATNIKA na planu širine žanrovskog polaza ali fundamentalna razlika je u tome što je GOSTE radio reditelj na vrhuncu zrelosti dok je ŠEJTAN debitantski showcase. Međutim, s druge strane, histerična širina tretmana žanra pokazuje kako u kinematografiji sa nepostojećom žanrovskom tradicijom svaki žanrosvki pokušaj je na neki način debi, ako ne u biografskom a ono u zanatskom smislu.
Kad je reč o tehničkoj realizaciji, ja bih podelio GOSTE IZ GALAKSIJE na dva elementa. Mislim da je u domenu live action fotografije, Vukotić pokazao sve pozitivne strane koje jedan animator donosi u igrani film. Dakle, film je pažljivo raskadriran na sve potrebne pozicije kamere i kadriranje je vrlo pismeno. Scenario je dugo i pažljivo rađen. Iako se sa mnogim rešenjima može polemisati, vidi se da je to studiozno pisan tekst.
Drugi segment su efekti koji su rađeni u koprodukciji sa Česima. Ima nekih sjajnih stop-motion detalja, ima nekih dobro osmišljenih rešenja, ali efekti generalno nisu na nivou onoga što u tom trenutku radi A-produkcija. Međutim, treba imati na umu da ono što je Vukotić imao sa efektima u ovom filmu je mahom exploitation a da je film snimao u saradnji sa Česima koji su više specijalizovani za fantasy, bajke i sl.
Vukotić u pojedinim deonicama zaista postiže uzore poput romantičnih scena Frank Tashlina (scena ljubomore između devojke i androdkinje) ili anticipira Peter Jacksona (scena masakra na slavi).
GOSTI IZ GALAKSIJE je u svakom smislu jedan od najznačajnijih artefakata geek kulture ostvarenih kod nas i kao i ostatak našeg žanrovskog filma dosta dobro stari i kad su izvuče van kurentnog bioskopskog konteksta, dobija na značaju.
* * * ½ / * * * *
No comments:
Post a Comment