Kada mi uje perporučivao da gledam ovaj film, Kunac mi je rekao da jedan scenario koji sam nedavno pisao liči na njega. Na svu sreću, bojazni nema, MIRAGE je mnogo bolji i zreliji film odo ovoga što sam ja pisao i teško da će, ako se ovo moje ikada snimi, bilo ko biti podstaknut da porei ta dva naslova. 
Šalu na stranu. Na svu sreću sličnost nije prevelika i postojanje filma MIRAGE Edwarda Dmytryka ne dezavuiše eventualno postojanje ovog mog filma.
MIRAGE je klasičan paranoia triler iz 1965. godine, u hitchcockovskoj tradiciji, ali sa većim akcentom na amneziju i psihičke smetnje koji dovode progonjenog junaka u niz napetih i enigmatičnih situacija.
Gregory Peck uspeva sa dosta šarma da odigra glavnog junaka i da kroz svoju efektnu pojavu naprosto objasni zbog čega ga niko ne zatvori odmah u ludnicu. Peck svom liku daje uglađenost i ubedljivost koji opbjašnjavaju gledaocu kako ga okolina ne odbaci odmah kao paranoika.
Walter Matthau svemu daje dodatni kvalitetpoželjnofg, funkcionalnog comic reliefa u liku detektiva koji iz svoje autsajderske pozicije razume Peckovo autsajderstvo i spreman je da mu veruje u kritičnom trenutku.
Dmytryk unosi ponešto i off the wall rešenja karakjterističnih za evropske autore u Holivudu koji su uostalom i bili ključni za formulisanje ove vrste trilera. Scene poput sakrivanja u stanju male devojčice dok su joj roditelji na putu je touch koji je upravo karakterističan za evropske imigrante, ili britanski triler iz ovog perioda.
MIRAGE je dakle, iako crno-beli film u periodu kad je kolor već u punom zamahu, po mnogim elementima sinhron sa najnovijim dostignućima u žanru, što je vrlo zanimljivo imajući u vidu da ga je Dmytryk radio već kao veteran. Sigurno je da je veliku pomoć imao od znatno mlađeg scenariste Peter Stonea koji je potpisao klasike kao što su CHARADE ili TAKING OF PELHAM 123. Zanimljivo je da se sa Stoneom nekako u paketu pojavljuje i Matthau, ne znam da li je to slučajnost.
U svakom slučaju MIRAGE je izvanredan triler vredan pažnje ne samo za fanove žanra.
* * * / * * * *
Šalu na stranu. Na svu sreću sličnost nije prevelika i postojanje filma MIRAGE Edwarda Dmytryka ne dezavuiše eventualno postojanje ovog mog filma.
MIRAGE je klasičan paranoia triler iz 1965. godine, u hitchcockovskoj tradiciji, ali sa većim akcentom na amneziju i psihičke smetnje koji dovode progonjenog junaka u niz napetih i enigmatičnih situacija.
Gregory Peck uspeva sa dosta šarma da odigra glavnog junaka i da kroz svoju efektnu pojavu naprosto objasni zbog čega ga niko ne zatvori odmah u ludnicu. Peck svom liku daje uglađenost i ubedljivost koji opbjašnjavaju gledaocu kako ga okolina ne odbaci odmah kao paranoika.
Walter Matthau svemu daje dodatni kvalitetpoželjnofg, funkcionalnog comic reliefa u liku detektiva koji iz svoje autsajderske pozicije razume Peckovo autsajderstvo i spreman je da mu veruje u kritičnom trenutku.
Dmytryk unosi ponešto i off the wall rešenja karakjterističnih za evropske autore u Holivudu koji su uostalom i bili ključni za formulisanje ove vrste trilera. Scene poput sakrivanja u stanju male devojčice dok su joj roditelji na putu je touch koji je upravo karakterističan za evropske imigrante, ili britanski triler iz ovog perioda.
MIRAGE je dakle, iako crno-beli film u periodu kad je kolor već u punom zamahu, po mnogim elementima sinhron sa najnovijim dostignućima u žanru, što je vrlo zanimljivo imajući u vidu da ga je Dmytryk radio već kao veteran. Sigurno je da je veliku pomoć imao od znatno mlađeg scenariste Peter Stonea koji je potpisao klasike kao što su CHARADE ili TAKING OF PELHAM 123. Zanimljivo je da se sa Stoneom nekako u paketu pojavljuje i Matthau, ne znam da li je to slučajnost.
U svakom slučaju MIRAGE je izvanredan triler vredan pažnje ne samo za fanove žanra.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment