Pogledao sam THE SACRAMENT Ti Westa. Moram priznati da mi je, od onoga što sam gledao, ovo daleko najbolji Ti Westov film, premda nisam gledao sve a on je prilično aktivan. Ipak, rekao bih da mu je ovo jedno od ambicioznijih dela.
THE SACRAMENT deo svoje efektnosti crpi iz aure indie filma koja mu nekako daje pravo da meša babe i žabe ali i da se opusti u deonicama koje zapravo deluju najefektnije. Isto tako, ja ovaj film ne bih definisao kao horor, pošto on to nije suštinski a formalno takođe nije premda se služi određenim TEHNIKAMA koje su danas svojstvene hororu ali ih to ipak ne dovodi do nivoa žanrovskog određenja.
U svakom slučaju, onaj ko bude gledao očekujući horor biće ili jako razočaran ili će dobiti nešto drugo u čemu može da uživa.
THE SACRAMENT je mockumentary sa elementima found footage filma, premda u filmu itekako ima i scena za koje ne možemo baš reći ko ih je snimao, ali to na kraju krajeva nije ni važno jer ovoga puta Ti West nekako ne poziva gledaoca da ga lovi u greškama.
Priča prati ekipu Vice kanala koja odlučuje da poseti Eden Parish, savremeni Jonestown u srcu Amerike, tamo zatiče harizmatskog vođu koji ih ne pridobije ali im se učini kao neko ko bi mogao imati umirujuće dejstvo na ljude i onda postepeno izazivaju nemir među njegovim sledbenicima što neizbežno rezultira novim Jonestownom.
Mislim da nisam puno spoilovao ovim prepričavanjem jer jesam rekao o čemu govori CEO film, ali Ti West je uspeo da napravi efektnu celinu u kojoj nisu presudna iznenađenja u priči već hipnotičko stanje u kome on uspeva da nas ubedi kako je zapravo moguće počiniti tako nešto.
Ti West nikada ne omogućuje da se identifikujemo sa bilo kim, naročito ne sa guruom ili sledbenicima, ali kroz vibrantan izbor glumaca i statista uspeva da izgradi ubedljiv odnos i da nam predoči ko je ta ekipa tamo i zašto/ kako će ona završiti tako kako će završiti.
Na kraju, iako found footage/ mockumentary pristup ne smeta, ipak to ostaje kao možda suvišan gimmick ovog filma. Nije bilo potrebno uvoditi takvo rešenje da bismo videli rešenje kako stranci mogu da poremete zatvorenu zajednicu koja se izopačila.
Vizuelna faktura je vrlo zanimljiva, Ti West uživa u prizorima prirode i društva i uspeva da stvori jako dobru atmosferu usiljene religiozne pastoralne idile.
U određenom smislu, Ti West mi je zaličio na Mladena Đorđevića u tom preplitanju realizma i žanra, s tim što je Mladen manifestniji, energičniji, probojniji a West je najbolji onda kada je smiren.
Eli Roth je kao pokrovitelj ovog filma takođe napravio dobrodošao iskorak i na ovom filmu može da kaže kako je proizveo nešto što po sebi nije delo enfant teriblea savremenog horora, već prililčno zreo indie film.
Joe Swanberg, hiperaktivna figura američkog nezavisnog filma koja sve više voli da se petlja u horor, takođe svojim radom u ovom filmu daje jedan od boljih ličnih doprinosa u poslednje vreme.
Ti West je ljubitelj slow burninga, međutim, ovaj film nije ni slow, a nije burning, što znači da je do sada grešio i da je ovo put kojim bi trebalo da nastavi.
* * * / * * * *
THE SACRAMENT deo svoje efektnosti crpi iz aure indie filma koja mu nekako daje pravo da meša babe i žabe ali i da se opusti u deonicama koje zapravo deluju najefektnije. Isto tako, ja ovaj film ne bih definisao kao horor, pošto on to nije suštinski a formalno takođe nije premda se služi određenim TEHNIKAMA koje su danas svojstvene hororu ali ih to ipak ne dovodi do nivoa žanrovskog određenja.
U svakom slučaju, onaj ko bude gledao očekujući horor biće ili jako razočaran ili će dobiti nešto drugo u čemu može da uživa.
THE SACRAMENT je mockumentary sa elementima found footage filma, premda u filmu itekako ima i scena za koje ne možemo baš reći ko ih je snimao, ali to na kraju krajeva nije ni važno jer ovoga puta Ti West nekako ne poziva gledaoca da ga lovi u greškama.
Priča prati ekipu Vice kanala koja odlučuje da poseti Eden Parish, savremeni Jonestown u srcu Amerike, tamo zatiče harizmatskog vođu koji ih ne pridobije ali im se učini kao neko ko bi mogao imati umirujuće dejstvo na ljude i onda postepeno izazivaju nemir među njegovim sledbenicima što neizbežno rezultira novim Jonestownom.
Mislim da nisam puno spoilovao ovim prepričavanjem jer jesam rekao o čemu govori CEO film, ali Ti West je uspeo da napravi efektnu celinu u kojoj nisu presudna iznenađenja u priči već hipnotičko stanje u kome on uspeva da nas ubedi kako je zapravo moguće počiniti tako nešto.
Ti West nikada ne omogućuje da se identifikujemo sa bilo kim, naročito ne sa guruom ili sledbenicima, ali kroz vibrantan izbor glumaca i statista uspeva da izgradi ubedljiv odnos i da nam predoči ko je ta ekipa tamo i zašto/ kako će ona završiti tako kako će završiti.
Na kraju, iako found footage/ mockumentary pristup ne smeta, ipak to ostaje kao možda suvišan gimmick ovog filma. Nije bilo potrebno uvoditi takvo rešenje da bismo videli rešenje kako stranci mogu da poremete zatvorenu zajednicu koja se izopačila.
Vizuelna faktura je vrlo zanimljiva, Ti West uživa u prizorima prirode i društva i uspeva da stvori jako dobru atmosferu usiljene religiozne pastoralne idile.
U određenom smislu, Ti West mi je zaličio na Mladena Đorđevića u tom preplitanju realizma i žanra, s tim što je Mladen manifestniji, energičniji, probojniji a West je najbolji onda kada je smiren.
Eli Roth je kao pokrovitelj ovog filma takođe napravio dobrodošao iskorak i na ovom filmu može da kaže kako je proizveo nešto što po sebi nije delo enfant teriblea savremenog horora, već prililčno zreo indie film.
Joe Swanberg, hiperaktivna figura američkog nezavisnog filma koja sve više voli da se petlja u horor, takođe svojim radom u ovom filmu daje jedan od boljih ličnih doprinosa u poslednje vreme.
Ti West je ljubitelj slow burninga, međutim, ovaj film nije ni slow, a nije burning, što znači da je do sada grešio i da je ovo put kojim bi trebalo da nastavi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment