Tuesday, January 30, 2007

FLESH & BLOOD

Podsetio sam se FLESH & BLOOD, courtesy of Ghoul.

Šta reći, osim da sam beskrajno uživao, isto onoliko kao i kada sam bio klinac, što mi se retko dešava. Još jedna potvrda koliko je 99% stvari koje se danas rade neozbiljno.

* * * 1/2 / * * * *

Wednesday, January 24, 2007

SCHOOL FOR SCOUNDRELS

Ingenioznom Gingerovom piratskom akcijom, uspeli smo da se dokopamo filma SCHOOL FOR SCOUNDRELS koji iz nekog razloga nije na vreme piratizovan kod nas.

Reč je o vrlo neobičnom filmu i prvom komercijalnom razočaranju Todd Phillipsa, verovatno najveštijeg reditelja savremene američke gross out komedije. Phillips je svojim filmovima ROAD TRIP, OLD SCHOOL i STARSKY & HUTCH podigao gross na nivo ozbiljno relizovane kinematografije a pamtiće 1006. istovremeno kao artistički vrhunac svoje karijere pošto je dobio nominaciju za oskara kao ko-scenarista BORATa, a istovremeno kao sezonu pogrešnih proračuna pošto je SCHOOL FOR SCOUNDRELS slabo prošao a režija na BORATu se izjalovila i morao je da je napusti.

Ipak, SFS uopšte nije loš film, mada su mi razlozi komericjalnog neuspeha jasni. Naime, ovo nije urnebesna komedija koja se očekivala od susreta Bad Sante i Napoleon Dynamitea. Ovo je mnogo više romcom ili barem dramedy u kojoj su glavni likovi njih dvojica.

Očigledno da ovaj spoj likova iz high concept komedije i klasične ljubavne priče nije proradio i publika je bila razočarana, iako je SFS vrlo dinamičan, vešto postavljen i napisan, zanimljiv i solidan film, koji pokazuje Phillipsovu rediteljsku sigurnost.

Iako, ovaj film nije vrhunac njegovog opusa, čini mi se da je Phillips u ovom filmu pokazao da je u dobroj formi, ali i da je naučio da nije čitava publika njegovih ranijih filmova odrasla zajedno sa njim. Očigledno je da tip komedije koji on pravi ne može da generiše odanu fan bazu koja će pratiti rediteljevu evoluciju.

U svakom slučaju, konačno sam video SFS i svakako mi se čini da je bio vredan čekanja.

* * * / * * * *

Tuesday, January 23, 2007

BUNNY LAKE IS MISSING

Pogledao sam pola filma GOOD SHEPHERD Roberta De Nira, courtesy of Ginger i za to mi je bilo potrebno oko četiri dana, a nadam se da ću u sledeća četiri pogledati i ostatak.

Ova parafraza istorije nastanka CIAe je De Nirova varijanta BALKANSKIH PRAVILA, film-freska o tajnoj službi koja je obeležila kako istoriju tako i pop kulturu.

Problem filma je u tome što nije naročito zanimljiv, no videću kako će se razvijati u drugih sat i po.

Podsetio sam se filma BUNNY LAKE IS MISSING Otta Premingera, courtesy of Kunac,koji je inače nedavno rimejkovan kod nas pod nazivom JUG JUGOISTOK.

BUNNY LAKE je crno-bela okosnica iracionalne struje trilera koja će svoje vrhunce dostići u Italiji s jedna i radu Briana De Palma s druge strane. U ovom filmu su spojene Hitchcockove emocije straha, sa ekspresionističkim doživljajem psihologije i prilično boemskom iracionalnošću karaktera.

Uostalom, Premingerov film je iracionalna prerada Hitchcockovskog motiva "dame u vozu" koji je već prethodno bivao realizovan, i negde se već tu moći da se prepozna matrica oslanjanja na Hitchove klasike koja će uslediti kod De Palme i inih autora.

Preminger sve uvija u pregledan, pismen, jasan filmski iskaz, koji apsolutno nije anahron iako je prošlo toliko godina. Ako bi u toj samoj filmskoj uobličenosti priče nešto izdvojio, to su kadar-sekvence, koje će potom biti karakteristične za Argenta i De Palmu.

U svakom slučaju, BUNNY LAKE IS MISSING je nesumnjiv klasik koji potvrđuje svoj kultni status, ali u odnosu na koji ni rimejk neće biti blasfemija pošto je reč o svedenom materijalu koji poziva na višestruka tumačenja.

* * * / * * * *

Sunday, January 21, 2007

BLOOD DIAMOND

Pogledao sam BLOOD DIAMOND, courtesy of Ginger.

Reč je o Edward Zwickovom pokušajuda napravi veliku old fashioned avanturu sa nekom vrstom istorijske i političke odgovornosti. Međutim, u tom pokušaju da napravi film starog kova, Zwick je do te mere otišao u arhaičnost i zaboravio je da takvu poetiku jedino još gaje ekranizacije Sidney Sheldona.

U tom smislu BLOOD DIAMOND je kao napunjena ekranizacija Sidney Sheldona. Ono po čemu je, uz avanturu, ovo blisko Sheldonu je svakako potpuna depersonalizovanost Zwickovog rediteljskog postupka. Ova priča nije data ni iz jedne vizure, od scenarija do kadriranja sve je postavljeno preširoko, akademski a bez stava, i sa slabim razdvajanjem važnog od nevažnog.


Iako logo Warnera i Leonardo Di Caprio neumitno povlaše poređenje sa DEPARTED, postoji jedna nesumniva sličnost koja bi se dala primetiti i inače, a to je opet reč io B-ilmu koji je neopravdano otekao do trajanja od 140 minuta, bez ikakvog razloga.

Čak i u ovoj završenoj verziji filma, postoje delove koji se bez griže savesti mogu odbaciti a da ništa na zafali, no čini mi se da bi onda, skraćen na svoju prirodnu dužinu, BLOOD DIAMOND u suštini postao ono što jeste, a to je arhaični avanturistički film.

Ovako su ga relativno uspešno prodali kao umetnost, mada ga je publika, za razliku od kritike, odbacila. Međutim, mislim da će na malom ekranu imati odličnu sudbinu. Ovo je film koji se na neki način mora smanjiti kako bi mu se videla prava mera.

* * / * * * *

Wednesday, January 17, 2007

BATTLE OF BRITAIN

Podsetio sam se filma BATTLE OF BRITAIN Guy Hamiltona. Kao veliki ljubitelj ratnog spektakla, a naročito kao veliki ljubitelj avijacije, volim ove filmove iako oni u suštini nemaju neku naročitu dramsku vrednost.

U tom smislu jako mi je zanimljivo bilo da gledam avione, uglavnom iz vazduhoplovstva frankističke Španije, i da pokušavam da prodrem u kinestetičku suštinu filma koji na nekom rudimentarnom nivou funkcioniše iako zaparvo nudi minimum konkretne, definisane drame.

BATTLE OF BRITAIN praktično ne nudi ni napetost, ni objašnjenje toka čuvene bitke, niti je u punoj meri freska podviga koji su se dešavali u to vreme.

Film je praktično čist destilovani spektakl oslonjen na dobro zaokružene glumačke persone koje jasno izdižu dešavanja iz ravni istorije i drame u ravan holivudskog spektakla.

Podsećanje na ovaj film je lepa prilika da se podsetimo i tate pevačice moje omiljene grupe Saint Etienne, Dereka Cracknella, koji se na ovom filmu bavio plemenitim zanatom pomoćnika reditelja. On je pomoćnik čiji je opus svakako presek istorije filmova kako britanskih tako i filmova snimanih u Britaniji i obuhvata saradnje sa rediteljima u rasponu od Kubricka do Camerona.

* * 1/2 / * * * *

Sunday, January 14, 2007

EL METODO

Pogledao sam EL METODO, courtesy of Kunac.

Očekivao sam p8uno od ovog filma, pre svega zato što ga je pisao Mateo Gil, odlični Amenabarov scenarista i potpisnik odličnog filma NADIE CONOCE A NADIE a zatim i zato što ga je režirao Marcelo Pineyro koji je uradio jako kvalitetan film PLATA QUEMADA.

EL METODO je kritika savremenog japi miljea, koja se u scenarističkoj postavci, a što je atipično za Mateo Gila, koriosti gotovo sartrovskim stilom, sa sve klasičnom postavkom polemičke drame, gotovo žiroduovskog duha, gde se postavi rudimentarni zaplet kao opravdanje za polemiku među likovima.

Ova polemika je vešta i sporadično zanimljiva, ali nimalo nije filmična i jako je udaljena od provokativnosti koju na sličnu temu Beibgbeder ili Houellebecq.

* * 1/2 / * * * *

Friday, January 12, 2007

HEBREW HAMMER

Proteklih dana sam uz PRISONER odlučio da se podsetim i na MEMORIES OF MURDER, a od premijernih stvari sam još pogledao HEBREW HAMMER Jonathana Kesselmana, courtesy of Ginger.

Moram priznati da sam uživao u ovoj političkoj gross out komediji, ali ne mogu da kažem da je film podjednako zanimljiv svakome.

Naime, HEBREW HAMMER je naslednik UNDERCOVER BROTHERa, parodija ne blaxploitation koja je pre neku godinu oduševila fanove žanra iako film u suštni nije bio preterano smešan. Međutim, bio je vrlo inteligantan i onima koji ZNAJU je bio jako zanimljiv.

HEBREW HAMMER je još provokativniji i na jedan neposredan način smešniji, ali je overall, pre svega tehnički slabije urađen, možda zato što za razliku od UNDERCOVERa nije ni ciljao mainstream uspeh i veliki box office.

U svakom slučaju HEBREW HAMMER je stvar proistekla iz Comedy Centrala i onaj ko smatra da ga zanima da konačno pogleda film kakav je trejler CLEOPATRA SCHWARTZ iz KENTUCKY FRIED MOVIE ima solidnu priliku za to.

* * 1/2 / * * * *

Wednesday, January 10, 2007

THE MEAN SEASON

Podsetio sam se na THE MEAN SEASON, courtesy of Ginger.

Ovaj film sam dosta davno gledao na tivi i u međuvremenu sam ga zaboravio ali sam ipak upamtio utisak da je reč o intenzivnom i zanimljivom serial killer filmu smeštenom u ambijent vrele Floride koji je meni još od MIAMI VICE nekako omiljen.

Ovaj film pokojnog Philipa Brososa definiivno spada u zrelu modernu serial killer filma, spregnutog sa mišićavom eighties egzekucijom. Uopšte vrlo je zanimljivo koliko su serial killri bili čest predmet eighties cop filma, iako MEAN SEASON to nije.

Međutim, MEAN SEASON jeste stilizovan blizu svedenosti eighties buddy cop filma, s tim što su umesto pandura glavni junaci novinari. I panduri.

Još je zanimljivija relacija filma MEAN SEASON sa originalom i rimejkom CAPE FEARa pošto je u oba slučaja reč o junacima koje negativac uceni nekom vrstom krivice i saučesništva i polako im menja život, izvlačeći ih iz sigurnosti vlastitog urbanog doma i odvlačeći ih u divljinu gde ih natera da otkriju svoje najdublje demone i najsnažnije instinkte samoodržanja.

Iznad ove matrice funkcioniše jedan vrlo efikasan, iako donekle konvencionalan triler, praćen Borsosovom sigurnom egzekucijom.

U svakom slučaju Kurt Russell ga izdiže još iznad realnog Borsosovog dometa i mirnog srca dobija

* * * / * * * *

ROCKY BALBOA

Pogledao sam ROCKY BALBOU, courtesy of Ginger.

Mogu reći da je reč o filmu kome je srce na mestu iako je u suštini prilično manjkavo realizovan.

Ono što su prednosti BALBOE jeste prosto Stalloneov pristup koji je vrlo ozbiljan, i podseća na najbolje dane američkog filma koji je imao likove, neku vrstu socijalne note, itd. za razliku od ranijih ROCKYja koji su bili izvori kolektivne inspiracije, ovo je u suštini intimistički film u kome ROCKY u sebe apsorbuje energiju svoje publike umesto da je emituje van.

Meni je lično najdraži četvrti deo, ali poznajem ljude kojima je ova serija filmova zaista temelj vaspitanja i doživljaja sveta i čini mi se da je upravo ta emotivna implozija negde dobro zaključenje serijala.

Ono što je druga prednost ovog filma, to je što on čehovljevski prikazuje sudbinu svog junaka, bez velikih melodramskih obrta i nekih agresivnih zahvata. Ovo je zaista character-driven feature u bukvalnom smislu.

I upravo negde zbog toga možda i propušta priliku da istraži sve aspekte priče o ostarelom bokseru koji se vraća u ring. O njegovom fizičkom posrnuću, o strahovima koje taj melč nosi, o biznisu koji je umešan u sve to, o strahovima koje ima mladi šampion.

Svi ti problemi su dati u naznakama koje su ipak suviše svedene za okvire i kapacitete današnjeg filma. ROCKY jeste vukao korene iz Warnerovih socijalnih melodrama koje nisu bile suviše komplikovane i koje su bile vrlo efikasne, ali koliko ga Stallone stilski apdejtzuje za današnje uslove u smislu inscenacije, toliko sadržaj ne prati tu vrstu stilizacije.

No, ROCKY BALBOA je u samoj svojoj srži ono što je serijal i do sada isporučivao, i u tom smislu je veran izvornoj poetici i emociji. Samo su filmovi u međuvremenu (a da li je to za njihovo dobro, ne želim da se izjašnjavam) postali komplikovani.

* * / * * * *

Monday, January 8, 2007

PELICULAS PARA NO DORMIR

Pogledao sam De la Iglesijin film. Hm, ne znam šta da kažem. Solidno je realizovan ali predugo vremena opterećuje gledaoca krajnje konvencionalnim i prežvakanim stvarima. Nije to više čak ni ono staro pitanje šta očekuješ a šta dobijaš od autora, nego prosto, koliko je vremena film zanimljiv a koliko ne.

Ovaj film potpada pod staru Mihizovu floskulu da nudi i dobrog i novog samo što dobro nije novo a novo nije dobro. I novog ima jako malo.

Ako još imamo u vidu da ova vrsta pseudo-realizma baš i ne leži De la Iglesiji i da on nema previše mašte za uspostavljanje međuljudskih odnosa, dolazimo do filmića koji može imati apeala samo kod onih fetišizuju smrtnu ozbiljnost u hororu nezavisno od toga koliko je ona kvalitetna.

Prosek

Sunday, January 7, 2007

AMERICAN PIE 5: THE NAKED MILE

Pogledao sam AMERICAN PIE 5: THE NAKED MILE, courtesy of Ginger.

Posle pristojnog četvrtiog dela koji je režirao decentni i talentovani veteran, i u kome su se ipak afirmisali nežnost i znanje, peti deo afirmiše unapologetic gross, i u tome uglavnom uspeva.

Iz nekog razloga Nussbaumova "petica" nema gloss koji imaju theatrical filmovi i bukvalno izgleda kao da je mogao da provede još malo vremena u montaži, ali je film vrlo uspeo i apsolutno dostiže kvalitet theatrical teen komedija, a svakako recimo drugog dela ove franšize.

Čini mi se da sam u tekstu o BAND CAMPu već postavio pitanje zašto AMERICAN PIE posle odličnog bioskopskog upseha AMERICAN WEDDINGa nije ostao theatrical franšiza.

U reafirmaciji grossa svakako, pored samog grossa koji se dešava u kadru, pomažu high spiriti glavnih glumaca, unapologetic R-attitude, i niz bizarnih gross vinjeta koje se provlače kroz dijaloge. Dakle, možda je najvažniji segment THE NAKED MILE ta komedija koja proističe iz off-prostora i manifestuje se kroz opise događaja koje nismo videli.

Pošto najveći broj gegova, AMERICAN PIE 5 ipak postiže silom, i u tome nesumnjivo večćma uspeva, ne može se reći da će ovaj film biti po bilo čemu upamćen. Međutim, ostaje kao solidan programmer za buffove koji vole ovu vrstu filma.

* * 1/2 / * * * *

Friday, January 5, 2007

AVENGER

Pogledao sam AVENGER, courtesy of Ginger.

Suze su mi pošle kada sam video kako je u savremenom televizijskom miljeu, koji je špijunske trilerske i akcione intrige doveo na visok nivo, ispoštovan čovek koji je maltene izmislio celu jebenu stvar, veliki guru Frederick Forsyth.

Kada se pogleda produkcioni milje, dakle spoj TNT i Wolfgang Petersenove firme Radiant, ne može se imati čak ni produkciona predrasuda prema ovom TV filmu. On je naprosto jako loše urađen, daleko ispod nivoa koji Forsyth zaslužuje. Štaviše, voleo bih da vidim da li bi iko smeo da tako skrnavi Clancyja, Ludluma ili Le Carrea?

Imajući u vidu kako dobro izgleda Mick Jacksonova ekranizacija HADES FACTORa, smatram da je AVENGER nedopustiva brljotina.

Scenario starog znanca Alana Sharpa je surogat nekog old school svedenog trilera u kome bi možda mogli videti Chucka Beronsona, tipa nešto kao EVIL THAT MEN DO, ili tako nešto, i da je dobacio do tog nivoa, a nije, morao bi s obogatiti snažnim exploitation elementom i veštom režijom, što AVENGER nema. Međutim, Sharpov scenario ako i pokušava da to bude, definitivno nije to.

A režija tek nije.

Nažaloist, ovakva ekranizacija svodi AVENGER na nivo desničarskog džepnog šunda, za šta je Houllebecq u PLATFORMI nepravedno optuživao Forsytha. Ovaj film je zapravo sve ono što elitistički nastrojeni kritičari zameraju američkom filmu a što inače u njemu ne postoji.

Thursday, January 4, 2007

GOTCHA!

Pogledao sam GOTCHA! Jeff Kanewa, courtesy of Ginger, i mogu reći da sam dobio žanrovski derivat koji nisam očekivao. Naime, to je Universalov film iz 1985. sa glavnim junakom koji nosi Nike, dakle milje BACK TO THE FUTURE, međutim, film ne polazi iz te karakterne ravni, već pokušava da bude bliži, za nijansu serioznijem omladinskom filmu, na tragu Amy Heckerling, a da ga onda preplete sa špijunskom intrigom, pre svega na tragu Le Carrea gde je špijunska priča zapravo McGuffin za neke lekcije o životu i međuljudskim odnosima.

Iako junak ovog filma nominalno sazri kroz ovu priču, čime se gorenavedene poente postižu, i iako film nije dosadan, teško bih da mogao nazvati uspešnim, pošto pretnje nisu dovoljno razrađene da bi film bio triler a dešavanje nije dovoljno veselo da bi bio komedija. A u svakom slučaju, ni u jednom pogledu nije realistička drama.

Iako film ne mora da upada u neku određenu fioku da bi bio dobar, ovaj nedosledan melanž žanrova naprosto ostavlje gledaoca nezadovoljnim, i ne uspeva da bude podvljen čak ni relativno glatkim tokom filma, kao ni appealing rolama Anthony Edwardsa i Linde Fiorentino.

GOTCHA! je daleko od toga da je bio jedina prilika za ovu vrstu filma, međutim, zanimljivo kako nijedan teen spy film, iz osamdesetih, kao najpotentnije dekade teen filma nijse uspeo da bude potpuno zaokruženo iskustvo.

S druge strane, trebalo bi reprizirati par naslova poput IF LOOKS COULD KILL, koji se kao i GOTCHA! zapravo već pojavljivao na ovom topiku kada sam, čini mi se, pisao o STORMBREAKERu.

A ima beše i onaj sa Corey Haimom...

* * 1/2 / * * * *

Wednesday, January 3, 2007

ANOTHER DAY MOVIE

Pogledao sam ANOTHER DAY MOVIE. Film je izvanredan primerak za sablažnjavanje okoline i mislim da će u tom smislu biti jedan od favorita.

Reč je o klasičnoj besprizornoj teen komediji o gubljenju nevinosrti, samo što se odvija u pederskom okruženju. Reditelj i scenarista Todd Stephens nažalost ne uspeva da napravi kapital od ovako interesantne i prilično hrabro realizovane zamisli, već u suštini prepevava AMERICAN PIE na pederski način, i upravoi kroz tu post-modernu, i opterećujuće samosvesnu prizmu poništava potencijalno revolucionarne domete svog filma.

Naime, ANOTHER GAY MOVIE je film koji ne samo da ne pravi big deal od same činjenice da su likovi homoseksualci već celu stvar tretira kao jednu potpuno svakodnevnu pojavu. Svakodnevnu do te mere da se ne stidi da celu tu priču digne na raunchy nivo najrauzudanije teen komedije iz osamdesetih, vremena kada je Columbio odbila BACK TO THE FUTURE smatrajući da nije dovoljno R za teen publiku.

Međutim, ta atmosfera i hrabra egzekucija nisu dovoljni da prikriju Stephensove zablude kojima na čistom idejnom planu kompromituje svoj film.

* * / * * * *

Tuesday, January 2, 2007

ALIEN NATION

Sinoć sam se podsetio filma ALIEN NATION Grahama Bakera, courtesy of Ginger.

Sinoć sam se igrao igre zvane "spot the James Cameron touch" pošto je poznato da je geek iz Ontarija nepotpisan radio na scenariju.

I čini mi se da sam uspeo da ih prepoznam. Prvo, unutar akcionih scena, oseća se prisustvo scenariste, to jest akcione scene nisu spontana rediteljska inspiracija već su vrlo osmišljene i neki detalji iz njih kasnije imaju ulogu u zapletu.

Kad je već reč o zapletu iz akcionih scena, neki elementi ovog plota se mogu naći i u LETHAL WEAPON 3, u priči o cop killer mecima, sa kojom Cameron nema veze. S druge strane shotgunovi koji se koriste u uvodnom ubistvu podsećaju na TERMINATOR.

Završna akciona scena u sebi sadrži elemente koji su karakteristični za TRUE LIES i TERMINATOR 2, i tu se dakle takođe može osetiti eksplicitan Cameronov uticaj.

Konačno, Gale Anne Hurd je, tada već na izmaku svog braka sa Cameronom, verovatno i želela da snimi cameronovski film, samo u režiji odličnog britanskog reditelja Grahama Bakera u čijim se filmovima vidi izuzetan dar, čak i kada je materijal dosta niskog nivoa kao u OMEN III.

Uopšte ALIEN NATION je verovatno postavljen tako da je Rockne S. O'Bannon postavio fantastični element, a Cameron je uspostavio hemiju među likovima, akcione scene i ceo dramaturški koncept tada izuzetno aktuelne forme buddy cop flicka.

I ono što je mimo ove scenarističke arheologije najvažnije, to je da ALIEN NATION na svom pulpy buddy cop nivou apsolutno funkcioniše. Pre svega odnos između Matt Sykesa i Sam "George" Francisca istinski funkcioniše. I ovo je pre svega film o njihovoj hemiji. Krimi priča je prijatno predvidljiva, taman kakva treba da bude u ovom tipu filma, a razlike između ljudi i vanzemaljaca su zabavne i pulpy koliko je in potrebno za ovu vrstu lakog eskapizma.

E sad, da li je ovde bilo potencijala za veliki Cameronov klasik? Jeste. međutim, ovo je u suštini generični buddy cop film čiji je high concept zaokret u tom što su partneri čovek i vanzemaljac.

I kada su jasna ta konceptualna očekivanja, i kada zabava ne izostane, onda ništa drugo do

* * * / * * * *