DENMARK

DENMARK Adriana Shergolda bavi se temom o kojoj je svako od nas razmislio ponekad a to je da li ima ljudi koji bi se opredelili da radije robijaju u komforu danskog zatvora nego da jedva sastavljaju kraj s krajem na slobodi.

Rafe Spall igra Velšanina kome je sreća okrenula leđa, jednim delom jer nije baš vredan, jednim delom jer se reofrmisao sistem socijalne pomoći i on se opredeljuje upravo za to - da ode u Dansku i dopadne zatvora.

Imamo premisu za izvrsnu komediju, a možda i nešto drugo, premda ako gledamo danske filmove o zatvorima, tamošnji živalj nije baš toliko zadovoljan kaznionicama. 

No, vratim se filmu DENMARK. Film na kraju - SPOILER ALERT - zapravo ne isprati tu premisu i glavni junak nikada ne skonča u zatvoru već ode u Dansku, i nađe ljubav i razumevanje.

Sve je to okej, i simpatično, i na kraju krajeva nije pitanje što film uzima jednu atraktivnu i barem za naše podneblje “životnu” dilemu i ne radi sa njom apsolutno ništa, već je naprosto kao celina prijatan ali mlak, sa konfliktima koji su samo nagovešteni ali nisu razrađeni.

DENMARK je jedan od onih “malih” britanskih filmova koji kad su zaista uspeli mogu da budu sjajni ali kad ne uspeju opet nisu skroz nezanimljivi. 

* * / * * * *

LOBOS SOLITARIOS

LOBOS SOLITARIOS je niskobudžetni španski zatvorski film koji je nekim čudom zalutao na HBO GO kod nas, i ja zaista ne znam da li je kupac programa bio pijan kada je kupio ovaj zaista nižerazredni film skromnog produkcionog dometa i nikakve umetničke vrednosti.

IT CUTS DEEP

IT CUTS DEEP Nicholasa Santosa je komični slasher u kom komedija nije zamišljena da ima dominantnu ulogu ali je svakako postavljena kao nešto važno, i nažalost ona je jedino što u ovom filmu dobro funkcioniše. Ostatak žanrovskih apsekata, pre svih taj trilerski domen je veoma mlak i rudimentaran, premda film nije parodija koja ismeva žanr - koliko god da ga ne doživljava previše ozbiljno.

Zanimljivo je stoga kako uspešne komične intervencije na početku filma uspevaju da stvore utisak kako ćemo gledati nešto bolje od onoga što nas sačeka na kraju. 

* * / * * * *

STOWAWAY

Joe Penna u filmu STOWAWAY ima premisu koja bi pre imala smisla u nekom starom ostvarenju Jerry Lewisa nego filmu iz 2021. godine, ali svakako je radi smrtno ozbiljno i pokušava da napravi hard SF sa jakim egzistencijalitičkom tonom.

STOWAWAY govori o mehaničaru koji je prilikom priprema svemirskog broda za lansiranje u bliskoj budućnsti izgubio svest i naprosto postao “slepi putnik” na misiji za Mars. Kada brod zbog raznih pretumbacija doživi kvar na sistemu za prečišćavanje vazduha, misija postaje ugrožena i jedino je rešeje je da taj neočekivani putnik bude ubijen kako bi se spasili životi ostalih.

Premisa je egzistencijalistička, ali nažalost Penna sa njom ne uspeva da napravi ništa radikalno novo, iako zaslužuje pohvalu što nije otišao u smeru nekakvog usiljenog psihološkog trilera ili horora.

Ovde junaci tokom svemirskog putovanja uglavnom ne gube razum i moralni kompas, s tim što Penna ne uspeva da generiše dovoljan napon u domenu survival thrillera jer je ovo ipak SF koji govori o tehnici koja danas ipak nije dostupna, i samim tim nosi dozu eskapizma u sebi.

Konačno, film je predug i pomalo aritmičan a nema pokriće u sadržaju za takve zahvate. Glumačka podela koju čine Anna Kendrick, Shamier Anderson, Daniel Dae Kim i Toni Collette je pouzdana ali paradoksalno, iako je sve ovo dosta ozbiljno mišljeno, nema baš puno sočnog sadržaja za igru. Tako da, oni su dobri ali ne i senzacionalni koliko se mislilo kada su skupljeni da snimaju.

Pennin film naravno može varirati u pogledu utiska jer u njemu nema ništa izrazito slabo. Meni samo ono što je u njemu uspelo nije bilo dovoljno zanimljivo, ali možda nekome može biti. 

* * / * * * *

LAGUNA HEAT

LAGUNA HEAT Simona Langtona je ekranizacija romana T. Jefferson Parketa u chandlerovskom maniru, u kojoj je krimić pre svega postavljen kao uživanje u trenutku, a celinu zapleta je teško dokučiti i ispratiti.

Ova HBO podukcija iz 1987. godine donosi film look i veoma solidnu režiju Britanca Simona Langtona, plus televizijsku zvezdu te epohe Harry Hamlina u glavnoj ulozi, uz podršku takvih vedeta kakve su Rip Torn i Jason Robards. Catherine Hicks koja je overila Šijanov film TAJNA MANASTIRSKE RAKIJE igra jednu od uloga koja bi se mogla posmatrati kao glavna ženska iako žene baš nemaju mnogo protagonizma u ovoj priči o mreži zločina iz prošlosti koji progone porodicu i sadašnju praksu jednog detektiva koji se vratio iz velikog grada u zavičaj.

Ko je spreman da uživa, kako rekoh, u onoj vrsti krimića u kom je akcenat više na preokretu i snažnoj situaciji u trenutku, nego u sposobnosti da se sagleda celina priče, mislim da mogu uživati u 80s ugođaju koji je ovde zabeležen.

THE COMEBACK TRAIL

THE C0MEBACK TRAIL George Galloa je rimejk filma Harry Hurwitza iz 1982. godine o producentima neuspelih nezavisnih filmova koji odlučuje da se izvuče iz dugova tako što će ubiti glavnog glumca kog je prethodno osigurao na visoku sumu u slučaju pogibije.

Robert De Niro igra prodiucente, Tommy Lee Jones igra ostarelog vestern glumca koji treba da bude žrtvovan, a nama je jasno da će se tokom snimanja desiti magija i da će umesto promašaja na čijem snimanju gine glavni glumac oni do kraja snimiti kandidata za oskara.

Za nas decu odraslu na filmovima s kraja osamdesetih i početka devedesetih, George Gallo je i dalje ime koje znači puno iako realno odavno nije snimio nešto vredno pažnje. Stoga je lepa vest za početak da je THE COMEBACK TRAIL sasvim okej film koji ne donosi ništa naročito novo i ništa od onog što je u njemu dobro ne radi na vrhunskom nivou, ali prosto sa ovakvom idejom se nije moglo puno zalutati.

Sa dodatkom Morgana Freemana u epizodnoj ulozi Blaxploitatioon matorog mafijaša kom De Nirov lik duguje novac i smeštanjem filma u epohu sedamdesetih, imamo jedan fin film o filmadžijama koji nažalost nije superioran kako bi ti filmovi inače trebalo da budu ali je sasvim OK. 

* * 1/2 / * * * *

THE MITCHELLS VS THE MACHINES

THE MITCHELLS VS THE MACHINES Michaela Riande i Jeffa Rowea je novi masterpis Sony Animacije u produkciji Lorda i Millera koji je na kraju završio na Netflixu usled pandemije.

Kada sam pogledao ovaj film bilo mi je istovremeno i žao i drago što je skončao na Netflixu. Naime, ne znam kako bih podneo da je ovaj film izašao u bioskope i propao, a to se kao što znamo često dešava odličnim animiranim filmovima, ako ne dolaze iz Disneya.

THE MITCHELLS VS THE MACHINES je priča o disfunkcionalnoj porodici koja odlučuje da svoju ćerku, mladu polaznicu filmske akademije isprati na studije jednom dugom vožnjom preko Amerike. Tokom putovanja ih zatiče rat ljudi proitv mašina koje su se pobunile kada je mladi tech mogul, brogrammerski bahato odlućčio da ukini Siri-jevsku PA pomoćnicu a ona podigla ustanak novih i starih mašina koje su povezane na mrežu.

Zanimljivo je da je sam Netflix imao negative pickup i ponovo odličan film na temu rata ljudi i mašina NEXT GEN koji mi je bio jedan od naslova koji mi je obeležio tu godinu, a sva je prilika da će MITCHELLS obeležiti ovu.

MITCHELLS je nešto razuđeniji od NEXT GEN ili SPIES IN DISGUISE koji su meni zaista bili sjajni između ostalog i po svojoj preciznosti unutar animacijske raskoši.

MITCHELLS međutim ima dozu snažne intermedijalnosti jer je glavna junakinju fillmakerka amaterka, a današnji kino amaterizam i YouTubeing, i TikTokovanje, tako da Rianda i Rowe sve to integrišu u svoj izraz, a kao što znamo Lord i Miller vole kad se stvari “zamaste” uplivom drugih medija i intervencijama na fakturi slike i samoj suštini vizuelne naracije.

Ovo nije novi SPIDER-VERSE, ali kako je strip uticao svojim grafičkim dostignućima na taj film i na ovaj film utiću razni DIY klipovi koji iz domaće radinosti odlaze pravo u globalnu popularnu kulturu.

Ceo taj DIY duh čini da okolnosti u kojima Rianda i Rowe apropriraju rešenja iz klasika popularne kulture, koji su zaista u baš širokom rasponu od MAD MAXa do TRONa deluju prirodno jer više ništa nije originalno, sve je potencijalni i neprikriveni ready made.

Likovi su odlično dizajnirani i ekspresivni. Neki više neki manje kanališu glumce koji im pozajmljuju glasove, ali ovo defintivno nije star vehicle u kom dobijamo animirane verzije neke arhetipske verzije filmskih zvezda već zasebne animirane likove koji ne crpe previše inspiracine iz glumaca koji ih igraju.

Pa ipak, jako je birno da animirani likovi igraju dobro, naročito je je osnovna transformacija karaktera upravo u ljudskim likovima i njihovoj duši, iskazana na licu, i generalno ima dosta psiholoških nijansi u igri animiranih likova što autori jako dobro uspevaju da isprate.

Njihova serija GRAVITY FALLS najavila je da Rianda i Rowe imaju duga ali ovde su bez sumnje otišli jedan krupan korak dalje i napravili debi kojim su pokazali da su spremni za velike stvari. Kako ovaj film nije imao opterećenje bioskopskog box-officea, velike su šanse da će ovi momci moći da komotno dođu do sledećeg projekta. 

* * * * / * * * *