Tuesday, January 16, 2018

REPULSION

Reprizirao sam REPULSION Romana Polanskog, i pomalo mi je krivo zbog toga jer mi je bio u mnogo boljem sećanju. Danas nažalost, kao i mnogi klasici, ovaj film više izgleda kao delo koje je adekvatnije reprezentovati kroz inserte najpoznatijih scena nego kroz gledanje celine. Ti inserti su svakako vrlo ekspresvne deonice u kojima lik Catherine Deneuve tone u psihoze, halucinacije i sl. Međutim, kada se dešavaju scene sa drugim junacima, REPULSION gubi snagu. Koliko god u njima bio quirky i sporadično neobičan, deluje krajnje rutinski u odnosu na onu moćnu subjektivnu viziju koju gradi kada je junakinja sama - i bukvalno i figurativno.

Stoga, REPULSION ostaje delo koje zaslužuje izučavanje, ali možda i više strpljenja nego što sam mislio, dok se ne dođe do scena koje su za izučavanje.

* * * / * * * *

Sunday, January 14, 2018

THE POST

THE POST Stevena Spielberga je priča o Pentagon Papers aferi koja je uzdrmala američku javnost 1971. godine i bila prvi ogromni leak te vrste u istoriji. U ovoj priči fokus je na Bena Bradleeja i Katherine Grahama, urednika i vlasnicu Washington Posta, iako je New York Times bio prvi koji je objavio ova dokumenta. Njihov slučaj je jedinstven po tome što su oni odlučiči da nastavljaju sa objavljivanjem tih dokumenata posle zabrane koju je sud izrekao Timesu i tako zapravo izvršili pritisak na sud da dopusti dalji pritisak na medije.

Naravno, sledeće novinarsko i filmsko remek delo oko Washington Posta je ostalo poznatije a to je slučaj oko afere Watregate obrađeno u Pakulinom remek-delu. Ovaj film je nažalost na kraju krajeva uprkos svemu onome što donose Spielberg i izuzetna glumačka podela a o tehničkim sradnicima da ne govorimo, ipak prilično mlak.

U odnosu na BRIDGE OF SPIES, THE POST nema ni jedan atriut po kome bi mogao da se poredi. Na kraju krajeva, pojedini elementi kojima pokušava da se poveže u našoj sadašnjosti deluju prenametljivo, pa u idejnom pogledu i konfuzno - kao da film zapravno ne zna šta mu je primarna agenda, priča o slobodi novinarstva i hrabrosti novinara da udare na establišent ili o ženskim pravima. Naravno, te dve stvari su se mogle spojiti u jedno, ali takvo suptilno kalemljenje je nažalost izostalo.

THE POST je korektan film, a to je premalo za Spielberga a rekao bih čak i za savremeni bioskop. Ovo je sve vrlo lepo urađeno ali sa ovoavom pričom i interpretacijom, mali ekran deluje kao optimalnije ishodište.

* * 1/2 / * * * *

THE SHAPE OF WATER

THE SHAPE OF WATER Guillerma Del Tora je venecijanski pobednik koji bi se mogao posmatrati kao 50s creature feature dignut na nivo savremenog art house filma. Spoj AMELIE i brojnih izvornika iz pedesetih smešten je u epohu Hladnog Rata, u vreme MAD MENovske dinamike moći na radnom mestu, straha od nuklearnog rata i potpuno potčinjenosti žena i manjina.

Nema čistačica tajnog hladnoratovskog istraživačkog centra se zaljubljuje u mermana kog su doneli iz amazonskih vodenih tokova i postepeno dolazi na idjeu da ga izbavi iz zatočeništva.

Ono pto usledi je mešavina gotske melodrame, heist filma i 50s throwback pulpa i ono što se Del Toru mora priznati jeste da prevazilazi žanr, kombinuje stvari tako da melodrama na kraju izlazi na prvo mesto a pulp se potiskuje i suspense nije presudan što sve ovo definitivno odmiče od nekog tipičnog glavnotokovskog ugođaja.

Naravno, šta god Del Toro mislio, uprkos genrebendingu ovo definitivno nije art house, ali jeste u film u kome je presudno ono što autora zanima a to je starcrossed lovers dimenzija nego potere itd.

Nažalost, ono u čemu Del Toru nema pomoći jeste sama realizacija. Dan Laustsen je vrlo solidno slikao film, sa dosta artikulisanih pokreta kamere koji nažalost ponekad više deluju kao stvar pretencioznosti nego neophodnosti. U tom smislu, film ima ujednačen ritam koji se ne menja u skladu sa dinamikom same priče, tako da na kraju THE SHAPE OF WATER deluje kao prilično “ravan” film iako po samom scenariju to definitivno nije. Čak naprotiv, scenario donosi dosta jasnu i ritmički uzbudljivu postavku. Ne mgu reći da je film bio dosadan ali je u pogledu filma dosta monoton i stvara lažni utisak da se ništa ne dešava iako radnje ima više nego dovoljno.

THE SHAPE OF WATER je Del Torov “autorski” projekat u holivudskom ambijentu, na linii središnje faze rada Tima Burtona, sa kojim mu nije izbeglo ni priznanje establišmenta. Šteta kao što ni sam Del Toro ovo nije onoliko dobro koliko tvrdi da jeste. 

* * * / * * * *

Monday, January 8, 2018

RENEGADES

RENEGADES Stevena Qualea je Bessonova produkcija u kojoj scenario pored samog gazde potpisuje i Richard Wenk čija karijera traje već decenijama i ima povremene spazmatičke kambekove. Nažalost, RENEGADES je više u duhu Wenkovog rada na EXPENDABLESima nego na 16 BLOCKS, ali reklo bi se da je i ovakav scenario mogao biti bolje realizovan. Zašto nije - ostaje pitanje na koje nema odgovora jer je opet i sam Quale tezgaroš koji zna da svaki dinar mora da se zaradi.

Quale je u svojim prviom filmovima koristio ekspertizu 3D snimatelja, dočim je RENEGADES više guys on a mission flick sa vizeulno ekspresivnom postavkom. Naime, ovo je film o tome kako jedinica Navy SEALova stacionirana u Bosni saznaje da na dnu veštačkog jezera stoji potopljeno nacističko zlato.

Šta može poći po zlu u Bessonovom filmu u kome se roni? Računao sam da ne može ništa, međutim, izuzev nekoliko udaračkih ali zapravo brain dead akcionih set-pieceova iznad zemlje, sve što je na kopnu maltene ne može da se gleda. Reč je o vojnoj jedinici, čini je veći broj momaka, svi su potpuno lišeni harizme i ne razlikuju se sem po boji kože, što nije dovoljno.

Kada film ode pod vodu, naravno, ne može biti sasvim loš ali onda ni taj podvodni segment nije u potpunosti kapitalizovan jer se piod vodom osim zanimljive lokacije i scenografije ne desi ništa naročito značajno. Štaviše, finale filma je uvredljivo nerazrađeno.

Kad je reč o antisrpskom momentu, likovi bazirani na Mladiću i Tolimiru su karikirani, besmisleni, i na svu sreću, ništa što vidimo u filmu, iako je sniman na našim prostorima ne evocira na bilo kom nivou ozbiljnu i relevantnu rekonstrukciju bilo čega. U svakom slučaju, ovo svakako nije HUMAN ZOO u kome su Srbi bolesniji nego što je neophodno ali jeste jedno onako usputno gaženje Vojske Republike Srpske kao negativca koji ne izlazi iz mode.

* 1/2 / * * * *

Saturday, January 6, 2018

MAJA IN VESOLJČEK

MAJA IN VESOLJČEK Janeta Kavčića je slovenački naučnofantastični film za decu iz 1988. godine koji govori o superiornoj rasi humanoidnih vanzemaljaca koji dolaze na Zemlju kako bi je proučavali. Jedan vanzemaljski dečak se sprijatelji sa deojčicom iz Pirana i njih dvoje upadaju u razne zabavne situacije, izlažući čovečanstvu posetioce iz svemira koji su se dotle kretali neopaženi.

MAJA IN VESOLJČEK je dinamičan, epizodičan dečji film, koji je prevashodno namenjen baš najmlađoj publici, pa je njima verovatno i najzanimljiviji i oni mu mogu oprostiti povremene neveštine u raznim aspektima. Jane Kavčič je bio ozbiljan reditelj ali je potpuno jasno da je svoj rukopis podredio atrakcijama, da je karakterizaciju zbog dečje publike maksimalno pojednostavio, i da film nije sniman sa prevelikim budžetom.

Ipak, Kavčič suštinski prevazilazui budžetska ograničenja pre svega dobrim izborom lokacija. Film se dešava na primorju, u okolini Pirana a ima deonicu u Postojnskoj Jami. Rekao bih da je film možda bio nešto više profilisan za izvoz pa je imao cilj da pokaže slovenačke prirodne lepote. U tom smislu, treba naglasiti da jednu numeru u filmu, u ulozi animir-orkestra u restoranu izvodi Videosex sa Anjom Rupel.

U pogledu mitema kojim se koristi, MAJA IN VESOLJČEK spada među ortodoksnije SF radove nastale u SFRJ, a svakako je značajan doprinos podgrupi SF filmova namenjenih deci. Po dometu nije ni blizu GOSTIJU IZ GALAKSIJE, ali fanovi žanra ne smeju da ga propuste.

* * / * * * *

Thursday, January 4, 2018

THIS MEANS WAR

Posle wall-to-wall akcione opere TERMINATOR SALVATION, McG je pokušao da snimi svoj TRUE LIES, kao što je uostalom i Jim snimio TRUE LIES posle T2. U tom cilju, na filmu THIS MEANS WAR MfcG je rarađivao sa Cameronovim DPjem Russelom Carpenterom koji je snimao upravo TRUE LIES. Nažalost, THIS MEANS WAR uprkos All-Star glumačkoj podeli koju čine Chris Pine, Tom Hardy i Reese Witherspoon, jako slab film.

Scenario Timothyja Dowlinga i Simona Kinberga je vrlo mehanički, baziran je na potentnom high conceptu kome onimeđutim nisu dodali ništa sveže. Ipak, možda je najveće iznenađenje to što film zapravo jako loše izgleda. U dramskim scenama, estetika je više televizijska nego filmska. Film pomalo bolje izgleda kada krenu akcione scene ali ni tu nema nekog velikog bnapretka, i kada se sve uzme u obzir rekao bih da je ovo film koji je najslabiji upravo u onom domenu u kome bi McG trebalo da je najjači, ali isto tako i u onom domenu u kome se Kinberg prilično dokazao u filmu MR AND MRS SMITH. Dakle, sa sve Russ Carpenterom na poziciji DPa kao veteranom TRUE LIESa, neverovatno je da su svi ti ljudi podbacili baš u onome što su im dosta jake reference.

Par godina kasnije, u TAKEN-derivatu 3 DAYS TO KILL, McG je položio popravni, ali THIS MEANS WAR je svakako bio ozbiljnija prilika koja se ne otvara često.

* 1/2 / * * * *

THE DUFF

THE DUFF Arija Sandela je pre par godina bio jedna od teen komedija koja je bila isticana kao savremeni CLUELESS. Svakako da ovaj film ne dobacuje do nivoa klasika Amy Heckerling, i uprkos tome što nije nezanimljiv, na kraju krajeva ostaje više ambiciozan nego u potpunosti uspešan izdanak žanra.

High concept ovog filma je da glavna junakinja shvata svoju poziciju u socijalnom okruženju i funkciju u odnosima okoline prema njenim lepšim drugaricama. U tom smislu, zanimljiva je postavka gde junakinja pokušava da prevaziđe svoje mesto u socijalnoj imaginaciji svojih školskih drugova i da preokrene svoj život, odnosno i sama potpada pod uticaj raznih podela i ne prepoznaje razne životne prilike.

Ipak, čini se da Sandel ne može da do kraja uskladi potrebu za pravljenjem gegova, potrebu za vizuelnim bravurama i vođenje osnovne priče, tako da film deluje kao da je sklopljen iz nekih raznh delova i ne uspeva da se postavi kao celina koja glatko teče.

Uprkos tome što bez ikakve sumnje THE DUFF napipava zanimljivu ideju, rezultat je dosta rutinski.

* * 1/2 / * * * *