Tuesday, January 31, 2023

OVUDA ĆE PROĆI PUT

OVUDA ĆE PROĆI PUT je diplomski celovečernji film Nine Ognjanović, jedna "hronika najavljene smrti", smeštena na selu u jednoj nedefinisanoj epohi kada nema mobilnih telefona ali ima pokušaja izgradnje malih elektrana i hotela u netaknutoj prirodi.

Nina Ognjanović sigurno vodi priču koja je jednostavna ali zatim zakomplikovana jednom kriptičnom strukturom koja se poigrava pre svega psihološkim procenama likova u pogledu gledalaca. I to je u suštini najzanimljivije. Nina Ognjanović se poigrava našim viđenjem raznih stereotipa dok pokušavamo da dokučimo šta se desilo i ko je taj ko će biti mrtav na početku filma.

Skokovi u vremenu su brojni ali film nije konfuzan, naprotiv, vrlo je jasan i veoma sugestivno poziva gledaoca na igra.

U određenom smislu, debitantski film Nine Ognjanović može biti posmatran kao neki starinski, crnotalasovski, društvenokritički film Krste Papića, izveden na moderniji formalni način, mada nije ni u to vreme recimo Kokan Rakonjac izbegavao ovakve zahvate.

Film nije nužno tradicionalistički, uzimam ove reference pre svega zato što me je film podsetio na neke jako ozbiljne filmove snimljene kod nas.

OVUDA ĆE PROĆI je jednostavan, "mali" film, u najboljem smislu te reči i izbacuje Ninu Ognjanović među mlade reditelje koji mnogo obećavaju.

* * * / * * * *

INTRUSION

Adam Salky režirao je triler INTRUSION po scenariju Chrisa Sparlinga, sa odličnim parom u glavnim ulogama - protagonisti su Freida Pinto i Logan Marshall Green. Sparling nudi jedan high concept scenario koji se kreće od jedne do druge poznate situacije, i sam koncept iako je veoma bajat, nije neprihvatljiv. Međutim, u međufazama između velikih  plotpointa nema razrađenije drame, odnosa i sve deluje kao da na bazi magnetizma glavnih glumaca nekako vegetira u iščekivanju sledećeg preokreta.

Rezultat je film koji dobro izgleda, sa glumcima koji dobro izgledaju, iako Logan malo jače gazi svog junaka i u igri i u izgledu, ali na kraju ne uspeva da postane punokrvni triler. Međutim, ukupno uzev dosta je korektan pokušaju da se ispuni repertoarska potreba gde žanrovski koncept i star power i na suvo uspevaju da pokriju stvar.

* * / * * * *

Sunday, January 29, 2023

SA'RANA BIŽUTERIJA I PO KOJI KAPUT

SA'RANA BIŽUTERIJA I PO KOJI KAPUT Petra Pašića je relativno neupadljivo pušten na Apollon. Ovo je prvi Pašićev film za strimera, a biće ih još nekoliko. Film je slab ali zanimljiv i otvara mogućnost da se razgovara o njemu iako gotovo da ni u čemu nije uspeo.

Naime, SA'RANA BIŽUTERIJA I PO KOJI KAPUT dobro izgleda, u domenu produkcionog dizajna i generalnog looka filma, atmosfere i šire ambijentacije. Pašić je ovaj film potpisao i kao scenograf i moram priznati da mu je to najuspeliji deo angažmana na ovom filmu. Ta određena estetizacija, likovi koji zanimljivo izgledaju, na ničijoj zemlji između realizma i neke jeunetovske stilizacije, zaista ima zanimljiv efekat i možda ponajbolje sugeriše ono što je planirani smisao film.

A smisao je čini mi se urbana parafraza i kritika seoskih komedija Radoša Bajića koja će biti različita u tonu a slična po sadržaju kao njegovi izvornici. Od Bajića se preuzima taj karikirani izgled sela gde su junaci svojeglavi, imaju teškoće u međusobnoj komunikaciji, svi govore sa nekim teškim lokalnim naglaskom, i preuzima relativno jednostavan, gotovo prozaičan kriminalistički zaplet o dvojici braće koji dolaze na majčinu sahranu sa idejom da joj ukradu medaljon.

I manje-više ta mehanika Bajićevog filma se prati u samoj osnovi, s tim što film vizuelno i tehnički izgleda znatno bolje i to mu samo po sebi ne smeta. Dakle, taj bajićevski segment nije kompromitovan time što film izgleda bolje što je jako zanimljivo jer je ponekad delovalo da onaj njegov haos funkcioniše između ostalog i zato što je jezivo snimljen.

Međutim, Pašićev film za razliku od Bajića nema ujednačenu glumačku podelu. Kod Bajić sve igraju glumci, a poslednjih godina to su uglavnom naši vrhunski glumci, ali i kada nisu to su uglavnom poznate face. Kod Pašića ima poznatih ali ima i nekih ljudi koji s razlogom nisu stekli slavu i to malo stvara disbalans. Kad se pojavi Boris Milivojević, delimično ponavljajući govorni manir iz Pašićevog A3, deluje kao da je došao Jack Nicholson lično među ove ljude, a nije. I onda se na kraju postavlja pitanje, da li poznati i "dobri" glumci smetaju ovom ujednačenom timu.

Zatim, Pašić nema stav prema likovima. Sve ih podjednako prezire. U filmu postoji jedan polusimpatičan lik ali on nema protagonizam. Film meandrira od jedne scene nekog seoskog freakshowa ka sledećoj i ne dozvoljava da se na pravi način uspostavi protagonizam. Rezultat je film sa likovima koje autor prezire a gledaocima je naprosto odbojan.

Nijanse među likovima su minimalne, imamo one koji lažu i kradu jače i one koji to rade malo slabije, i imamo one koji ponižavaju i vređaju sve i one koji to isto rade malo glupljima. Tako da generalno, film istovremeno robuje priči, a ne pripoveda osnovni sklop događaja kao nešto glavno, i bavi se likovima ali među njima ne gradi jasnu hijerarhiju pa ni odnose.

Neko će reći da sam previše ozbiljno prišao analizi seoske komedije, relativno rutinskom formatu u našoj kinematografiji sa veoma bogatom praksom, ali ja na kraju ipak nisam skroz siguran šta sam gledao. Da li je ovo zaista seoska komedija ili je ovo jedna urbana vizija seoske komedije u kojoj se žanru pridaje jedna dark dimenzija? Ima dosta argumenata za oba ova pogleda na stvari, ali usled slabosti autorskog postupka, snaga žanra prevladava i ovo ipak ostaje dominantno seoska komedija i mislim da u ovom filmu ka kraju ta publika može više uživati.

Čini se da je ovom filmu pre svega nedostajala jasnija rediteljska vizija kuda se ide. Iako je film nastao u tim svedenim Apollon uslovima, to se izuzev glumačke podele zapravo ne vidi. Film ima sve što mu je potrebno.

Veoma sam radoznao da vidim kako će Bajićeva ciljna grupa reagovati na ovaj film, ako on do njih uopšte dođe ako imamo u vidu maltene tajnovitost njegovog ulaska u eksploataciju.

* 1/2 / * * * *

Saturday, January 28, 2023

FAULTS

FAULTS Riley Stearnsa je moćan debi ovog reditelja. Ponovo je reč o crnoj komediji sa jasnim slojevima trilera i horora. Reč je o crnohumornoj priči o propalom deprogrameru sektaša kog igra Leland Orser. On je pao na najniže grane, luta flyover državama i drži predavanja, razočaran u sve, mučen propalim brakom ali i traumom jedne žrtve sekti koja je umrla posle deprogramiranja. Kada mu nestane para a mora da isplati svog menadžera, prihvata ponudu starog bračnog para da deprogramira njihovu kćer koju igra Mary Elizabeth Winstead.

Kada deprogramiranje krene, ispostavlja se da on ima više problema nego ljudi kojima pomaže, a da je žrtva verske sekte manje u krizi od njega a da je bitno normalnija od svojih roditelja.

Leland Orser je savršen u ulozi propalog deprogramera i uprkos tome što nije zvezda u klasičnom smislu, uspeva da pruži ugođaj kakav bi u toj roli optimalno davao recimo Billy Bob Thornton. Naravno, Mary Elizabeth Winstead je na nivou, tu neke dileme nema, a Riley Stearns sve režira jednostavno, efektno, precizno, vlada ritmom iako ima scena koje su se lako mogle oteti kontroli i sve vezuje u jednu malu kompaktnu celinu.

FAULTS je pravo uživanje i debi posle kog Stearns, kao što znamo, nije izneverio.

* * * 1/2 / * * * *

Friday, January 27, 2023

ACT OF REPRISAL

ACT OF REPRISAL je veoma zanimljiv i dugo "izgubljen" film o poslednjim danima britanske kolonizacije Kipra. Film je bio prisutan po televizijama ali se nije mogao videti u bioskopima pa se recimo u Americi pojavio tek 1991. godine, kada je već bio potpuno kinotečki.

Reč je o crno-belom filmu iz 1964. godine a treba imati na umu da je Kipar 1960. postao nezavisna država a da je 1959. izašao iz britanske vlasti.

Dakle, snimljen je posle "oslobođenja" ali na njemu je radilo dosta Britanaca. Ipak je Kipar jedna od onih britanskih kolonija koje su ostale u dobrim odnosima. Film su režirali Errikos Andreou i Robert Tronson, a potpisi variraju od kopije do kopije. Najbitniji i nama najzanimljiviji dodatak ekipi je mladi Jeremy Brett koji će mojoj generaciji dve decenije kasnije postati kanonski Sherlock Holmes.

Brett igra britanskog oficira kog otimaju grčki pobunjenici kako bi ga razmenili za brata jedne pripadnice, da bi se tokom njihovog kretanja i iabegavanja patrola razvila ljubav između njih dvoje, uprkos dubini konflitka. Jasno je da potom slede jaki melodramski obrti, ljubomora njenih saboraca, dobrohotni sveštenik koji staje na stranu zaljubljenih itd.

Brett izgleda fantastično kao mlad, i pravo je čudo da nije postao veća zvezda ali izgleda kao da su njegovi problemi već tada bili dovoljno vidljivi da mu se nisu otvorile one najveće prilike. No, sa materijalom koji ima, on donosi jednu posebnu vrstu elegancije u nešto što je message movie, estetski na nivou solidnog partizanskog filma tog doba.

* * 1/2 / * * * * 

DUAL

DUAL Rileya Stearnsa je veoma simpatičan komični SF triler u kom glavne uloge igra Karen Gillan.

Karen Gillan se skroz "poništila" i nije seksi kao inače. Veoma insistira na tome da je ovde goofy žena, sa manama, i zapuštenošću, i to ima funkciju u priči. Naime, ona igra junakinju koja saznaje da umire od neizlečive bolesti i radi toga kupuje klon koji će je odmeniti da porodica ne bi patila. Ali, kada se klon pojavi, to je jedna veoma fit verzija nje koja ne samo da ne želi da nauči njene manire kako ne bi odudarala od dosadašnjeg ponašanja i lakše je odmenila već time što je drugačija prvo pridobija njenog partnera pa njenu majku.

Kad se ispostavi da junakinja ne umire, želi da baci klon u đubre ali to može samo ako izađe na dvoboj sa njom u kom samo jedna može da preživi.

Neko će reći da DUAL nudi premalo i da je sve ovo u stvari jedna epizoda BLACK MIRRORa proglašena za film. Ali, to malo je meni bilo itekako dovoljno jer je Riley Stearns ovde izuzetno duhovit, jednostavan u naraciji i okružen glumcima koji su veoma motivisani da se dobro provedu.

U tom pogledu, DUAL mi je čak i čistiji od svakako ambicioznijeg THE ART OF SELF-DEFENSE.

U ovom filmu sam veoma uživao. I ako vam njegova veličina ne smeta, prijaće vam.

* * * / * * * *

THE BAIT

THE BAIT je zanimljiv televizijski film Leonarda J. Horna u kom William Devane igra serijskog silovatelja i ubicu kog policija pokušava da namami tako što policajku oblači i doteruje da se uklopi u profil njegovih žrtava. Međutim, kada se njih dvoje upoznaju, i kada se uđe u realizaciju zločina ispostavlja se da je njegovo ponašanje znatno kompleksnije od onoga kako su očekivali detektivi. THE BAIT ne odlazi mnogo dublje od površine ali nudi sedamdesetak minuta relativno sveže policijske zabave za standarde 1973.