LEGEND OF THE ANCIENT SWORD

LEGEND OF THE ANCIENT SWORD Renny Harlina je drugi film koji je snimio po dolasku u Kinu. Reč je o adaptaciji kompjuterske igre i koliko sam shvatio multimedijalnog IPa koja je imala veliki budžet i surovo flopovala na blagajnama uz dosta brutalne kritike.

Posle gledanja filma, mogu reći da ovaj film bez ikakve sumnje liči na ono što inače u Kini prolazi kao fantasy blockbuster, i da je možda Renny Harlin neke stvari previše vesternizovao, recimo umanjio količinu lokalnog humora, i prilagodio minutažu zapadnom gledaocu te da je zato film propao.

LEGEND OF THE ANCIENT SWORD se dešava u wuxia miljeu samo sa steampunk dodacima, dakle sve je prošlost, maltene srednji vek ali postoje steampunkish detalji poput borbenih robota, letećih lađa, žilvernovskih podmornica itsl. Renny stvari čini dinamičnim i šarenim, efikasno se kreće od plot pointa do plot poita premda na tom putu stvari nisu opterećene smisliom.

Vođenje likova je svakako više kinesko nego holivudsko a dramske situacije se rade vrlo brzo, površno i uz osmeh u većini slučajeva. Ja definitivno nisam bio publika za takvo izlaganje likova.

Akcija je na pola puta između nečega što je radio Ronny Yu u BRIDE WITH WHITE HAIR samo bez tog organskog horor elementa i nečega čime se bave Jacksonovi čauši u MORTAL ENGINES ili Anderson u THREE MUSKETEERS. U toj raspoluženosti koja nije bile nužna čini mi se da Harlin i ispušta uzde projekta jer nekako ne insistira ni na jednom usmerenju.

Ipak, 104 minuta filma su prepuni akcije i spektakla, kineske bajke, zanimljivog dizajna i steampunka i u tom šarenišu možda Harlin nije bio neophodan jer na kraju krajeva to je nešto čime Kinezi bolje vladaju. Međutim, sasvim sigurno se ovim iskorakom u nešto što mu je novo nije izbrukao na ekranu ali jeste na blagajnama. 

* * / * * * *

GOLDEN SLUMBER

GOLDEN SLUMBER Dong-Seok Noha je maštovit južnokorejski akcioni triler koji rimejkuje priču snimljenu već u Japanu. Glavni junak je nekadašnji pop muzičar koji stiče medijsku reputaciju dobrog samarićanina kada jednom prilikom pomogne nekoj K-pop zvezdi u nevolji. Međutim, tom prilikom biva i odabran od “sila iz senke” da bude okrivljen za atentat na perspektivnog političara.

Kreću nameštaljke, igre mačke i miša, pojavljuju se razni ljudi sa raznim namerama, neki se ispostavljaju kao lažni a neki kao pravi prijatelji.

GOLDEN SLUMBER je energičan i maštovit i uprkos tome što ima razne viškove pre svega u pogledu motiva, recimo ceo muzički staž glavnog junaka je nepotrebma digresija, na kraju krajeva ipak uspeva da silom dinamične akcije i raznovrsnih preokreta održi glavni segment priče na koloseku.

Otud, GOLDEN SLUMBER svakako nije onoliko pametan koliko misli da jeste ali je zahvaljujući baš toj ambiciji glup na onaj “dobar” način. Ovo je fini doprinos školi “Wrong Man” akcionog trilera koji i dalje čini okosnicu mejnstrima, onda kada mejnstrim sebi dozvoli da se ne bavi superherojima.

U Južnoj Koreji je film prošao solidno ali koštao je ipak više nego što je zaradio. 

* * * / * * * *

LA PROCHAINE FOIS JE VISCERAIE LE COEUR

LA PROCHAINE FOIS JE VISCERAIE LE COEUR Cedrica Angera je baziran na istinitoj priči o žandarmu koji je kao serijski ubica terorisao jedan francuski kraj, usput vešto opstruirajući istragu svojih kolega. Anger je neke elemente ove priče fikcionalizovao kako bi ih razradio tako da imena nisu ista kao u stvarnosti ali svi ključni elementi priče jesu u skladu sa onim što se dešavalo a što čini sve ovo jednim neobičnim slučajem.

Guillaume Canet igra glavnu ulogu i uspeva da liku žandarma psihopate pruži jednu dimenziju ljudskosti, otkrivajući psihijatrijskog bolesnika u njemu i dočara začarani krug patologije kojim se kretao. Uprkos tome što je Canet protagonista filma, Anger pravi jedan delikatan balans između izvesnog vezivanja gledaoca za junaka i onoga to junak radi. Stoga kod ovog junaka nema cinizma, nema osećaja da on na bilo koji način vara sistem i bilo koga pravi budalama. Odnosi među likovima su realistični, nema ironije, i jedina simpatija koja postoji prema glavnum junaku proističe iz patologizacije njegovog stanja koje je prikazano kao jače od njegovog nezanemarljivog razuma. Anger se u tom smislu kretao zaista jednom tankom linijeom ali je snimio etički odbranjiv film sa serijskim ubicom u glavnoj ulozi.

Bizarnost celog slučaja stoga ima nešto jimthompsonovsko u sebi. Uostalom, Jim Thompson jeste bio fascinacija francuskih autora, serimo se Bertranda Taverniera, ali ovde nema nikakve životne energije ili otpota u psihopatskom ponašanju, ono je prikazano kao mučno i neizlečivo.

Neki od odnosa koje glavni junak uspostavlja deluju kao put ka njegovom izlečenju ali zapravo nisu, i eliminišu jednostavno psihologiziranje da bi sve bilo drugačije da je bio prihvaćen, oženjen i sl.

Anger i direktor fotografije Thomas Hardmeier ponovo rade odličan posao ne samo u pogledu rekonstrukcije epohe kojom se film bavi već i u estetizaciji dešavanja. Anger se ponovo postavlja na ničijoj zemlji između trilera i art housea i oba segmenta obuhvata vrlo vešto. U odnosu na PIGALLE, ovaj film je bitno konkretniji i narativno precizniji. Ipak, svaki ima svoju specifičnu draž.

LA PROCHAIN LA VISCERAIE LE COEUR je atipičan true crime rad koi zalsužuje punu pažnju od obe strane, i od arthausovaca i od žanrovaca, i od onih koje zanimaju istinite priče ovog tipa. 

* * * 1/2 / * * * *

CERISE

CERISE Jeromea Enricoa je francuska komedija o devojci koja zbog lošeg ponašanja biva poslata od majke u Parizu kod oca u Kijev gde se upravo kuca Majdan. Doduše, film nema šta pametno da kaže ni o tome ni o bilo čemu drugom i zapravo se pretvara u jednu relativno bezidejnu seriju doživljaja glavne junakinje koju bez nekog naročitog žara igra Zoe Adjani, rođaka slavne glumice koja ima šarma ali nije ni blizu svoje slavne pretkinje.

CERISE je omladinska komedija koja pokušava da bude nešto više, da pre svega iskoisti lokaciju na kojoj se snima, da bude egzotična i angažovana, ali na kraju tek povremeno uspeva da bude tek simpatična. 

* 1/2 / * * * *

TEEN SPIRIT

TEEN SPIRIT Maxa Minghelle je vrlo zanimljiv spoj mejnstrim dramaturgije i art house estetizacije. Minghella je sam napisao scenario o mladoj devojci iz Poljske naseljenoj na Kanalskim ostrvima koja počinje da učestvuje u pevačkom takmičenju, uz pomoć umirovljenog hrvatskog operskog pevača. Scenario je napisan kao by the numbers priča o usponu mlade devojke u svetu muzike i zanimljivo je da ga je Minghella ovako ispisao, naročito kada dođe na red ono kako ga je režirao, ali prosto da, to je to. Ja nemam ništa protiv ovakvih scenarija jer to na neki način jeste okosnica repertoarskog filma. TEEN SPIRIT je krenuo po festivalima prošle godine, i ostao je u senci A STAR IS BORN, međutim ovo je film koji vredi videti jer je i ta by the numbers postavka urađena energično, sa punim ubeđenjem i osvežena je tim celim emigrantskim elementom.

Međutim, sama realizacija ove priče je krajnje atipična. Max Minghella i Jamie Bell su producirali ovaj film u indie okvirima ali su se opredelili za dosta radikalan koncept. Naime, TEEN SPIRIT gotovo pa direktno proističe iz rada Nicolasa Windinga Refna. To je ta estetika neona, Elle Fanning iz NEON DEMONa i Zlatko Burić iz PUSHERa u glavnim ulogama, fantastično realizovane muzičke scene sa izuzetnom ekspresijom oličenom ne samo u kretanju tela i igri svetla već i u reminiscencijama koje "inspirišu" pevanje glavne junakinje.

Elle Fanning je očekivano sjajna u glavnoj ulozi. Burić je paradoksalno u ovim okolnostima više "personality actor" nego ona što je vrlo zanimljiv preokret. Čudno je da film nije ambiciozniju bioskopsku distribuciju ali ukupno uzev otvorio se na solidnom broju teritoriju. Uveren sam da će ovaj film živeti na raznim kućnim formatima.

* * * / * * * *

CRAWL

CRAWL Alexandre Aje je film koji je prošle jeseni sniman u Beogradu, i spada u red naslova koje je naša država podržala podsticajima za pružanje usluga stranim produkcijama. Reč je o filmu koji se mahom dešava u jednoj kući, sniman je u studiju i ima vrlo malo beogradskih lokacija koje u njemu možemo prepoznati, neke kuće i sportske objekte recimo. Dosta značajan deo filma je docrtan a nešto je snimano u Kanadi. Ovaj deo o tome gde je sniman film ne navodim samo zato što je film sniman kod nas već i zato što je ovo priča koja je baš vezana za mesto dešavanja - za Floridu u vreme uragana.

Glavna junakinja je plivačica koja odlazi da vidi svog oca koji joj se neko vreme ne javlja na telefon. Uprkos upozorenjima, ona zabrinuta odlazi kući i pronalazi oca kog su napali aligatori koji su upali u naselje tokom poplava izazvanih uraganom.

Sličnu premisu je onomad trebalo da ima DEEP BLUE SEA 2, dakle poplava dovodi do ioga da ajkule zaposednu shopping mall. Ovde aligatori zaposedaju naselje na Floridi. Iako ima eksterijernih scena, rađenih u heavy CGI maniru, film se mahom dešava u enterijerima, pre svega u kući glavne junakinje i njenog oca.

Aja je došao u Holivud posle HAUTE TENSION kao reditelj koji je trebalo da obnovi američki horor svežom francuskom "krvlju". Međutim, ni jedan jedini pokušaj da snimi nešto što je ozbiljno i što nije konfekcija mu kasnije nije uspeo. Aja dakle nije odmah potonuo u nekakvo tezgarenje i industrijalizovane high concepte, međutim, ubrzo se ispostavilo da je Holivud od njega na kraju uzeo samo "puki" zanat.

CRAWL je mešavina filma katastrofe i survival trilera i premisa je takva da je iz nje mogao nastati master class suspensea i gorea. CRAWL to nije, ali je zapravo jedan solidan B-koji ne postiže ništa veliko ali uživa u opštoj havariji u koju baca svoje likove.

Kaya Scodelario kao kćerka i Barry Pepper kao otac zaista prolaze kroz ceo shit show at the fuck factory i Aja to solidno orkestrira. Film nikada ne postaje istinski strašan ali isto tako nikada ne prestaje da biva zabavan. Trajanje je ekonomično i tenzija se održava sve vreme.

Film je kod nas dobio generic prevod PLEN iako mislim da je CRAWL trebalo da bude igra reči u odnosu na stil plivanja kraul i naravno na puzanje, kretanje aligatora i sl.

Aja se ovim filmom održava u igri. Nije nužno morao on da ga režira. Ali, ako uzmemo u obzir šta je snimao posle HAUTE TENSION, ovo je ipak povratak u kakvu-takvu formu. Posle filma PIRANHA, Aja se ponovo poduhvata cormanovskih čudovišta iz podivljale prirode i ovog puta ima više sreće.

* * * / * * * *

STUBER

STUBER Michaela Dowsea je akciona komedija kakva nikada nije višak, tupava na simpatičan način, sa dobrom i vrlo nasilnom akcijom i dvojicom inspirisanih glumaca u centru, dobrim antagonistom i sporednim likovima. Kome Kumail Nanjiani i Dave Bautista ne obećavaju mnogo, ima šta da vidi od Ika Uwaisa kao negativca koji ima dva izuzetna akciona set-piecea, plus malo namćorastog humora od Natalie Morales. Meni dosta.

STUBER je ona vrsta akcione komedije starog kova koju poistovećujemo sa Arnoldom mada ih on u svom opusu zapravo i nema toliko. Međutim, Dave Bautista je jedan od glumaca koji spremno popunjava taj prostor akcionog razbijača-komičara koji je preostao od kada je Rock i figurativno i bukvalno preuzeo štafetu od Arnieja u Bergovom WELCOME TO THE JUNGLE. Nudeći comic relief u MCU, usput šireći portfolio i na solo projekte, Bautista se spremno izbacuje iz B i DTV domena u bioskopski format. Zanimljivo je da je koliko prošle godine Bautista bio headline Scottu Mannu i FINAL SCOREu a sada je u Foxovoj letnjoj akcionoj komediji.

Dowse se dobro snašao u kombinovanju moderne komedije koju kanališe Nanjiani i brutalne akcije koju donosi Uwais. Iznova Uwais pokazuje da je dorastao za velike zadatke ali ako izuzmemo dva odlična set-piecea, od kojih je naročito prvi bio sjajan, ovo i dalje nije bitna uloga i showcase za njega i nije napredak u odnosu na odlični MILE 22 od prošle godine.

Uber je izmišljen ali neke konvencije filma o taksistima i dalje opstaju, pa mogu reći da sam se prijatno osećao kada sam video parafrazu jedne od takvih situacija nama najbolje zapamćene u filmu HALO TAXI Vlaste Radovanovića. Uostalom, kako kaže jedan prijatelj, Uber i Šuger nisu daleko...

* * * / * * * *