Tuesday, July 17, 2018

ATL

ATL Craiga Robinsona je vrlo zanimljiv omladinski film koji tematizuje odrastanje u jednoj visokoestetizovanoj formi kroz mešavinu žanrova, od omladinske komedije, preko socijalne melodrame do plesnog mjuzikla. Robinson je veteran industrije muzičkih klipova i ovo mu je jedan od malobrojnih izleta u svet celovečernjeg filma što je šteta jer mislim da je pokazao da ima dara za pravljenje glumačke podele, kao i za inscenaciju upečatljivih scena.

Ono što se ispostavlja kao ključni Robinsonov problem u ovom filmu jeste sposobnost da izgradi koherentnu celinu. Nota bene, ATL je stilski tako i postavljen da luta, da bude šaren, i kada uspostavi određenu mehaniku od nje ne odstupa, dakle film jeste u osnovi koherentan pod uslovom da su gledaocu prihvatljivi Robinsonovi izbori. Međutim, iz jedne serije karakternih vinjeta, Robinson definitivno ne uspeva da izvuče zadovoljavajuću dramsku celinu.

Pa ipak, ATL je unikatno gledalačko iskustvo jer nikome ne podilazi, i baš zato što donosi ono najbolje što spotovski reditelj može da pruži a to je visoka kaloričnost svakog kadra, puna iskorišćenost svake pozicije kamere. Ono što sam video u ovom filmu mi se dopalo i zaslužuje * * *  ali sama celina se više kreće u smeru * * 1/2.

CRUEL INTENTIONS 3

CRUEL INTENTIONS 3 Scotta Ziehla je zaboravljeni DTV nastavak popričično zaboravljene teen verzije DANGEROUS LIASONSa s kraja devedesetih, početka dvehiljaditih i kao takav bi ostao zaboravljen da nije reč o prvom scenarističkom creditu Rhetta Reesea, scenariste koji će kasnije sa Paul Wernickom steći slavu radeći ZOMBIELAND, DEADPOOLove i LIFE. Nažalost u mešavini zapenušale sapunice i soft soft corea CRUEL INTENTIONSa nema baš puno najava da će Rhett Reese nekih desetak godina kasnije postati naš veliki savremenik.

SIBERIA

SIBERIA Matthewa Rossa je baziran na scenariju Scotta B. Smitha, potpisnika Raimijevog neo noira A SIMPLE PLAN. SIBERIA je svedena krimi priča o američkom trgovcu dijamantima koji skončava u Rusiji sa idejom da obavi dil sa nekim dijamantima. Trag dijamanata ga vodi u Sibir, gde ne pronalazi dijamante ali pronalazi ženu u koju se zaljubljuje.

SIBERIA je krimić sa jakim melodramskim komponentama koji izgleda, i po podeli, pa i po egzekuciji, kao ruski film sa Amerikancem u protagopnističkoj poziciji. Ruski junaci među sobom govore ruski a engleski samo sa Amerikancem i u tom pogledu rekao bih da je film evidentno imao određene arty ambicije.

Zanimljive su određene sličnosti sa romanom SIBIR Vladimira Kecmanovića. Ruku na srce, nije ovo priča o kriminalcu koji čuva mladu devojku i rađa se ljubav, ali jeste priča o kriminalcu u čijem životu ljubav kreće da igra vrlo bitnu ulogu. Isto tako, ambijent u kome se film dešava blizak je romanu. Dakle, naslov je inspirisao autore na slične ideje.

* * / * * * *

Sunday, July 15, 2018

HOW IT ENDS

HOW IT ENDS Davida M. Rosenthala je priča o mladom suprugu koji će preći pola amerike ne bi li stigao do svoje trudne supruge. Na tom putu mu donekle pomaže njen otac a pored tasta tu je i jedna snalažljiva blue collar junakinja koja im se pridružuje.

Sličan cross country film u apokaliptičnim okolnostima sam gledao nedavno, zove se THE DOMESTICS i dublje je uronjen u MAD MAX psihoze. HOW IT ENDS kreće od kriznog događaja i govori o prvih pet dana apokalipse. Malo je reći da vrlo brzo stvari među ljudima kreću naopako, s tim što za pet dana juš uvek nisko ne napravi čirokanu i ne iskroji odeću od kože, ali manje-više sve ide u tom smeru.

Rosenthalov film nije dosadan ali nije ni naročito kreativan. Solidno je realizovan, mada ne uspeva da crossoveruje izvan okvira Netflix Originala kojima pripada. Ne znam tačno koje su bile bioskopske namere ovih autora ali na Netflix Originalu ovaj film dobija svoju pravu meru jer ozbiljniji je od DTV materijala, ali nije ni umetnost, niti je za širi bioskop.

* * 1/2 / * * * *

Friday, July 13, 2018

ANTBOY 3

ANTBOY 3 Aska Hasselbalcha sam gledao sa zvaničnim dubom na engleski. Otud ne znam da li je dijalog u Hasselbalchovom filmu baš onakav kakav je u ovom prevodu. Ali ako pretpostyavimo da jeste, onda ANTBOY 3 donosi jedan fin meta-momenat. Naime, ANTBOY 3 je izašao u Danskoj 11. februara 2016. godine, istog dana kada i prvi DEADPOOL U jednom dijalogu klinci opisuju novog nepoznatog heroja koji se pojavio i pričaju o njemu kao da je naoružaniji od Deadpoola i da je delom mehanički kao Cable, da bi potom pretposavili da je možda reč o kul heroini kao što je Katana, a ona se takođe pojavila na filmu iste 2016. godine u SUICIDE SQUADu.

Da li su replike iste ovakve i na danskom ne znam ali je koincidiranje dijaloga sa filmovima koji izlaze u isto vreme zanimljiv detalj i pokazuje jedan neobičan simptom globalizacije, naime deca dobijaju superherojski film prolagođen njihovim godinama u kome se govori o R-rated junacima koji se pojavljuju istovremeno u superherojskom filmu glavnog toka i za glavnu ciljnu grupu.

U trećem filmu. Antboy dobija još jednog potencijalnog martnera za neki budući team up, još jednog superheroja iz svoje družine, a negativac iz prvog filma Flea, doživljava rehabilitaciju kao “čovek” sakriven iza izopačenja i maske.

Novog negativca igra čuvena danska karakterna glumica Paprika Steen koja je overila čuvene DOGME naslove s tim što njena junakinja nema natprirodne moći već je više na liniji Iron Mana, obična žena koja se ispomaže tehničkim pomagalom.

ANTBOY 3 je pripovedački možda rutiniraniji od prva dva ali to je i dalje isti visok nivo domišljatosti i snalažljivosti na skromnom budžetu.

Ask Hasselbalch je ponovo na visini zadatka. Na vikend kada je film izašao, imao je deset puta manju gledanost od DEADPOOLa na kog referiše. 

* * * / * * * * 

Thursday, July 12, 2018

SKYSCRAPER

Rawson Marshall Thurber nije još dokazao da je veliki reditelj ali je definitvno imao mnogo boljih filmova od onoga što je na kraju pokazao u filmu SKYSCRAPER koji je sam i pisao kao Rockov vehicle. Thurber je diplomirao na verovatno najboljoj filmskoj školi na svetu i došao je do prestižne pozicije Rockovog “odabranog reditelja” što je danas ozbiljna poslovna stvar. Nažalost, SKYSCRAPER je toliko stupidan i besmislen film da je gotovo nemoguće da je takav ispao bez namere. Naravno, nije Thurber suicidan da namerno snimi loš film ali slutim da su finansijeri iz Kine naglasili da kineska publika želi nešto derivativno i simplifikovano i Thurber je napisao i režirao jedan od najslabijih DIE HARD rip-offova koje sam gledao a video sam mnoge jako loše. Verovatno je Thurber možda mislio da će uspeti da napravi nešto novo u domenu DIE HARD rip-offa ali onda nekako nije uspeo i počeo je da snižava nivo sve dok nije uspeo da zašlajfuje u glibu loše realizovanih i do sada već ofucanih klišea.

SKYSCRAPER je toliko derivativan i simplifikovan da se graniči sa jednim od onih minimalističkih gotovo arty akcijaša, ali to nažalost nije. Štaviše, voleo bih da je ovo jedan od onih high concept akcijaša u kojima junak recimo ne izgorava ni reč ili je sve urađeno iz jednog kadra, ili je već nešto. Ovako kako je, film im a skelet normalnog akcijaša ali je taj skelet pored toga što je trošan i toliko raubovan da je mučan za gledaje još i poprilično nerazvijen.

Rock je tu i spreman je za nadigravanje kao i uvek ali za razliku od SAN ANDREASA koji je klišetiziran i duboko stupidan, ovaj film je lenj, pa čak ne može da se kaže ni da nam je ponudio “Rockov DIE HARD”, odnosno nije nam ponudio ono što bi takav film trebalo da bude. Za razliku od SAN ANDREASa i nekih drugih Rockovih recentnih filmova, ovaj čak nema ni ozbiljan supporting cast. Neve Campbell mu igra suprugu a njena zvezda je počela da gasne pre maltene dvadeset godina. Ovo je skup i komplikovan film ali paradoksalno izgleda kao quickie. Čak i u okolnostima Rockove ovogodišnje ponude deluje kao njegov “sekundarni” adut ovog leta, barem kad je reč o onome što je namenjeno zapadnoj publici.

Međutim, ono što je zanimljivo jeste činjenica da kineski faktor zapravo nije mnogo istaknut. Možda će za Kinu biti ponuđen neki duži cut, ali ne vidim koliko će tu biti neki jakih kineskih elemenata. Recimo, jednu od rolaigra moj favorit koji je jedno vreme bio van igre ali sad se vraća punom parom a to je Byron Mann, američki glumac koji svakako nije neki specifični adut za Kinu. Samo jednu krupnu ulogu igra kineski glumac, dakle sem settinhga i finansija, SKYSCRAPER ne donosi baš previše, pa čak ni dovoljno “kineskih” elemenata.

Thurber na kraju ne može da odoli a da u ovoj besmislici ne pokaže svoje USC obrazovanje pa je tako finale filma evidentan omaž klasiku Orsona Wellesa LADY FROM SHANGHAI. 

U epohi “kaloričnih” i minimum dvočasovnih blokbastera, ovaj stominutni barem nije dosadan, ali isto tako nije onoliko “kaloričan” koliko se očekuje od filma koji pretenduje na veliku gledanost u ovoj epohi.

Monday, July 9, 2018

HOTEL ARTEMIS

HOTEL ARTEMIS Drew Pearcea je rediteljski debi high profile britanskog scenariste koji je uložio svoj veliki komercijalni kredibilitet kako bi snimio - šta? Još jedan post-tarantinovski ansamble triler, sa previše priče, hrpom zanimljivih ideja koje mahom ni ne bivaju načete jer je osnovni mehanizam filma žvaka u enterijeru, sa dosta pompeznih, pretencioznih dijaloga.

Film se dešava 2028. u trampovskom Los Anđelesu u kom se narod digao protiv vodovodne kompanije koja je privatizovana i naprosto je ukinula vodu sirotinji. Ali nažalost ovo nije film o tome, sve to je samo eho i razlog da se junaci zatvore u narečeni enterijer.

A enterijer je bolnica za krpljenje kriminalaca, u kojoj važi poseban kodeks, nešto slično kao u PAYBACKu odnosno sada u JOHN WICKu. Dakle, to su neke stvari koje su prilično passe, pa je zanimljivo da je Drew Pearce tako neke "bajate" elemente ubacio u svoj scenaristički debi. No, možda je ovo bio scenario koji on voli a koji nije mogao da se proda nekom "skupljem" reditelju.

Pearce je okupio mešavinu A- liste glumaca, sa par imena koja su A lista po reputaciji ali ne po komercijalnosti (Jodie Foster, Jeff Goldblum) i njih je onda spojio sa televizijskim zvezdama (Sterling K. Brown, Charlie Day, Brian Tyree Henry) ali nažalost ni za koga ov ovih sa televizije ovo nije star-making film jer film nema dominantnog glavnog junaka. Stoga, može se reći da oni nisu ni imali priliku da kapitalizuju ono što im je otvorila ova prilika.

Jodie Foster naravno kao autentična A list glumica uspeva da se nametne i dominira jer prosto donosi veliku reputaciju, i bira uloge koje su joj izazov, ili bar one u kojima ima šta da se "glumi", a ovde baš ima prostora za razne transformacije, teške emocije, socijalni komentar i sl. Sterling K. Brown po meni ima potencijala da crossoveruje na film kao Baby Denzel i ovde to pokazuje ali nažalost nije ovo uloga sa kojom može da napravi takav upgrade. Ipak, mnogo očekujem od njega.

Dave Bautista ponovo ima funkciju low rent Rocka, i ovo deluje kao produžetak onoga što je radio u BLADE RUNNER nastavku, smeštenom 21 godinu kasnije.

Drew Pearce režira sa dosta detalja, tipično scenaristički, sa dosta akcenata ali i dokazivanja da je u stanju da režira sa velikim R. U tom smislu nije se obrukao, nije ovo neka nestručnost nivoa Chrisa McQuarrieja i paradoksalno HOTEL ARTEMIS na nivou zamisli deluje manje atraktivno nego u egzekuciji. No, sve ono što je preneto kao problem iz scenarija (recimo, pretenciozan dijalog) ni sam Pearce ne uspeva da reši.

* * 1/2 / * * * *