NATIVE SON

Roman Ričarda Rajta DOMORODAC doživeo je tri ekranizacije od kojih je pisac dočekao samo prvu u kojoj je i igrao glavnu ulogu. 

Prva ekranizacija izašla je 1951. godine, režirao ju je Belgijanac Pjer Šenal u argentinsko-američkoj koprodukciji, svakako van Holivuda i tada već četrdesettrogodišnji Rajt igra glavnu ulogu. Uprkos Rajtovoj uključenosti u projekat, počev od njega koji je groteskno prestar za ulogu ipak mladog i neemancipovanog čikaškog crnca koji traži posao, a svi ga tretiraju kao mladića koji tek ulazi u zajednicu, ova ekranizacija ima više vrednost u nekoj sirovosti, autentičnosti i prostom nastanku izvan sistema jer je sam pisac sebe video kao prognanika.

Druga ekranizacija izašla je 1986. godine i fokusirala se na melodramski aspekt priče odnosno na ono što je radnja romana ali ne i na ono što je njegovo značenje. Prevashodno televizijski reditelj Džerold Fridman sve je tretirao kao jednu priču iz života i svakodnevice što nije pravo čitanje romana.

Naime, reč je o egzistencijalističkom romanu u čijem centru se nalazi jedna noar situacija, ubistvo koje počini mladi sluga, ali on ga ne počini iz strasti ili koristoljublja već iz straha da bi mu pogrešno shvatanje jedne određene situacije, a kroz prizmu rasizma moglo učiniti štetu.

Stoga, DOMORODAC ima mnogo više veze sa romanima poput Kamijevog STRANCA nego nekog krimića ili hronike teškog života u doba segregacije.

U tom smislu, najnovija ekranizacija u režiji Rašida Džonsona do sada najuspešnije uspeva da zarobi tu egzistencijalističku dimenziju romana, iako on naravno neumitno ima i tu mustru krimića jer se bavi određenim oblicima kriminaliteta.

Priča se dešava u današnje vreme. Glavni junak je mladi crni panker koji se izdvaja i razlikuje od onoga kako svi oko njega, i belci i crnci doživljavaju mlade ljude. On se ne snalazi u modernom svetu jer je upitan nad sobom, svojim identitetom koji se ne uklapa ni u jedan stereotip, i kada dobije posao šofera u porodici imućnog advokata upoznaje njegovu ćerku i njenog momka koji su u raspoloženju levog aktivizma, okupiranja Vol Strita i fascinira ih što sada u životu imaju "svog crnca" sa čijim iskustvom mogu da se upoznaju.

Međutim, ni u okolnostima kada je među belcima koji ga "drže kao malo vode na dlanu", dakle jako daleko od sistemskog rasizma prošlosti ali u epohi jednog drugog i perfidnijeg sistema stereotipa od kog ne može da pobegne i koji ga na kraju dovodi do ubistva.

Nova ekranizacija DOMOROCA spada u red aktuelnih naslova koji se bave drugim - pre svega pank - ostavštinama crne muzike u SAD, nudeći i jedno drugačije viđenje njihove pozicije, u čemu je najveću popularnost dostigao Džordan Pil. Muzika je detalj u ovom filmu ali nije samo deo zvučne slike, ona je simbol nečega što je činjenica ali za šta niko nema strpljenja jer se time remeti stereotip sa kojima su se svi srodili.

Film je fokusiran, elegantan, sirov na svoj način i uprkos tome što se kreće unutar realističkih okvira, nosi u sebi nešto egzistencijalističke svedenosti gde sam vizuelni žargon sugeriše da ovo i jeste i nije pokušaj autora da rekonstruiše stvarnost i da pre svega želi da nam obrati pažnju na intelektualna vrtloženja junaka. Otud, ovde imamo svet koji je uverljiv ali opet i čitav niz detalja snažne znakovitosti koji se nenametljivo ističu i privlače gledaočevu pažnju, gaseći emocije i pojačavajući intelektualni angažman.

Otud onoj publici koja nije shvatila Džonsonov postupak, ova priča može delovati previše determinisano u odnosu na ono što su joj mogućnosti, ali to i jeste suština ovog filma, da postoje neke jače sile koje usmeravaju ishode, bilo da su socijalne ili autorske.

* * * / * * * *

SCREEN TWO: SONG OF EXPERIENCE

SONG OF EXPERIENCE Martina Allena je televizijski film koji je u sklopu serijala SCREEN TWO režirao Stephen Frears. Reč je o izvanrednom televizijskom filmu u kom se Frears mnogo bolje snašao u formi izleta koju je koristio i u Bennettovoj A DAY OUT. Ovog puta on pravi vrlo zanimljivu priču o tri dečaka koji idu da trainspottuju, vreme su pedesete, LADY CHATTERLEY je na sudu a klinci će doživeti jedno iskustvo koje će im umnogome promeniti i međusobne odnose i traumatizovati ih za ceo život.

Frears maestralno koristeći tehniku da je "manje u stvari više" a onda bivajući i iznenađujuće eksplicitan rešava tu traumatičnu situaciju, i generalno glumački jako dobro vodi mladu podelu. Rekonstrukcija epohe je vešta i nenametljiva, film deluje relaksirano kao da je sniman u vreme kad se dešava što je najveći kompliment.

Frears ovde u mnogim aspektima drži rediteljski masterclass.

A DAY OUT

Alan Bennett je ostvario plodnu saradnju sa Stephenom Frearsom na britanskoj televiziji i televizijski film A DAY OUT iz 1972. godine je jedna od njih. Ovaj film prati članove biciklističkog kluba Halifax koji polaze na izlet i onda na tom putu nailaze na razne prepreke, najviše u međusobnim odnosima.

Nažalost, Bennettov pristup tekstu u ovom filmu mi nije bio do kraja jasan i nije mi prijao. To je neka svedena, pomalo apsurdna engleska dramedija u kojoj je neizrečeno bitno koliko i izrečeno a izrečeno je prilično bezveze.

Zanimljivo je da se decenijama kasnije, Frears vratio biciklistima snimivši film THE PROGRAM o Lanceu Armstrongu i njegovoj doping aferi, bioskopski film sa bitno drugačijim predznakom.

MR JOLLY LIVES NEXT DOOR

Stephen Frears režirao je tri samostalne priče za televizijsku antologiju THE COMIC STRIP PRESENTS u kojoj su nastupali razni komičari iz istoimene udruge.

MR JOLLY LIVES NEXT DOOR se po minutaži preko 45 minuta može kvalifikovati za televizijski film a to je svakako i po svojim produkcionim kapacitetima.

Reč je o neuspeloj crnoj komediji zabune u kojoj nažalost nije vidljiv Frearsov osećaj za meru. Naprotiv, ova priča kao da hoće da eksplodira od nesigurnosti u vlastiti materijal i izvođače i svaki kadar je natrpan pokušajima slapsticka, humora u govornoj radnji, svega, a ništa upadljivo nije smešno.

Ovo je trebalo da bude neka histerična, anarhična, crna krimi komedija kao recimo Raimijev CRIME WAVE ali je rezultat bliži nekom KUPI MI ELIOTA...

LAST SUMMER

Stephen Frears je u svom radu zadužio mnoge žanrove a između ostalog snimio je i nekoliko jako upečatljivih krimića, recimo kultni naslov ovog žanra osamdesetih THE HIT, ali i niz priča koje su kroz psihološko tumačenje likova govorile o raznim oblicima kriminaliteta. Nije li serija QUIZ u stvari krimić u svojoj osnovi iako je režirana kao maltene komedija?

No, THE HIT iz 1984. je referenca u ovom slučaju jer je 1977. godine Frears sa istim piscem - Peter Prince je u pitanju - snimio briljantan televizijski film za ITV pod naslovom LAST SUMMER.

I ovaj televizijski film se najpre može žanrovski odrediti kao socijalna drama po postupku, po načinu kako se grade likovi i vodi priča, ali zapravo je krimić o grupi momaka koji se bave krađama automobila na londonskim ulicama, i kroz kretanje unutar hijerarhije kradljivaca stičemo utisak o raznim klasnim i generalno društvenim i generacijskim tenzijama.

Frearsov rediteljski postupak u ovom televizijskom filmu je klinički, pomognut izuzetno izgrađenom fotografijom Chrisa Mengesa koga najpre pamtimo kao saigrača Neila Jordana.

Uprkos tome što je fokus filma na likovima i njihovim odnosima, posao krađe kola je jako uzbudljivo prikazan, jasno je da Frears i Menges znaju da je onaj ko mu tako ne priđe zalutao u ovaj posao.

LAST SUMMER ima sve osobine rasne kriminalističke melodrame za veliki ekran izuzev trajanja. Taj nedostatak je Frears ubrzo ispravio u nekim drugim ostvarenjima.

Veliki je uspeh napraviti film koji na nivou sinopsisa zapravo ima karakteristike gangsterskog filma o usponu mladog člana bande ali da se u realizaciji ta mehanika žanra uopšte ne oseti i ne prepozna ta mustra po kojoj se sve gradi.

Mnogi tipični motivi krimića su tu, ali su kroz drugačiji ugao gledanja mutirani u nešto što odaje utisak nežanrovske životne hronike. U tom smislu, ovo je uzoran primer krimića prilagođenog miljeu u kom čista žanrovska forma ima teškoće, što je donedavno uostalom bila i naša situacija. Ona je sada promenjena ali to ne znači da nema potrebe za svežim uglovima gledanja.

MATCHFIT

Čuveni sportski novinar specijalizovan za fudbal, jedan od najvećih doajena u toj oblasti Brian Glanville napisao je kratku priču koju je u serijalu televizijskih filmova RED LETTER DAY adaptirao Willis Hall.

U energičnoj izvedbi potcenjenog Gordona Flemynga koji je uprkos nekim izuzetnim, iako neprepoznatim filmovima, veći deo svoje karijere proveo na televiziji, ova priča o mladom pacijentu jednog engleskog sanatorijuma koji sreće svog idola, fudbalskog trenera kog veoma poštuje, dobija pored sentimentalne i jednu u suštini vedru notu.

Glavni junak ima ulogu straight guya od kog se odbijaju ekscentričnosti drugog glavnog junaka, sujetnog fudbalskog trenera ozbiljno narušenog zdravlja koji hrli ka oporavku ne bi li ponovo počeo da se bavi onim što ga je i gurnulo u bolničku postelju a to je vođenje fudbalske ekipe. Pun gorčine prema protivnica i ubeđenja da sve najbolje zna, trener na samrti galavnizuje svog mladog sapatnika pomažući njegovom boljem oporavku ali lagano iscrpljujući sebe.

MATCHFIT uspeva da bude i sentimentalan ali i "muški" mali film, u kom je ishod poznat ali je izveden sa punim ubeđenjem.

LONG DISTANCE INFORMATION

Neville Smith je napisao i odigrao LONG DISTANCE INFORMATION, televizijski film koji je u sklopu serijala PLAY FOR TODAY režirao Stephen Frears.

Smith ima nekoliko specifičnosti, jedna je njegova specijalizacija za fudbalske teme a druga je kontinuirana saradnja sa Frearsom na televizijskim projektima što ga uz Alana Benneta čini njegovim najbitnijim televizijskim saborcem.

LONG DISTANCE INFORMATION je izašla 1979. godine i govori o radio voditelju čija radio emisija pušta stari rokenrol a on odgovara na trivia pitanja o Elvisu koja mu postavljaju slušaoci. Uporedo, on brine o svojoj već odrasloj kćeri iz prvog braka, pokušava da očuva novu vezu i zlopati se sa cover bendom koji svira rokenrol standarde.

Priča je dosta crnotalasovska po miljeu i odnosima, ali Smith i Frears je izvode sa puno energije i vedrine i jako ubedljivo uspevaju da nam prenesu fascinaciju svog junaka starim rokenrolom a iznad svega Elvisom u kog naravno projektuje mnoge svoje želje i razmišljanja. 

LONG DISTANCE INFORMATION je jedan od primera britanske televizijske produkcije trajne vrednosti.