VAN WILDER

VAN WILDER Walta Beckera je jedan od prvih proboja Ryana Reynoldsa u komičarski mejnstrim, pod okriljem etikete NATIONAL LAMPOON'S. I ovog puta jasno je da su otkrili zvezdu koja je u mnogome prevazišla ovaj zabavan gross out pokušaj te se on danas pre identifikuje po glumcu nego glumac po njemu.

Walt Becker je snimio ovaj film u periodu kada su Braća Farrelly još uvek bili na vrhuncu i uspevali da snimaju gross out sa dodatnim slojem melodramskog ili socijalnog "smisla" a Todd Phillips je u ROAD TRIPu pokazao da će ubrzo nadrasti čitavu tu scenu. Međutim, VAN WILDER nije ni imao pretenzije da prevazilazi okvire college gross outa. Walt Becker se zadovoljava gross outom, seksualnim aluzijama i gegovima, ali Ryan Reynolds u svemu tome ipak uspeva da izdigne materijal na viši nivo, i to ne samo šarmom i komičarskim darom, već neprikrivenim saučesničkim žarom u realizacije svake zamišljene pizdarije koje su scenaristi zakuvali.

Stoga, kao u završnog sophomoric one lineru biva zapečaćena ljubav Van Wildera i njegove simpatije, mi vidimo da je smisao ovog filma ne da Van Wildea prihvatimo kao čoveka, već da se ukačimo na njegopv pogled na svet. Takav je i čitav ovaj film. Ne kažem da je svaka publika i u svakom stanju raspoložena da se smeje raznim humorima sa psećim ejakulatima i laksativima, ali je napor autora da postave te gegove potpuno razoružavajući.

Da u filmu ne glumi Ryan Reynolds pitanje je da li bismo ga danas pamtili. Ali, pošto glumi i čini njegov integralni deo, VAN WILDER je jedan od gross out naslova iz perioda njihove plime koji je preživeo i njihovu oseku.

* * 1/2 / * * * *

UNDOCUMENTED

UNDOCUMENTED Chrisa Peckovera je izuzetno interesantan debitantski film reditelja koji je ove godine doneo osveženje mejnstrim profila u filmu BETTER WATCH OUT. UNDOCUMENTED je po svojim narativnim principima konvencionalan film ali uz ozbiljan upliv found footage estetike jer su glavni junaci ekipa dokumentarnog filma o ilegalnim meksičkim doseljenicima koja pada u šake izopačenih ekstremista koji u blizini granice vabe ove nesrećnike a potom ih podvrgavaju najrazličitijim mukama. U početku deluje kao da ekstremisti vide u dokumentarnoj ekipi potencijalne saradnike ali polako i oni dolaze na drugu stranu štapa.

Peckover odlično kombinuje tehniku "objektivnog kadriranja" i found footagea stvarajući pre svega jednu vizuelno dinamičnu celinu čime izuzetno dobro nadoknađuje sve ono što nije imao u pogledu budžeta. Ne samo u pogledu suspensea već i u pogledu slike UNDOCUMENTED je uzbudljiv film.

U pogledu vođenja priče, Peckover jasno referiše na TEXAS CHAINSAW MASSACRE kao osnovni blueprint, čak ga i citira u nekim ključnim momentima ali ga apdjetuje za savremene okolnosti - hillbilly ludaci su se modernizovali, politički radikalizovali i našli su novu ciljnu grupu za nekažnjeno iživljavanje. Od svih savremenih nastavaka CHAINSAW MASSACREa, UNDOCUMENTED je po duhu najbliži originalu a zapravo nije ni deo franšize.

Peckover je okupio odličnu glumačku podelu, mahom od talentovanih televizijskih i neuspelih filmskih zvezda sa jednim starom u ekskluzivnoj roli, i u tom pogledu ovaj film ne samo da ne pokazuje oskudicu u budžetu već naprotiv mnogo je bolje glumljen od nekih major pokušaja ovog profila.

Osnovni utisak filma UNDOCUMENTED zapravo je vrlo sličan onom koji ostavlja BETTER WATCH OUT. Ovde nema mnogo toga novog, čak naprotiv, ali ponudio nam je inteligentan spoj poznatih stvari koje bi trebalo da stoje kao standard, međutim nisu jer je stanje na sceni mnogo slabije.

* * * 1/2 / * * * *

POSLEDNJI DAN

Pogledao sam POSLEDNJI DAN Vladimira Pogačića, film koji slovi za prvi špijunski film snimljen našim prostorima iako se u pogledu prikaza službe bezbednosti ne može baš najjasnije odrediti da li su prikazani pripadnici javne ili državne bezbednosti, kao što su i sami saboteri, osim što imaju prošlost u r Gestapou i oslonac u reakcionarnim snagama, nedovoljno jasno definisani u pogledu svoje povezanosti sa stranim službama.

No, zaplet govori o grupi sabotera koji se ubacuju u primorski rudnik ali vrlo brzo se nalaze na merama službe bezebdnosti. Sigurna ruka Službe polako steže obruč oko njih ali im oni povremeno malo pomrse račune tako što tokom praćenja uspevaju da se izvuku i ubiju neke pripšadnike. Ipak, na kraju, bezbednost ponovo biva uspostavljena.

Vladimir Pogačić je bio rafiniran reditelj, Oskar Davičo je bio vešt pisac, ali POSLEDNJI DAN je konfuzan i slabo konstruisan film. Ako izuzmeno nekoliko zanimljivih subjektivnih planova koje je zanimljivo snimio Vladeta Lukić, praktično da ništa ne može naročito preporučiti ovaj film.

* 1/2 / * * * *

SCHOOL OF LIFE

SCHOOL OF LIFE Williama Deara po scenariju Jonathana Kahna je izuzetan televizijski film u kome je Ryan Reynolds snimio jednu od svojih upečatljivih uloga u periodu kada je već bio u usponu i probijao se na veliki ekran. Otud ovaj televizijski film koincidira sa nekim njegovim bioskopskim naslovima ali definitivno nije uljez jer ima zanimljiv scenario koji prevazilazi gledalačka očekivanja.

Reynolds igra mladog profesora istorije u jednoj srednjoj školi koji nasleđuje kultnog nastavnika koji je ćitava 43 puta bio proglašen za nastavnika godine. Odmah po dolasku u školu, mladi nastavnik se ispostavlja kao dostojan naslednik i ne samo to, počinje da ozbiljno figurira kao kandidat za titulu nastavnika godine. To fascinira unuka kultnog profesora ali frustrira njegovog sina koji u istoj školi predaje biologiju. Stoga, ovaj kreće da istražuje u čemu je tajna mladog kolege u pokušaju da ga nekako denuncira…

SCHHOL OF LIFE je u osnovi komedija sa elementima inspirational melodrame, i William Dear vrlo dobro balansira između te dve žanrovske odrednice jednim delom što i segmente koji nisu komedija prožima humorom, a drugim delom tako što Ryan Reynolds vrlo ubedljivo igra duhovitog čoveka tako da se onda humor i u melodramskim scenama ne čini usiljen.

Kada film krene, sve deluje da će biti na liniji neke billywilderovske farse o dva nastavnika koji se takmiče ali vremenom postaje jasno da je ovaj film drugačiji od toga i da to zapravo neće biti okosnica priče. Kako priča postaje sve ozbiljnija i bliža melodramskom ekscesu tako i ceo film postaje sve “kaloričniji”, rekao bih na pravi način.

Na krau, SCHOOL OF LIFE se nameće kao family entertainment vrhunskog kvaliteta koji apsolutno prevazilazi gledaočeva očekivanja.

Meta-filmski gledano, pojedini segmenti zapleta i detalji na nivou scena anticipiraju kasnije Reynoldsove radove poput DEADPOOLa i LIFEa, ali to je naravno samo geekovske učitavanje.

Pored Reynoldsa u jednoj od retkih glavnih uloga briljira David Paymer.

U svakom slučaju ko voli ovu vrstu filma svakako treba da pogleda SCHOOL OF LIFE, televizjski rad koji nema razloga da se postidi ni pored mnogih bioskopskih radova. Ipak, žanrovska mešavina koju je doneo Kahnov scenario verovatno ne bi tako lako prošla na velikom ekranu, tako da možemo reći da je SCHOOL OF LIFE u jednom old school maniru maksimalno iskoristio uslove televizijske produkcije.

HHhH

HHhH Cedrica Jimeneza je ambiciozna internacionalne akranizacija romana Laurent Bineta o Reinhardu Heydrichu i operaciji Anthropoid. Prva polovina filma govori o Heydrichu a druga polovina govori o operaciji Anthropoid. Tako se slobodno može reći da je ovo film ni o čemu jer ne obrađuje ni jednu ni drugu temu, a naročito ih ne obrađuje adekvatno.

Ponovo imamo prikaz Heydricha u kome nije u dovoljnoj meri istaknuto ono što ga je učinilo jednim od najvećih monstruma kog je svet ikada video, i ponovo se priča iscrpljuje pokušajem da nam se pokaže “čovek” iza onoga čime je obeležio prošlost ali ovog puta je to toliko zanemarljivo malo ljudskosti spram zločina koji je počinio da deluje previše. Naprosto, Heydrich nesumnjivo deluje kao da biva opravdan u ovom filmu, maltene bih mogao da zamislim ovakav film u nacističkoj produkciji - s tim što bi ga oni bolje snimili i bili bi nešto diskretniji u prikazu Holokausta, ali ne mnogo.

Autori pokušavaju da nam prikažu Heydrichovu “ljudsku priču”, kako je doživeo nepravdu kao oficir, kako je žena dovela do toga da se zainteresuje za nacizam i da počne da radi za njih, kako je bio vredan i ozbiljan čovek i strog ali plemenit otac, sve te neke stvari koje nas u dovoljnoj meri odvraćaju od onoga što je u Heydrichu impresioniralo i samog Hitlera. 

A onda na pola filma, priča se prebacuje na potpuno novi kolosek i imamo ko zna koju po redu ekranizaciju akcije Anthtopoid u kojoj je Heydrich ubijen, rekao bih jednu od manje zanimljivih do sada. Iako se ni drugi film na ovu temu a nedavno prikazan nije proslavio ipak je bolji od Jimenezovog.

Ako zanemarimo ideološki aspekt načina kako je prikazan Heydrich a to je kao sve sem arhitekta Holokausta, a to je teško zanemariti, ovo ostvarenje je upropastilo ne samo potentnu priču već i sjajnu glumačku ekipu koju su predvodili Jason Clarke, Rosamund Pike i Jack Raynor. Slaba tonska obrada ovog izdanja koje je procurelo sugeriše da je film pušten na digitalne platforme jer su producenti i distributeri shvatili da u svemu ovome nažalost nema potencijala za neku ozbiljniju distribuciju. U tom smislu, i poznati glumci koje sam naveo pošteđeni su bruke i zadržaće svoj status koji bi ovaj film svakako narušio.

* 1/2 / * * * *

BETTER WATCH OUT

BETTER WATCH OUT Chrisa Peckovera je duhovita horor komedija koja posle duže vremena uspeva da pronađe nešto sveže u retro-štimungu, da ponudi jednu dobru inverziju tipičnih horor situacija, ali da istovremeno izgradi sve ono tšo te situacije zahtevaju u pogledu suspensea pre svega ali u umerenoj meri i strave. Dakle, BETTER WATCH OUT je film koji funkcioniše bez zadrške i ima sve što je potrebno, zanimljive likove, uzbudljive situacije, inteligentne preokrete i nevaljao smisao za humor.

U žanrovskom pogledu, BETTER WATCH OUT ne donosi ni suštinski ni formalno previše toga novog ali nema sumnje da sve ono što pokušava da uradi radi jako dobro i to smatram njegovim najvećim kvalitetom. Dakle, uspeva da postigne sve ono što nama treba kada se uopšte upustimo u gledanje filma ovog tipa. Kako je obim produkcije rastao tako su se ti fundamentalni kvaliteti polako gubili, a treba ih ceniti kada se ponovo jave.

Peckoverova režija je sigurna, blago arhaizirana u 80s ključu ali ne mogu reći da je svesno retro, pre bih rekao da tačno zna šta želi i da to onda plasira na najefektniji i najjednostavniji način. Klinac iz THE VISITa igra važnu ulogu i on je deo tog glumačkog dueta koji je izuzetno dobar i nosi film u vrlo zahtevnim fazama.

Kako rekoh, film je nevaljao i u nudi obilje dramske ironije, međutim na svu sreću ono što uspeva da očuva jesu “ulozi” u priči i ne obezvređuje ih ironijom, čak i kada iz nje proizilaze preokreti.

BETTER WATCH OUT bi trebalo da bude standardna stvar, međutim danas ipak nije jer su standardi pali. Zato ovaj film i zaslužuje posebnu pažnju.

* * * 1/2 / * * * *

AMITYVILLE: THE AWAKENING

AMITYVILLE: THE AWAKENING Francka Khalfouna je nastavak priče o ukletoj kući smešten u današnje vreme koji se koristi obracem Cravenovog NEW NIGHTMAREa i prikazuje priču kao nešto što se dešava u svetu u kome postoje AMITYVILLE HORROR filmovi. Khalfoun je ime koje dolazi iz iste generacije kao i Aja, dakle radio je nešto zahvaljujući čemu još uvek mislimo da je u stanju da pruži nešto.

I THE AWAKENING je svakako imao repromaterijal za dobar film, tu su Jernnifer Jason Leigh, Thomas Mann i Cameron Monaghan, tu je uostalom i Bella Thorne u glavnoj ulozi, dakle glumačka ekipa je na nivou. Khalfoun je pisao i scenario, i u njemu je pokušao da se našali i sa originalom, i da diskredituje rimejk ali na kraju njegov film bi imao štošta da nauči od oba ta filma. Naime, THE AWAKENING je slab film u kome se dramska predigra odvija na jednom pristojnom nivou za horor koji bi donosio odlične ripper sekvence, međutim ovde se čini kao da je horor potpuno izostao.

Dakle, kod Khalfouna ubrzo shvatimo koji lik će biti telo za ispoljavanje zlog duha i to je manje-više to, ta inicijalna postavka se praktično ne oplodi u domenu horora i sve se na kraju svede na jednu dugu najavu mlakog finala koje je opet pa repriza ranijih varijacija na temu.

Nažalost, Khalfounov film ne donosi apsolutno ništa novo u tome što film smešta u “realnost”, i štaviše dramski deluje manje uverljivo i manje atraktivno od rimejka Andrewa Douglasa. O stravi i horor atrakcijama da ne govorimo.

Dugo čekanje premijere sugeriše da je film pretrpeo neke intervencije i to se oseća i po iznenadnom nestanku pojedinih likova, ali izgleda da te intervencije na kraju nisu spasile film. Nedostaci ovog filma su paradoksalni a njegov domet nažalost pokazuje da se još uvek čeka pravi comeback Ajine ekipe.

* 1/2 / * * * *