DIE ALONE

Dovoljno sam old school da mi natpis Telefilm Canada još uvek obećava neki kvalitet. Ovog puta me srećom stara navika nije izneverila.

DIE ALONE je pre neki dan osvojio nagradu u jednoj od selekcija Sitgesa i u njemu Lowell Dean proširuje područje borbe iskoračujući u pravcu žanrovskog filma sa indie senzibilitetom, što se dosta razlikuje od njegovih najpoznatijih ranijih radova koji su bili više oslonjeni na estetiku treša, pre svega serijal WOLFCOP.

Lowell Dean je ovog puta snimio "ozbiljan" film u kom je od treš nasleđa ostalo samo to da se nije uzdržao od pozajmljivanja rešenja iz nekih jako ozbiljnih i jako poznatih filmova. U tom smislu, jako je zanimljivo da je pozajmio rešenja iz filmova gde ne samo da je original bio uspešan nego su snimani i neki rimejkovi, pa u tom pogledu se ne može reći ni da je "iskopao nešto opskurno".

Kome to smeta, ko robuje romantističkom idealu originalnosti, ne mora da izbegava ovaj film ali njime može biti manje zadovoljan a možda čak i iritiran.

Meni te poznajmice nisu toliko smetale, štaviše, mislim da je ta rešenja odlično iskoristio, tako da je prava šteta što su tuđa. Međutim, ako uzmemo u obzir da ih je primenio na jedan logičan i životan način, sa punom uverljivošću i ubeđenjem, nema sumnje da ona organski pripadaju i ovom filmu.

DIE ALONE donosi glavnu uloge Douglasa Smitha, kanadskog glumca koji se još uvek nije jasno pozicionirao i čini se da mu je Jack Quaid preuzeo "hleb" u prestižnijim projektima. No, Douglas može mnogo da pruži, i to upravo i čini u ovom filmu. Carrie-Anne Moss je pak izvanredna kao svojevrsna Grindhouse Julianne Moore i ovde pravi jedno od svojih najupečatljivijih rola, računajući celu karijeru. Smith i Carrie-Anne su razlog zašto Dean uspeva da nam tako dobro proda tuđa rešenja jer unose emociju u dešavanje.

Inače, reč je o postapokaliptičnom survival trileru, o svetu u kome je proradila Gaia Theory i biljke su krenule da svojim virusima napadaju i zombifikuju ljude, na način koji je maštovitiji od LAST OF US, iako Dean naravno radi na bitno manjem budžetu. Međutim, ovo jeste baš onako kako treba, Dean vraća žanr onima kojima pripada - snalažljivim autorima bez puno sredstava.

U tom pogledu DIE ALONE je B-film koji vraća veru i u tu formu i u značenje natpisa Telefilm.

* * * / * * * *