NON-STOP Jaume Collet-Serre je nažalost neuspeo pokzušaj da ovaj reditelj u saradnji sa Joel Silverom ponovi uspeh UNKNOWNa, kao do sada najuvaženijeg TAKEN rip-offa. Posle slabog TAKEN 2, Neeson i sa NON-STOP pada daleko i za naslova kao što su EXPATRIATE ili 3 DAYS TO KILL. To je začuđujuće jer se Collet-Serra do sada pokazao kao jako talentovan reditelj. Međutim, NON-STOP je ne samo nezanimljiv na nivou scenarija već ima dosta oprevida i u pogledu režije.
Kad je reč o scenariju, za početak struktura je na nivou parodije. Imamo operetskog junaka sa sve Velikom Tajnom koja ga motiviše iako nema apsolutno nikakve bitne veze sa zapletom, zatim imamo "red herring" likove, imamo misteriju čiji ishod nikoga ne zanima jer smo došli da gledamo TAKEN u avionu i naprosto sada više nije Neesonovo "da misli". Ali, ako treba da misli onda bi to morala biti zanimljivija postavka od ove. Recimo, Schwendtke je to mnogo bolje uradio u FLIGHTPLANu, doduše držeći se Hitchcockovog recepta.
Dakle, ovo je triler koji nije preterano uzbuiljiv i bazira se na misteriji koja nikoga ne zanima i sa enigmatičnim likom čije se tajne nikoga ne tiču.
Međutim, paradoks je u tome što Collet-Serra uopšte nije dobro definisao prostor aviona. Avion je prostran kao manja sportska hala, prilično stabilan tokom većeg dela filma i junaci se kroz avion kreću stabilnije nego junaci Bongovog SNOWPIERCERa. U jednom trenutku, gledalac gotovo da zabpravi da se film dešava u avionu, a to nikako nije smelo da se desi.
Na kraju kada se "ulozi povećaju" i film pređe na teritoriju Silverove ranije produkcije EXECUTIVE DECISION što nema nikakve veze sa inicijalnom minimalističkom postavkom, jedino što preostaje kao adut jeste relativno inventivna motivacija negativaca, koja donekle opravdava njihov vrlo detaljan i po mnogo čemu redundantan plan.
* 1/2 / * * * *
Kad je reč o scenariju, za početak struktura je na nivou parodije. Imamo operetskog junaka sa sve Velikom Tajnom koja ga motiviše iako nema apsolutno nikakve bitne veze sa zapletom, zatim imamo "red herring" likove, imamo misteriju čiji ishod nikoga ne zanima jer smo došli da gledamo TAKEN u avionu i naprosto sada više nije Neesonovo "da misli". Ali, ako treba da misli onda bi to morala biti zanimljivija postavka od ove. Recimo, Schwendtke je to mnogo bolje uradio u FLIGHTPLANu, doduše držeći se Hitchcockovog recepta.
Dakle, ovo je triler koji nije preterano uzbuiljiv i bazira se na misteriji koja nikoga ne zanima i sa enigmatičnim likom čije se tajne nikoga ne tiču.
Međutim, paradoks je u tome što Collet-Serra uopšte nije dobro definisao prostor aviona. Avion je prostran kao manja sportska hala, prilično stabilan tokom većeg dela filma i junaci se kroz avion kreću stabilnije nego junaci Bongovog SNOWPIERCERa. U jednom trenutku, gledalac gotovo da zabpravi da se film dešava u avionu, a to nikako nije smelo da se desi.
Na kraju kada se "ulozi povećaju" i film pređe na teritoriju Silverove ranije produkcije EXECUTIVE DECISION što nema nikakve veze sa inicijalnom minimalističkom postavkom, jedino što preostaje kao adut jeste relativno inventivna motivacija negativaca, koja donekle opravdava njihov vrlo detaljan i po mnogo čemu redundantan plan.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment