Pogledao sam FAIR GAME Douga Limana. Nažalost, ova ekranizacija slučaja Plame-Wilson ne uspeva da se plasira među bolje političke trilere po istinitim pričama iz prostog razloga što Liman nema senzibilitet za tu vrstu filma. Liman sve režira dosta dinamično, kao da nas iza ovih dramskih scena čeka akciona scena, ali te akcione scene nema. Dakle, FAIR GAME deluje kao drama u kojoj akcenat nije dovoljno stavljen na dramu. Pritom, FAIR GAME nije hendikepirani akcioni film, stvar je i u režiji i u scenariju koji naprosto ne odgovaraju materijalu, ne uspevaju da prikažu ni porodičnu dinamiku, ni protok vremena, pa čak ni sam tok zavere/intrige u koju su upali Valerie Plame i Joe Wilson. Tako i Naomi Watts i Sean Penn glume trofejno, više nude skice tih zanimljivih ljudi nego što im Liman dozvoljava da izgrade likove.
U vreme kada postoje filmovi poput ZERO DARK THIRTY koji mogu da rekreiraju metodičnost ALL THE PRESIDENT'S MEN pa čak i TV naslovi kao RECOUNT ili GAME CHANGE, FAIR GAME nema šta da traži osim po atraktivnoj temi koja je zaslužila dobar tretman. Ipak, Limanov film ostaje na nivou plemenitog pokušaja, koji je srećom u trenutku kada je izašao uspeo da u određenom smislu čak i uspe, dobije pohvale i za izbor teme i za estetiku. Ipak, ukupno uzev, ovo nije uspela ekranizacija značajne priče.
* * / * * * *
U vreme kada postoje filmovi poput ZERO DARK THIRTY koji mogu da rekreiraju metodičnost ALL THE PRESIDENT'S MEN pa čak i TV naslovi kao RECOUNT ili GAME CHANGE, FAIR GAME nema šta da traži osim po atraktivnoj temi koja je zaslužila dobar tretman. Ipak, Limanov film ostaje na nivou plemenitog pokušaja, koji je srećom u trenutku kada je izašao uspeo da u određenom smislu čak i uspe, dobije pohvale i za izbor teme i za estetiku. Ipak, ukupno uzev, ovo nije uspela ekranizacija značajne priče.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment