Pogledao sam EDGE OF TOMORROW Douga Limana, u petak, posle groteskno neuspelog pokušaja da ga pogledam u četvrtak, što je zapravo bilo sasvim u duhu filma, priče o učenju kroz umiranje, i ponavljanje. Ako sagledavamo ovu temu iz filmskog ključa, možemo navesti naslove kao GROUNDHOG DAY i 12:01. ALI, mislim da je potpuno pogrešno sagledavati film iz te vizure. Naime, iako će se ciklus završiti i onda kada se junak promeni, odnosno kada Cruisev lik pređe put od kukavice do heroja, suština je ipak gejmerska. Dakle, film u pogledu razvoja karaktera ima jasnu nit ali je forma praktično kao u igri, junak i gledaoci zajedno uče iz svakog neuspelog pokušaja i pokušavaju da dokuče kako da uspeju u svom naumu.
Ovog puta, to prenošenje duha igre u igrani film zapravo funkcioniše. Iako je film zapravo baziran na romanu Hiroshija Sakurazake, mislim da bi autori filmova po igrema trebalo da obrate pažnju na ovaj film jer je jedna od njihova grešaka između ostalog u tome što rekonstruišu milje i likove ali ne i efekat koji ostavlja sama igra.
No, sva ova formalna rešenja na stranu, i pouke koje se mogu izvući, EDGE OF TOMORROW zapravo sadrži sve one potrebne elemente koje čekamo godinama - ima zanimljive likove, finu dozu humora, visceralnu akciju paklenog intenziteta, zaplet i "high cocnept" koji su neprekidno zanimljivi, i jedan visoko izražen rediteljski instinkt. Moram ovaj film uporediti sa vrlo različitim a zapravo vrlo sličnim filmom - INCEPTION. Naime, Nolanov film je nosio u sebi slične "gejmerske" detalje, maltene kao da se razrađivao po nivoima, sa sve elementima koji menjaju fiziku igre (nivo koji se dešava na snegu npr.).
U svakom slučaju, uz sve nesporne kvalitete Nolanovog filma, Liman se pokazao kao reditelj sa čistijim "filmskim" instinktom pre svega u tom pogledu što je podjednako "složenu" priču ispričao sa mnogo manje "tutoriala", mnogo manje odmorišta u kojima junaci zastanu da objasne o čemu se radi, gde su, šta su im namere i ciljevi.
Najbolji primer za to je završnica filma, odnosno završni "preokret" u kome se na jednostavan vizuelni način, bez ijedne replika plasira ZAPRAVO vrlo složen plot point.
Cruise je izvanredan u toj transfomaciji iz kukavice u heroja, i svakako je zanimljivije gledati ga kad je kukavica nego kad je heroj čim proširuje svoj repertoar. Emily Blunt je 2005. govorila kako bi radije bila siromašna pozorična glumica nego podrška u skopm Cruiseovom akcijašu. Pogazila je reč ali nije pogrešila.
Kao što u izvesnom smislu EDGE OF TOMORROW možemo nadovezati na LOOPER u filmografiji Emily Blunt, isto tako se još više može nadovetai na Cruiseov OBLIVION koji sam voleo, ali je EDGE još energičniji i ekspresvniji. Ipak, u osnovi, reč je o istim filmovima, čak i na nivou glumačke podele gde se Cruise uparuje sa uglednog britanskom glumicom a protivnik su vanzemaljci koji su složeniji nego što smo navikli.
Inače bilo bi zanimljivn pročitati prvu scenarističku obradu Sakurazakinog romana koja je svojevremeno prodata Warneru a potom je toliko menjana da izvornog pisca više nema ni na špici. Ipak na špici ima nešto drugo, Kosovo u sastavu Srbije. To je dovoljno.
* * * 1/2 / * * * *
Ovog puta, to prenošenje duha igre u igrani film zapravo funkcioniše. Iako je film zapravo baziran na romanu Hiroshija Sakurazake, mislim da bi autori filmova po igrema trebalo da obrate pažnju na ovaj film jer je jedna od njihova grešaka između ostalog u tome što rekonstruišu milje i likove ali ne i efekat koji ostavlja sama igra.
No, sva ova formalna rešenja na stranu, i pouke koje se mogu izvući, EDGE OF TOMORROW zapravo sadrži sve one potrebne elemente koje čekamo godinama - ima zanimljive likove, finu dozu humora, visceralnu akciju paklenog intenziteta, zaplet i "high cocnept" koji su neprekidno zanimljivi, i jedan visoko izražen rediteljski instinkt. Moram ovaj film uporediti sa vrlo različitim a zapravo vrlo sličnim filmom - INCEPTION. Naime, Nolanov film je nosio u sebi slične "gejmerske" detalje, maltene kao da se razrađivao po nivoima, sa sve elementima koji menjaju fiziku igre (nivo koji se dešava na snegu npr.).
U svakom slučaju, uz sve nesporne kvalitete Nolanovog filma, Liman se pokazao kao reditelj sa čistijim "filmskim" instinktom pre svega u tom pogledu što je podjednako "složenu" priču ispričao sa mnogo manje "tutoriala", mnogo manje odmorišta u kojima junaci zastanu da objasne o čemu se radi, gde su, šta su im namere i ciljevi.
Najbolji primer za to je završnica filma, odnosno završni "preokret" u kome se na jednostavan vizuelni način, bez ijedne replika plasira ZAPRAVO vrlo složen plot point.
Cruise je izvanredan u toj transfomaciji iz kukavice u heroja, i svakako je zanimljivije gledati ga kad je kukavica nego kad je heroj čim proširuje svoj repertoar. Emily Blunt je 2005. govorila kako bi radije bila siromašna pozorična glumica nego podrška u skopm Cruiseovom akcijašu. Pogazila je reč ali nije pogrešila.
Kao što u izvesnom smislu EDGE OF TOMORROW možemo nadovezati na LOOPER u filmografiji Emily Blunt, isto tako se još više može nadovetai na Cruiseov OBLIVION koji sam voleo, ali je EDGE još energičniji i ekspresvniji. Ipak, u osnovi, reč je o istim filmovima, čak i na nivou glumačke podele gde se Cruise uparuje sa uglednog britanskom glumicom a protivnik su vanzemaljci koji su složeniji nego što smo navikli.
Inače bilo bi zanimljivn pročitati prvu scenarističku obradu Sakurazakinog romana koja je svojevremeno prodata Warneru a potom je toliko menjana da izvornog pisca više nema ni na špici. Ipak na špici ima nešto drugo, Kosovo u sastavu Srbije. To je dovoljno.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment