Pogledao sam PROJEKCIJE Zrinka Ogreste, ekranizaciju pozorišnog komada Lade Kaštelan, koja čini sve osim scenarističke adaptacije da prevaziđe svoje pozorišne korene. U izvesnom smislu, takva intervencija je za poštovanje, uspeva da očuva ono što je emocionlni i psihološki integritet pozorišnog izvođenja, a pokušava da ga nadoknadi na druge načine.
Ipak, rekao bih još koju reč o scenariju, odnosno dramskom predlošku. Paradoksalno, on nije jača strana PROJEKCIJA ne zbog svoje teatralnosti već pre svega zato što naprosto nije dovoljno zanimljiv, ali kao i sam film ostaje vrlo kriptičan, i na nivou namere i na nivou utiska, pa ga opet nije lako ni odbaciti.
Tema filma je skup polaznika kursa psihoanalize i rediteljsko rešenje koje vodi ceo film jeste kombinovanje subjektivnih planova svih junaka, odnosno found footage materijala. U jednom trenutku, nesumnjivo znakovito, kamera iskoči iz "subjektivca" ali na kraju nisam uspeo da u potpunosti rastumačim taj znak, mada bih na nivou sklopa događaja mogao da rekonstruišem šta se zapravo desilo i do te mere poremetilo okolnosti da vizura iskoči van posmatrača.
Ideja da se dramske scene režiraju kroz sukcesiju subjektivnih planova je vrlo zanimljiva, i znakovitost je jasna, ovo je susret grupe egoista od kojih svako ima svoj pogled na stvari i gledaoci moraju da ga podele. U pogledu korišćenja simbolike i visokokonceptualnog rediteljskog izraza, PROJEKCIJE ponekad zaliče na dobro osmišljenu pozorišnu predstavu, i u intelektualnom pogledu to može biti kompliment, naročito u regionalnim okvirima gde se filmovi mahom snimaju metodom "kako padne".
Zrinko Ogresta je uostalom moju pažnju i privukao perfektno režiranim filmom IZA STAKLA, dakle ne čudi me da je kod njega sve na svom mestu i sve ovako precizno. Iako se ni IZA STAKLA nije odlikovao nekom neverovatno uzbudljivom pričom, ipak je to bila pristojna melodrama unapređena dobrom režijom. U PROJEKCIJAMA je osnovni utisak da je ovo film koji na mnogim nivoima zaslužuje poštovanje iako na kraju, kada se sve sabere, ipak nije baš "dobar".
* * 1/2 / * * * *
Ipak, rekao bih još koju reč o scenariju, odnosno dramskom predlošku. Paradoksalno, on nije jača strana PROJEKCIJA ne zbog svoje teatralnosti već pre svega zato što naprosto nije dovoljno zanimljiv, ali kao i sam film ostaje vrlo kriptičan, i na nivou namere i na nivou utiska, pa ga opet nije lako ni odbaciti.
Tema filma je skup polaznika kursa psihoanalize i rediteljsko rešenje koje vodi ceo film jeste kombinovanje subjektivnih planova svih junaka, odnosno found footage materijala. U jednom trenutku, nesumnjivo znakovito, kamera iskoči iz "subjektivca" ali na kraju nisam uspeo da u potpunosti rastumačim taj znak, mada bih na nivou sklopa događaja mogao da rekonstruišem šta se zapravo desilo i do te mere poremetilo okolnosti da vizura iskoči van posmatrača.
Ideja da se dramske scene režiraju kroz sukcesiju subjektivnih planova je vrlo zanimljiva, i znakovitost je jasna, ovo je susret grupe egoista od kojih svako ima svoj pogled na stvari i gledaoci moraju da ga podele. U pogledu korišćenja simbolike i visokokonceptualnog rediteljskog izraza, PROJEKCIJE ponekad zaliče na dobro osmišljenu pozorišnu predstavu, i u intelektualnom pogledu to može biti kompliment, naročito u regionalnim okvirima gde se filmovi mahom snimaju metodom "kako padne".
Zrinko Ogresta je uostalom moju pažnju i privukao perfektno režiranim filmom IZA STAKLA, dakle ne čudi me da je kod njega sve na svom mestu i sve ovako precizno. Iako se ni IZA STAKLA nije odlikovao nekom neverovatno uzbudljivom pričom, ipak je to bila pristojna melodrama unapređena dobrom režijom. U PROJEKCIJAMA je osnovni utisak da je ovo film koji na mnogim nivoima zaslužuje poštovanje iako na kraju, kada se sve sabere, ipak nije baš "dobar".
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment