Pogledao sam X-MEN: DAYS OF THE FUTURE PAST Bryana Singera i moram reći da je moj utisak negde između Willovog i Mehmetovog. Utiska, naravno. Odnosno da sam signurno ugnežđen između njih.
DAYS OF THE FUTURE PAST bih ipak rangirao kao treći najbolji X-MEN film, daleko iza superiornog FIRST CLASSa i tik iza drugog WOLVERINEa, iako sam stav prema Mangoldovom filmu bitno revidirao posle Mehmetovog kratkog predavanja u kome me je ubedio da je zapravo ovo loša ekranizacija lika, odnosno da nije dobacila do izaziva koje taj karakter nosi. Pa ipak, dobacivao WOLVERINE ili ne, opet mi je daleko bolji od Singerovih i Ratnerovog X-MENa odnosno Hoodovog WOLVERINEa.
No, vratimo se na DAYS OF THE FUTURE PAST. Ovaj film kombinuje sve ono što je bilo dobro kod Vaughna i sve ono šti je bilo loše kod Singera. Dakle, posle Vaughnove razigrane, maštovite reinvencije likova i sjajno upotrebljene epohe za te svrhe, dolazi mešavina toga i Singerovog opterećenog angažmana koji je gušio X-MENe podtekstom. Singer je, kako sam već ranije govorio, shvatio da je X-MEN bogat podtekstom i onda se posvetio tome da to stavi u prvi plan i zato su njegovi radovi bili pretenciozni, a bez snage u karakterima i egzekutorske veštine u domenu akcije da to nadoknadi.
Međutim, sada i dalje postoji Singerova pretenzija, ali postoji u ekipi Josh "Zulu" McLaglen, kumče Johna Waynea, potpisan kao izvršni producent za kog slutim da je orkestrirao upadljivo bolju akciju nego u bilo kom Singerovom filmu, a kad je reč o scenama opšteg uništenja kojih ovde NA SREĆU nema previše i od bilo kog Marvel/Disney filma. Štaviše, čini mi se da u ovom novom aranžamnu, Singerova pretencioznost daje filmu jednu gotovo uzbudljivu notu u domenu akcije, a to je da imamo duge deonice bez dijaloga u kojima se dešavaju maštovite stvari. Toga nije bilo tako često u Marvelovim ekranizacijama i to je recimo arty touch za koji je Singer odgovoran.
Drugi fundamentalni problem jeste da film pored dva tonalna utiska, dakle da je dobar kad je razigran i da je slab kad je propovednički, ima i blage strukturalne probleme. Scenario je istovremeno komplikovan u pogledu događaja o kojima govori, uvodi motiv hronomocije i sl. a istovremeno je vrlo jednostavan, gotovo rudimentaran u realizaciji tih postavki. Čini mi se da je scenario u samoj svojoj strukturi mogao biti življi, i da u nekoliko faza naprosto gubi narativni zamajac, recimo kada se Xavier vrati u Cerebro a junaci se nađu u specijalnom efektu i krenu sa solilokvijima.
No, ukupno uzev ako je za sada ovoga leta EDGE OF TOMORROW vrhunac zabave, onda je DAYS OF THE FUTURE PAST zlatna sredina. To je nekoliko koraka napred u odnosu na Singerov prvi mandat, ali je i korak nazad u odnosu na 2011. i FIRST CLASS.
Što se mene tiče, Fox i dalje bolje radi Marvel od Marvela samog.
* * * / * * * *
DAYS OF THE FUTURE PAST bih ipak rangirao kao treći najbolji X-MEN film, daleko iza superiornog FIRST CLASSa i tik iza drugog WOLVERINEa, iako sam stav prema Mangoldovom filmu bitno revidirao posle Mehmetovog kratkog predavanja u kome me je ubedio da je zapravo ovo loša ekranizacija lika, odnosno da nije dobacila do izaziva koje taj karakter nosi. Pa ipak, dobacivao WOLVERINE ili ne, opet mi je daleko bolji od Singerovih i Ratnerovog X-MENa odnosno Hoodovog WOLVERINEa.
No, vratimo se na DAYS OF THE FUTURE PAST. Ovaj film kombinuje sve ono što je bilo dobro kod Vaughna i sve ono šti je bilo loše kod Singera. Dakle, posle Vaughnove razigrane, maštovite reinvencije likova i sjajno upotrebljene epohe za te svrhe, dolazi mešavina toga i Singerovog opterećenog angažmana koji je gušio X-MENe podtekstom. Singer je, kako sam već ranije govorio, shvatio da je X-MEN bogat podtekstom i onda se posvetio tome da to stavi u prvi plan i zato su njegovi radovi bili pretenciozni, a bez snage u karakterima i egzekutorske veštine u domenu akcije da to nadoknadi.
Međutim, sada i dalje postoji Singerova pretenzija, ali postoji u ekipi Josh "Zulu" McLaglen, kumče Johna Waynea, potpisan kao izvršni producent za kog slutim da je orkestrirao upadljivo bolju akciju nego u bilo kom Singerovom filmu, a kad je reč o scenama opšteg uništenja kojih ovde NA SREĆU nema previše i od bilo kog Marvel/Disney filma. Štaviše, čini mi se da u ovom novom aranžamnu, Singerova pretencioznost daje filmu jednu gotovo uzbudljivu notu u domenu akcije, a to je da imamo duge deonice bez dijaloga u kojima se dešavaju maštovite stvari. Toga nije bilo tako često u Marvelovim ekranizacijama i to je recimo arty touch za koji je Singer odgovoran.
Drugi fundamentalni problem jeste da film pored dva tonalna utiska, dakle da je dobar kad je razigran i da je slab kad je propovednički, ima i blage strukturalne probleme. Scenario je istovremeno komplikovan u pogledu događaja o kojima govori, uvodi motiv hronomocije i sl. a istovremeno je vrlo jednostavan, gotovo rudimentaran u realizaciji tih postavki. Čini mi se da je scenario u samoj svojoj strukturi mogao biti življi, i da u nekoliko faza naprosto gubi narativni zamajac, recimo kada se Xavier vrati u Cerebro a junaci se nađu u specijalnom efektu i krenu sa solilokvijima.
No, ukupno uzev ako je za sada ovoga leta EDGE OF TOMORROW vrhunac zabave, onda je DAYS OF THE FUTURE PAST zlatna sredina. To je nekoliko koraka napred u odnosu na Singerov prvi mandat, ali je i korak nazad u odnosu na 2011. i FIRST CLASS.
Što se mene tiče, Fox i dalje bolje radi Marvel od Marvela samog.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment