Pogledao sam A MILLION WAYS TO DIE IN THE WEST Setha MacFarlanea, vanity project uspešnog televizijskog ali i filmskog autora koji uprkos nespornoj dozi "iživljavanja" i dokazivanja moći, što se mene tiče, ipak funkcioniše. MacFarlane nije veliki glumac kada je prisutan na ekranu, ali donosi određenu srdačnost, okružio se izuzetnom podelom, pre svega sa izvanrednom Charlize Theron koja je nesumnjivo raspoložena za nadigravanje, i rezultat je vrlo simpatična, vulgarna, banalna i zabavna vestern komedija.
MacFarlane u ovom filmu nudi svoju viziju "definitivne vestern komedije", svoj BLAZING SADDLES i jedan od problema sa kojima se suočava jeste što vestern poslednjih decenija naprosto nije toliko relevantan žanr u celini, i pošto više nije živ, kao u vreme kada se pojavio BLAZING SADDLES samim tim ovde jeste reč o šali na temu jedne muzejske forme. U tom pogledu MacFarlane usput pokušava da se našali i sa novim trendom istorijske rekonstrukcije "mračnog Divljeg Zapada", poigravajući se sa pojedinim pokušajima "mračnog i realističnog prikaza" tog miljea koji su uvek nanovo završavali u mitologizaciji npr. DEADWOOD.
No, uprkos tim svežim elementima za parodiju, MacFarlane zapravo ovde pravi komediju smeštenu u jedan žanr koji danas ima samo muzejsku vrednost i sada već prolazi kroz ciklus posmrtnog preispitivanja (i ismevanja).
Ipak, ono štpo je kod MacFarlanea dobro u odnosu na druge parodije jeste to što uprkos "rušenjima četvrtog zida" i mudrovanjem nad žanrom, on ipak ne zaboravlja svoju rudimentarnu priču i likove, i uprkos zatrpavanju filma referencama, na kraju svega ovo ipak istaje komična groteskna priča o nekakvom junaku, možda ne najdugovečniojoj njegovoj kreaciji, ali svakako mnogo boljoj nego što kritike sugerišu.
Charlize Theron s druge strane dominira svakim kadrom u svakom smislu i ona predstavlja kičmu filma koja sve podiže na nešto viši nivo. U principu, mnogi koji su gledali film, žale se da su svi gegovi prodati u trejleriu i to je delimično tačno. Zapravo, ne, ima jako smešnih stvari i koje nisu bile u trjleru ali da trejler jeste definitivno "prodao" sve mehanizme humora kojima se MacFarlane služio u ovom filmu.
Ako imamo u vidu da je Judd Apatow dosta pomerio standarde trajanja savremenih komedija, ni primedba da je film predug ne stoji baš sasvim. Možda je mogao biti kraći ali nema neke previše očigledne viškove. U svakom slučaju, više sam uživao u načinu na koji je MacFarlane preispitao Divlji Zapad nego kada sam na tu temu gledao Tarantina.
* * * / * * * *
MacFarlane u ovom filmu nudi svoju viziju "definitivne vestern komedije", svoj BLAZING SADDLES i jedan od problema sa kojima se suočava jeste što vestern poslednjih decenija naprosto nije toliko relevantan žanr u celini, i pošto više nije živ, kao u vreme kada se pojavio BLAZING SADDLES samim tim ovde jeste reč o šali na temu jedne muzejske forme. U tom pogledu MacFarlane usput pokušava da se našali i sa novim trendom istorijske rekonstrukcije "mračnog Divljeg Zapada", poigravajući se sa pojedinim pokušajima "mračnog i realističnog prikaza" tog miljea koji su uvek nanovo završavali u mitologizaciji npr. DEADWOOD.
No, uprkos tim svežim elementima za parodiju, MacFarlane zapravo ovde pravi komediju smeštenu u jedan žanr koji danas ima samo muzejsku vrednost i sada već prolazi kroz ciklus posmrtnog preispitivanja (i ismevanja).
Ipak, ono štpo je kod MacFarlanea dobro u odnosu na druge parodije jeste to što uprkos "rušenjima četvrtog zida" i mudrovanjem nad žanrom, on ipak ne zaboravlja svoju rudimentarnu priču i likove, i uprkos zatrpavanju filma referencama, na kraju svega ovo ipak istaje komična groteskna priča o nekakvom junaku, možda ne najdugovečniojoj njegovoj kreaciji, ali svakako mnogo boljoj nego što kritike sugerišu.
Charlize Theron s druge strane dominira svakim kadrom u svakom smislu i ona predstavlja kičmu filma koja sve podiže na nešto viši nivo. U principu, mnogi koji su gledali film, žale se da su svi gegovi prodati u trejleriu i to je delimično tačno. Zapravo, ne, ima jako smešnih stvari i koje nisu bile u trjleru ali da trejler jeste definitivno "prodao" sve mehanizme humora kojima se MacFarlane služio u ovom filmu.
Ako imamo u vidu da je Judd Apatow dosta pomerio standarde trajanja savremenih komedija, ni primedba da je film predug ne stoji baš sasvim. Možda je mogao biti kraći ali nema neke previše očigledne viškove. U svakom slučaju, više sam uživao u načinu na koji je MacFarlane preispitao Divlji Zapad nego kada sam na tu temu gledao Tarantina.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment