Verovatno je kompliment za horor film kada kažete da niste mogli da zadržite pogled na ekranu.
U slučaju filma LONGLEGS koji je snimio sin Tonyja Perkinsa, nažalost, problem je u tome što nisam mogao da zadržim pogled na ekranu jer je sve oko mene bilo neuporedivo zanimljivije od onoga što je na njemu išlo.
Ovaj film je bio mučno iskustvo, gledano u etapama, na kraju eto čisto da završi započeta muka i stvarno - ako imamo u vidu da ne postoji film u kome je sve loše - verovatno i o njemu može da se kaže nešto dobro ali ja zaista ne znam šta bi to bilo.
No comments:
Post a Comment