Kristen Elizabeth Snyder u dokumentarnom filmu ONE DREAM TOO MANY govori o porodici kapetana Davida Latlipa koji je bio jedan od retkih ljudi iz cirkusa koji je napravio cirkusku imperiju. Ostali su bili biznismeni ili su imali jedva sporedne veze sa carny scenom.
Ta carnivale scena, naravno nije cirkuska stricto sensu, to je zapravo vašarska scena i film opisuje Latlipovu porodicu koja je cela bila uključena, njegove kćeri od detinjstva, i taj deo filma je odličan. Međutim, onda posle toga film kreće da se bavi tezom o tome kako je posle propasti tog putujućeg vašara bavljenje zabavom zamrlo u porodici ali ne i želja i dar među potomcima. Što bi moooooglo biti zanimljivo da se ne pretvori u besramnu promociju autorke filma i njenih pokušaja da nekako postane poznata gde na kraju shvatamo da je i ovaj, u prvoj polovini superzanimljiv film, zapravo kanibalizacija ostavštine vrlo značajnog čoveka sa samo jednim ciljem, da se praunuka nekako isplasira ako može.
I tu onda imamo i ličnost njene tetke koja ju je podržavala ali se razbolela i umrla od MS, i koja je takođe snimljena za potrebe filma, imamo plakanja za njom, imamo potpuni raspad sistema.
I taj raspad sistema ne bi bio ni prvi ni poslednji da film nije dosta solidno izveden, da nema sjajnu arhivu i da u prvom delu nije zaista jako zanimljiva tema.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment