KINDS OF KINDNESS je važio za neki "mali", "tajni" film koji je Yorgos Lanthimos snimio sa ekipom iz POOR THINGS, u periodu posle tog procesa. Na scenariju su radili on i stalni saradnik Efthimis Filippou, međutim rezultat nije nešto što po bilo kom kriterijumu stoji kao neki B-projekat.
KINDS OF KINDNESS čine tri priče u kojima isti glumci, i to Emma Stone, Jesse Plemons, Margaret Qualley, Hong Chau i Willem Dafoe igraju različite likove. Dakle, podela je ozbiljna i izvrsna po kvalitetima a priče su onako, za moj ukus, neki neutemeljeni weirdness, koji je zanimljiv utoliko što Lanthimos to sve režira sa punim ubeđenjem, glumci to sve igraju, ali sadržaj je nažalost pre svega apsurdni egzistencijalizam bez ikakvog intelektualnog ili životnog uporišta.
Lanthimos pravi gledljiv moderni art house koji može dobiti i tu big cinema dimenziju jer on tu vrstu apsurda tretira tako što bizarnu premisu nadalje tretira realistički, pod realizmom ne mislim na naturalizam nego pre svega na izgradnju jednog jasnog principa međuzavisnosti među postupcima, pojavama itd. i to sve pokušava da estetizuje kao film.
Kada uspe da u to unese i dozu humora ili neku ubedljiviju egzistencijalističku dimenziju, snima uspešnije filmove, međutim, ovom filmu nedostaje i jedno i drugo.
Sa trajanjem od cela 163 minuta, ovo je dosta ambiciozna zalogaj za svakog gledaoca, i uprkos ovakvim zvezdama i tehničkoj izvedbi Robbie Ryana, ipak nema ničega tu da opravda tu minutažu.
Otud možda baš to što je film sastavljen iz tri priče ponajviše svedoči o tom očekivanju "sporednog projekta".
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment