Veliko je priznanje za Jordana Peelea to što je Henry Selick odlučio da za svoj novi film parazitira na njemu kao onomad na Timu Burtonu. Ovog puta, Peele radi isto što i onomad Burton, daje Selicku svoj kredibilitet scenariste, producenta i deo svoje estetike. Međutim, Selickovim krvotokom se i dalje kreće Burton pa je on i dalje tu, naročito jer Peeleova poetika nije za decu.
Naime, Peeleovi filmovi prosto nisu za decu, i to nije pitanje gorea ili strašnih zamisli, već opšteg tona, bio on žanrovski ili intelektualni. Burton je s druge strane od prvog kadra bio na ivici animacije jer on izvorno i jeste animator, tako da kada Selick uzme, napravi karikature od likova kako bi delovali prilagođeni deci i krene da se poigrava arhetipskim mitemama horora na pedagoški ali ipak ne istinski strašan način, eto nama opet Burtona.
U međuvremenu se pojavio i Travis Knight, tako da Selick više nema ni taj "zlatne ruke" momenat da ovakav stop motion nikada nismo videli, ali opet veoma je lepo videti ovog veterana iznova u akciji.
Od Peelea ovde imamo priču smeštenu u milje afroameričkih junaka, imamo njega i Kaya kao naslovne demone, imamo punk rock pesme koje vole i Peele i Selick, dakle zanimljivu kulturnu arheologiju. A ostalo je sve ono što smo viđali kod saradnji Selicka i Burtona. I to je i dalje sve na nivou.
Peeleova poetika osim što je više za odrasle, za razliku od Burtonove prikladnija je za igrani film, pa onda naravno da i u tom segmentu, Selick pokazuje recidive Burtona.
No, rezultat je film koji je vešto izveden, dinamičan, sa izvesnom dozom kamernosti u broju junaka i dešavanja koja nije svojstvena animaciji ali verno oslikava Peeleovu poetiku, on je majstor za priče "zatvorene situacije", i ukupan utisak je osvežavajući.
Opet, upravo oni koji su privučeni Peeleom biće razočarani. No oni i nisu ciljna grupa, iako film obiluje detaljima za njih. Čitav zaplet ima socijalno kritičku dimenziju koja deci ne smeta ali kod odraslih ima odjeka (recimo, privatni zatvori).
Peeleovi fanovi na ovo treba da gledaju kao na jednu muzejsku postavku i omaž velikom autoru u kom je on sam doprineo, ubacivši neke detalje da deca mogu da se zabave uz ponešto iz njegovog rada što je njima prilagođeno.
Međutim, da nemamo Peeleov kult u jednačini - a nemoguće ga je nemati - ovo je Selick u dobroj formi, na mestu na kom je već bio.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment