OLDBOY

Kada je Spike Lee uradio rimejk OLDBOYa imao sam priličnu averziju prema toj ideji te ga nisam ni pogledao. Međutim, eto i on je došao na red, skoro deset godina posle izlaska i dobio je jednu dimenziju koju tada nije imao.

U izvesnom smislu sličan je period prošao od originala do rimejka i od izlaska rimejka do momenta kada sam ga ja pogledao. Tako da bih u ono vreme mogao ustvrditi da je Spike Lee bio obavešten o SRPSKOM FILMU jer u svom rimejku ima jedan specifičan spoj seventies estetike i shock cinema rešenja. Naravno, film koji je snimio Chan Wook Park je stilizovan da popizdiš, a ovaj je na neki drugi način, gde Josh Brolin deluje kao Bizarro u odnosu na Mel Gibsonovog Supermana. Možemo samo da zamislimo šta bi Mel u toj ulozi, tada još držeći napravio. No, dakle imamo tu seventies estetiku spojenu sa visokom estetizacijom i priličnom propulzivnošću fotografije Seana Bobbitta, cele monohromatske deonice, specifičnu dinamiku radnog procesa, upakovanu u nešto što istovremeno jeste holivudski žanrovski film od 30 miliona ali jeste i hardkor primer američke aproprijacije shock cineme bez ustezanja.

Međutim, SRPSKI FILM kao određeni potencijalni uticaj na stranu, ako uticaja i nije bilo, nema sumnje da je moguće reći da su filmovi nastali sa istim nivoima informisanosti u pogledu žanrovskog izraza, što dodatno ukazuje na značaj ovog naslova za našu kinematografiju.

Ono što je međutim podjednako zanimljivo ako ne i zanimljivije jesu određeni osnovi koji u ovom filmu mogu da se prepoznaju a tiču se poetike Jordana Peelea. Taj spoj pitanja identiteta i rase koja Lee unosi na jedan specifično američki način a koja nisu prisutna na isti način u korejskom originalu čak i kada iste radnje i situacije postoje. Boravak u sobi, gledanje infomerciala, falsifikovanih televizjskih emisija itd. jesu elementi koji jako podsećaju na situacije iz finala GET OUTa recimo, kao i neki drugi elementi. U izvesnom smislu deluje kao da je OLDBOY ponudio ključ razmišljanja Peeleu koji će posle svog velikog uspeha producirati Leejev BLACKKKLANSMAN.

OLDBOY i dalje nije film koji je bilo neophodno snimiti, i ako imamo u vidu dalekosežan značaj izvornika sasvim je jasno da se to nikada neće promeniti. Međutim, ovo je dobar rimejk koji donosi niz zanimljivih rešenja, naročito u pogledu stripovske stilizacije i pokazuje da je Lee koji je već tada imao široku amplitudu u karijeri i dalje bio reditelj od kog je imalo šta da se nauči.

Glumačka podela u čijem je centru Brolin već sugeriše stripovsku estetiku a Sam Jackson i Sharlto Copley i kao imena i kao face je samo zaokružuju.

OLDBOY je film koji nije neophodan ali u kom ima šta da se vidi i nauči.

* * * / * * * *