FLAG DAY Seana Penna je snimljen po memoarima Jennifer Vogel, poznate novinarke čiji je otac bio prevarant i nižerazredni kriminalac opšte prakse čije su se pustolovine završile suicidom posle pada u poteri sa policijom i pred povratkom u zatvor.
Film je izveden u indie maniru, sa Pennovom prepoznatljivom veštinom da evocira atmosferu i prošla vremena. Priča pokriva dug period, i mnoge deonice su rešene montažnim sekvencama, takođe izvedenim vrlo lirski i ubedljivo, uz veliku pomoć go to guya Johna Wellsa Daniela Modera u ulozi direktora fotografije.
Nema sumnje da se unutar ovog filma oseća mehanika po kojoj je konstruisan protok vremena, i kako su ti široki obuhvati priče savladani, i u scenariju Jeza i John-Henry Butterwortha, i u postupku Seana Penna. Međutim, on i Moder uspevaju da uprkos svemu, film i dalje ima jak organski utisak i da konačno bude veoma vibrantan u svakoj situaciji, čak i kad neke od njih ostaju u domenu melodrame koju već znamo.
Ovo je priča o prevarantu koji je bojio život svoje okoline u razne boje ali obično je sve završavalo crnim. Gotovo je opipljiva atmosfera veštačkih uspona i sasvim prirodnih padova u odnosima i životnim situacijama, a Dylan Penn i njen otac Sean u glavnim ulogama sve iznose u velikom stilu.
Na kraju, film možda nije ponudio neku novu, snažnu priču, kakva bi se očekivala od reputacije autora, ali je pružio ono što se od američkog filma očekuje, u najboljem smislu te reči.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment