SALOUM

SALOUM Jean Luc Herbulota dobio je ekstatične kritike posle izlaska u Torontu i na internetu ali očekivanja odmah treba umeriti. Ovaj film pristiže iz Trećeg sveta i za neki prostor na kom se ljudi ne bave filmom zaista jeste reč o fascinantom dometu. Međutim, za neke zapadne standarde, ono što vidimo ovde jeste prilično osrednje, mada bez sumnje u okvirima nečega što smatramo zapadnim standardom.

Stoga, moramo se opredeliti tačno šta procenjujemo ovde - šokantan iskorak senegalske produkcije uz evropsku pomoć, ili ono što je na ekranu. Pošto, ono što je na ekranu je sporadično okej i uglavnom nikada nije ispod prelazne ocene ali ipak nije ništa naročito.

Film ima ozbiljna lutanja u pokušaju svog genrebendinga, odnosno nekog dopola pripremljenog FROM DUSK TILL DAWNa. U suštini etonografski gledano, najvredniji segment filma je dosledno presađivanje tog podsaharskog, da ne kažem nolivudskog elementa dramaturgije koji se oslanja na lokalna verovanja da je magija potpuno stvarna i da je deo svakodnevice kao i svi ostali savršeno objašnjivi događaji.

Kada oko pola filma, magija krene da igra ulogu, junaci se nimalo ne iznenade. Više im je žao kao da su zapeli za žicu na nekoj klopci pa sada imaju i tu muku na vratu. I to je svakako vrednost jer donosi jednu istinsku komponentu lokalnog pogleda na svet u horor matricu. U tom smislu jedna o rasprostranjenih teza o etno-hororu jeste da neke kulture imaju lokalne teme koje će biti zanimljive svetu kao da ih tamo negde drugde nema,  a tu prednjače Srbi. Međutim, ne da u svetu takođe imaju gatare, kletve i razne stvari tog tipa nego su to već žanrovski upregli. Ipak, zanimljivo je kada neko osveži matricu etno-horora kroz reakciju junaka na situaciju, dakle bez skepse, kao da se zbiva nešto neprijatno ali skroz normalno.

Ako bih uračunavao tu celu dimenziju trećesvetskog miljea iz kog stiže film i ekscesa u tom pogledu, film zaslužuje * * *. Ako mu na to ne dajete popust, ocena je bitno niža.