Dugo mi je trebalo da pogledam THE BATMAN Matta Reevesa jer je reč o spoju reditelja kog izuzetno cenim i teme koja me veoma zanima skopčanom sa mnogim rizicima na koje nisam bio spreman.
Kada je krenuo film, odmah se videlo u prvih deset minuta da je reč o izuzetno izvedenom filmu, da se vidi svaki od 200 miliona koji su uloženi, da je svako dugme na odeći svakog statiste savršeno, kad se pojavio Batman, imao je smislen kostim, čak u nekom pogledu funkcionalan, kad je krenuo da se bije - to što stvari rešava pesnicama delovalo je kao nešto što ima smisla zapravo, a onda je otišao na uviđaj - tako kostimiran i mokar od kiše - i niko nije mogao da ga prepozna iako je javna ličnost i vidi mu se pola lica.
Dakle, postoje neke stvari u Batmanu koje apsolutno ne odgovaraju onome zbog čega su filmovi Matta Reevesa veličanstveni, a to je sposobnost da nešto što je potpuno nemoguće učini savršeno normalnim. Međutim, Batman funkcioniše u konvenciji veoma starog stripa, i onda u okolnostima realističkog filma zaista ne može da prođe bez veće transformacije na koju studio ipak nije spreman.
Uprkos tome što je Batman u stripovima imao razne kostime, u filmu studio ipak ne želi da se liši mogućnosti da prodaje igračku i ne želi da mu plašt bude multifunkcionalni mantil, kostim u stvarri neki niz balističkih pokrivača, a maska neka mnogo restriktivnija fantomka.
Kao što je kod Nolana, Bruce Wayne bio odličan a sve je padalo u vodu kad se pojavi Batman, ovde imamo nešto blažu dozu toga. Naime, Bruce Wayne je OK i Batman je nekako prihvatljiv, nije toliko velika razlika između njih samim tim što Batman ima više socijalnih interakcija nego Bruce koji ima samo par. U tom pogledu i Matt Reeves je svestan kontradikcije sa maskom i ima jednu scenu u kojoj policajci pokušavaju da je skinu sa kontuzovanog Batmana ali im ne uspe, pa time on nekako pokazuje da je svestan problema te konvencije.
Možemo sada da diskutujemo kako to rešiti ako se nastavlja sa realističkim pristupom, možda veoma kratkim i usamljeničkim nastupim Batmana u ful opremi gde sad to ne bi vodilo većoj socijalizaciji, ali ovde se radi obrnuto. Batman se pojavljuje i komunicira sa većim grupama ljudi, ne samo kad je bitka, nego i kad su neke mirnije situacije.
U tom pogledu, ipak dosta govori o Reevesovom umeću činjenica da THE BATMAN začuđujuće hipnotičko iskustvo koje mi se na mnogim nivoima nije dopalo ali na nekom dubljem čisto filmskom, audiovizuelnom je imalo neku posebnu energiju.
Ako su Nolanovi filmovi o Batmanu važili za "mračne" i "realistične", onda lako mogu da zamislim inserte iz njih kao film u filmu gde Reevesov Batman gleda kako mu je Holivud banalizovao priču i predstavio je kao radost i veselje.
Ovaj film delom svoju ozbiljnost crpi iz toga što su svi junaci neprekidno neraspoloženi i napeti. Zatim, ovde imamo uvođenje tri kanonska lika - Catwoman, Penguina i Riddlera, i niko od njih zapravo nije onoliko kanonski kao sam Batman. Naravno, mi znamo da postoje razni narativi - oni u kojima su negativci izgradili svoje groteskne persone pre Batmanove pojave, kao u seriji GOTHAM, oni u kojima je njegova pojava proizvela negativce, i oni u kojima sazrevaju uporedo.
Ovde su Batman i Catwoman u kanonskoj formi kostima već, ona doduše psihihčki dosta stabilnija nego što je inicijalna osobina lika, dočim je Penguin još uvek Falconeov saradnik, a Riddler je učinjen aktuelnim kao svojevrsni incel lider - po uzoru na Phillipsovog JOKERa.
I JOKER je film koji često pada na um. Phillipsovo remek-delo naravno imalo je tu prednost da se dešava u jednom mnogo neobaveznijem Black Label univerzumu i da se bavi Jokerom čija je ljudskost nesporna, ali oseća se ponešto uticaja tog filma. Naravno, Reeves se bavi "povišenijom realnošću" od JOKERa koji ima i taj benefit epohe ali nešto te patine se vidi i ovde. Isto tako i Riddler i Penguin ovde nisu stripovski negativci. Obojica su utemeljeni u nekim formama kriminaliteta, Riddler kao politički terorista, Penguin kao klasični mafijaš i obojicu bih mogao zamisliti i kao negativce koje juri Dirty Harry.
Stripova o Batmanu i reinterpretacija lika ima toliko da je sada teško reći ili čak besmisleno reći da li Reeves ove izneverava kanon, ali je činjenica da je Nolan uprkos "realizmu" okolnosti, ponašanje i dizajn likova držao bliže stripu.
Otud, Reevesov Batman je zapravo krimić. Sa dozom akcije kakvu imamo u nekom policijskom akcionom trileru. Ovde ima spektakla, ima zanimljivih akcionih situacija, ali film u tom pogledu nije ni blizu tipičnih superherojskih ekranizacija. Mnogo više ima ispitivanje, istraga i karakternih momenata.
Glumci su dobri. Colin Farrell kao Penguin je čudna odluka, poznat glumac, seks simbol, pod teškom šminkom, u fat suitu, bez nekog naročitog razloga za to. Nema zbora, odličan je. Farrell je uostalom ipak kaakterni glumac - ipak tu odluku je teško razumeti osim kao jednu egzibiciju, odnosno pokušaj da se pokaže šta Reeves i on, i njihovi saradnici umeju. Pattinson se već dokazao kao glumac, ovaj Bruce Wayne/ Batman je čak možda i pojednostavljeniji od onoga što on zna da napravi, a vidim da je postao i Warnerov It Boy, pa će njegova dalja karijer biti zanimljiva. Zoe Kravitz kao Catwoman pruža sve što treba ali lik je jednostavniji nego što ga znamo. Da li je njena patologija i filmovima suviše otišla kod Harley Quinn? Ne znam. Ali ovo je zasebna kreacija.
Imajući sve ovo u vidu, poređenje sa BATMAN RETURNS su neumitna, ali što se mene tiče, to mi ostaje najbolji solo Batman i ni na koga od ove ekipe neću pomisliti na pomisao Catwoman i Penguina, to je sasvim jasno. Međutim, Burtonov pristup stripu je potpuno drugačiji i što se mene tiče mnogo tačniji od ovog puta kojim je pošao Nolan a produžio Reeves.
Ipak, kako rekoh, ako se za Nolanove filmove o Dark Knightu može reći da su u svakom pogledu dramaturgije bolje postavljeni, Reeves ima ono čega u njima nema. Zaista, njegov film je hipnotičan, funkcioniše kao jedan veoma specifičan, zaseban artefakt, koji može da nam smeta zbog ovoga ili onoga, o tročasovnom trajanju da ne govorimo, ali ima svoju atmosferu, svoj integritet, ima nešto zbog čega neumitno budi poštovanje čak i kod onih kojima se nije dopao.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment