Pogledao sam TRAGOVE CRNE DEVOJKE Zdravka Randića. U ovom filmu Randić na neki način snima mušku verziju OPKLADE, sa Borisom Dvornikom koji luta velegradom tražeći misterioznu ženu koja ga je zavela. Priča je potpuno analogna, čak je i podela slična, tu su Dvornik i Paja u sličnim ulogama, s tim što je Neda Spasojević donela jedan još moderniji pristup glumi koji je imala Dušica Žegarac u OPKLADI.
Isto tako, Randić ima jednu, uslovno rečenu suvišnu epizodu koja remeti ravnotežu filma i u TRAGOVIMA, a to je ceo segment sa likom Bate Živojinovića, odnosno njegova solistička arija u kojoj nema Dvornika. Film je realno mogao da bude i bez tog segmenta koji sam po sebi nije loš niti nezanimljiv ali ne pripada celini i priči koju Randić izlaže od početka. Međutim, ova suvišna deonica i sasvim vidljiva digresija bolje stoji TRAGOVIMA nego nadrealizam u OPKLADI iz prostog razloga što je usklađena sa stilom filma. Samim tim, OPKLADA i TRAGOVI dele bezmalo suštinsku manu, ali su se TRAGOVI sa njom bolje izborili.
Na neki način reklo bi se kao da su TRAGOVI poboljšani pokušaj snimanja istog filma u odnosu na OPKLADU, pa ni ne čudi da je autorska ekipa ponovljena iz prvog naslova, odnosno da su oba filma izašla u rasponu od godinu-dve dana.
Neda Spasojević ima vrlo zahtevnu ulogu prostitutke čije je loše ponašanje na neki način esencijalizovano u maniru film noira. Iako ima prostora za socijalno objašnjenje, što Randić i Pavlović i nude u priči junakinje koju igra Ružica Sokić, kod Nedinog lika nema opravdanja a ona svoje zadnje namere čak i otkriva krajnje eksplicitno u jednoj od scena. To je vrlo interesantno rešenje, gotovo ekspresionističko po tonu (a znamo koliko noir duguje ekspresionizmu) koje na neki način ublažava melodramu koja je u korenu ove priče. Ishod ove melodrame mogao je biti manje-više isti i da se ostalo u okvirima socijalno motivisane melodrame i interesantno je piutanje zašto su Randić i Pavlović posegli za ovakvom karakterizacijom?
Kako već rekoh, Neda Spasojević je donela jedan moderniji stil glume u ovaj film, sa bržim izgovaranjem replika i jednom spontanijom ekspresijom i ona zaista uspeva da izgradi lik zanimljive žene sa margine bez ikakve glamurizacije tog miljea kakvo je pružala Sofia Loren ili skretanja u grotesku kakvo nosi Masina kod Fellinija.
U svakom slučaju TRAGOVI CRNE DEVOJKE je kvalitetan i po izvesnim detaljima atipičan film Crnog talasa i jedan od boljih scenarija u opusu Živojina Pavlovića.
* * * / * * * *
Isto tako, Randić ima jednu, uslovno rečenu suvišnu epizodu koja remeti ravnotežu filma i u TRAGOVIMA, a to je ceo segment sa likom Bate Živojinovića, odnosno njegova solistička arija u kojoj nema Dvornika. Film je realno mogao da bude i bez tog segmenta koji sam po sebi nije loš niti nezanimljiv ali ne pripada celini i priči koju Randić izlaže od početka. Međutim, ova suvišna deonica i sasvim vidljiva digresija bolje stoji TRAGOVIMA nego nadrealizam u OPKLADI iz prostog razloga što je usklađena sa stilom filma. Samim tim, OPKLADA i TRAGOVI dele bezmalo suštinsku manu, ali su se TRAGOVI sa njom bolje izborili.
Na neki način reklo bi se kao da su TRAGOVI poboljšani pokušaj snimanja istog filma u odnosu na OPKLADU, pa ni ne čudi da je autorska ekipa ponovljena iz prvog naslova, odnosno da su oba filma izašla u rasponu od godinu-dve dana.
Neda Spasojević ima vrlo zahtevnu ulogu prostitutke čije je loše ponašanje na neki način esencijalizovano u maniru film noira. Iako ima prostora za socijalno objašnjenje, što Randić i Pavlović i nude u priči junakinje koju igra Ružica Sokić, kod Nedinog lika nema opravdanja a ona svoje zadnje namere čak i otkriva krajnje eksplicitno u jednoj od scena. To je vrlo interesantno rešenje, gotovo ekspresionističko po tonu (a znamo koliko noir duguje ekspresionizmu) koje na neki način ublažava melodramu koja je u korenu ove priče. Ishod ove melodrame mogao je biti manje-više isti i da se ostalo u okvirima socijalno motivisane melodrame i interesantno je piutanje zašto su Randić i Pavlović posegli za ovakvom karakterizacijom?
Kako već rekoh, Neda Spasojević je donela jedan moderniji stil glume u ovaj film, sa bržim izgovaranjem replika i jednom spontanijom ekspresijom i ona zaista uspeva da izgradi lik zanimljive žene sa margine bez ikakve glamurizacije tog miljea kakvo je pružala Sofia Loren ili skretanja u grotesku kakvo nosi Masina kod Fellinija.
U svakom slučaju TRAGOVI CRNE DEVOJKE je kvalitetan i po izvesnim detaljima atipičan film Crnog talasa i jedan od boljih scenarija u opusu Živojina Pavlovića.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment