Reprizirao sam OPKLADU Zdravka Randića. Reč je o filmu za koji je scenario napisao Živojin Pavlović i moglo bi se reći da ovaj film stoji kao neka vrsta restla Crnog talasa. S jedne strane imamo teskobu Crnog talasa, u smislu spoja teške ekonomske sitiuacije, života na margini u jezivim ambijentima sa miljeom radnika i industrije koji je u jednom "čistom" duhu industrijalizacije prethodno opisivao Jovan Živanović a Randić i ekipa atakuju baš na tu tekovinu. Randićev film je negde na ničijoj zemlji između Pavlovića i Živanovića a možda bi se čak u pojedinim deonicama mogli osetiti i uticaji Puriše Đorđevića u smislu ubacivanja bizarnog tatijevskog humora. Ipak, ne treba poistovećivati svaki apsurd i nadrealizam sa Purišom, u tom periodu je bilo raznih autora koji su stvarali pod tim uticajem a Purišu sam izdvojio kao nekoga ko je najdalje otišao prateći tu liniju.
Na neki način put žene do tada zarobljene na selu u grad, deluje kao odlazak iza duge u ČAROBNJAKU IZ OZA i reklo bi se da posle naturalizma života na selu počinje neka vrsta nadrealističkog humora.
I taj nadrealistički momenat predstavlja verovatno i jedini značajan doprinos ovog naslova Crnom talasu. Taj nadrealistički element koji počne u gradu je jasan na nivou postupka, i generalnog opadanja ubedljivosti priče.
Izvan toga, smatram da je OPKLADA u stvari jedan film kome nedostaje kako idejna tako i formalna zaokruženost koju je rad Živojina Pavlovića imao. Ne bih išao toliko daleko da kažem kako je Pavlović dao Randiću svoj nedovoljno dobar scenario ali bi se moglo reći da ovaj scenario ima dosta neuspelih eksperimenata u sebi. Isto tako, moglo bi se reći da ovaj film ima izvesni deficit dešavanja i da se dosta minutaže ispunjava raznim vidovima praznog hoda koji je manje ili više pristojno integrisan.
* * / * * * *
Na neki način put žene do tada zarobljene na selu u grad, deluje kao odlazak iza duge u ČAROBNJAKU IZ OZA i reklo bi se da posle naturalizma života na selu počinje neka vrsta nadrealističkog humora.
I taj nadrealistički momenat predstavlja verovatno i jedini značajan doprinos ovog naslova Crnom talasu. Taj nadrealistički element koji počne u gradu je jasan na nivou postupka, i generalnog opadanja ubedljivosti priče.
Izvan toga, smatram da je OPKLADA u stvari jedan film kome nedostaje kako idejna tako i formalna zaokruženost koju je rad Živojina Pavlovića imao. Ne bih išao toliko daleko da kažem kako je Pavlović dao Randiću svoj nedovoljno dobar scenario ali bi se moglo reći da ovaj scenario ima dosta neuspelih eksperimenata u sebi. Isto tako, moglo bi se reći da ovaj film ima izvesni deficit dešavanja i da se dosta minutaže ispunjava raznim vidovima praznog hoda koji je manje ili više pristojno integrisan.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment