Pogledao sam DR. M Claude Chabrola. To je Chabrolova parafrazagovog MABUSEa smeštena u futuristički hlandoratovski Berlin. Film je batiran na romanu Norberta Jacquesa koji je Chabrol adaptirao sa svojim saradnicima, i jedan od prvih i osnovnih problema filma jeste upravo hladnoratovski setting koji ne samo da nije razrađen, nije ni iskorišćen, a smešten je u nekakvu blisku budućnot u filmu iz 1990. godine. Dakle, Chabrol je na tom planu potpuno promašio u političkom smislu, i pošto je hladnoratovski setting već nefunkcionalan za sam zaplet, reklo bi se da je DR. M u startu bio jedna promašena vizija.
Po svom stilu, ponajviše podseća na Tavernierov LA MORT EN DIRECT. Međutim, iako LA MORT EN DIRECT nije najbolji Tavernierov film, Chabrolov iako je snimljen deset godina kasnije deluje zastarelije i nekako naivnije u svakom smislu u odnosu na BTa. Ovo poređenje ne stoji samo zato što oba filma imaju futurističku temu o medijskoj manipulaciji u istom evropskom settingu, već je vezano i za produkcija. Oba su koprodukcije u kojima Tavernier pokazuje kako se izvlači maksimum iz nepovoljne situacije koju korpodukcioni zahtevi donose u smislu zastupljenosti internacionalne ekipe, dočim Chabrol na svakom koraku prave ustupke tako da DR. M deluje karikaturalno u svom spoju poptuno arhaičnog rediteljskog postupka, konfuznog vođenja priče i glume po kojoj se vidi da se glumci među sobom ne razumeju.
Svakako, uprkos priličnom Chabrolovom nesnalaženju u ovoj vrsti filma postoji spoj perverzne radoznalosti u gledanju potencijalnog spektakla koji se raspada (naprosto DR. M sadrži suviše zanimljivih elemenata da bi se olako otpisao, i jedne vrste genuiguing momenata na uelbekovskoj liniji, u delu zapleta koji se bavi suicidalnom sektom kojoj je stožer jedno moderno letovalište. U tim deonicima film uspeva da pruži ponešto novo i dobro, u odnosu na ostatak manje više sveden na masu pogrešno iskorišćene produkcione raskoši.
Glumačka ekipa koju je Chabrol imao u ovom filmu je odlična i ona je jedan od slabo iskorišćenih potencijala ovog projekta.
* * / * * * *
Po svom stilu, ponajviše podseća na Tavernierov LA MORT EN DIRECT. Međutim, iako LA MORT EN DIRECT nije najbolji Tavernierov film, Chabrolov iako je snimljen deset godina kasnije deluje zastarelije i nekako naivnije u svakom smislu u odnosu na BTa. Ovo poređenje ne stoji samo zato što oba filma imaju futurističku temu o medijskoj manipulaciji u istom evropskom settingu, već je vezano i za produkcija. Oba su koprodukcije u kojima Tavernier pokazuje kako se izvlači maksimum iz nepovoljne situacije koju korpodukcioni zahtevi donose u smislu zastupljenosti internacionalne ekipe, dočim Chabrol na svakom koraku prave ustupke tako da DR. M deluje karikaturalno u svom spoju poptuno arhaičnog rediteljskog postupka, konfuznog vođenja priče i glume po kojoj se vidi da se glumci među sobom ne razumeju.
Svakako, uprkos priličnom Chabrolovom nesnalaženju u ovoj vrsti filma postoji spoj perverzne radoznalosti u gledanju potencijalnog spektakla koji se raspada (naprosto DR. M sadrži suviše zanimljivih elemenata da bi se olako otpisao, i jedne vrste genuiguing momenata na uelbekovskoj liniji, u delu zapleta koji se bavi suicidalnom sektom kojoj je stožer jedno moderno letovalište. U tim deonicima film uspeva da pruži ponešto novo i dobro, u odnosu na ostatak manje više sveden na masu pogrešno iskorišćene produkcione raskoši.
Glumačka ekipa koju je Chabrol imao u ovom filmu je odlična i ona je jedan od slabo iskorišćenih potencijala ovog projekta.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment