Pogledao sam PUKOVNIKOVICU Đorđa Kadijevića. Reč je o filmu koji dobija na naročitom značaju ako imamo u vidu da se bavi temom uticaja jedne gradske, otmenije žene na muškarce u toku prvog svetskog rata. Ta tema je u proteklih godinu dana, u filmovima SVETI GEORGIJE i BESA bila na neki način najviše tretirana i nametnula se kao ključna kad je reč o obdelavanju priča iz tog perioda.
Kadijevićev film ima ogroman potencijal i prava je šteta što usled prilično slabe dramaturgije na nivou vođenja priče i uvođenja preokreta odnosno konstruisanja situacija i konačno nedoslednog rediteljskog postupka nije više iskoristio potencijal koji je priča imala.
Naime, situacija da pred kraj rata, pukovnik gubitničke austrougarske vojske biva više uznemiren time što mu dolazi žena usled čega više ne može da kurvari, nudi ogroman potencijal, a naročito kada se njegovi vojnici potrude da pošto objave da je mrtav tako i bude. Nažalost, jedan od ključnih preokreta u filmu vezanih za priču o podmetanju leša pati od dosta slabe dramaturške postavke koja ne samo da ga minimalno koristi na planu zapleta već na neki način želja njgovih ljudi da ga smaknu ostaje na nivou podrazumevanja, i situacija smaknuća ne nosi nikakvu dramatičnost, iako je to itekako mogla.
Osnovna priča o dva vojnika zadužena da brinu o njegovoj ženi uspeva da očuva svoju znakovitost i vrlo je jasan taj gubitak poštovanja koji oni pokazuju kada pukovnik pogine, odnosno kada se ispostavi da je sila koja ih kolonizovala (njih dvojica su Srbin i Mađar) na izdisaju. Nažalost, na toj liniji zapleta najviše se pokazuje nekonzistentnost Kadijevićevog rediteljskog postupka pošto su ova dva junaka u pojedinim momentima gotovo tatijevske karikature a najboljim fazama su tipični slackeri iz vojske što je nekako i najubedljivije.
Sporadično PUKOVNIKOVICA zaista pokazuje potencijal da bude jedna krvavo ozbiljna varijacije na TWO MULES FOR SISTER SARA, ali nažalost u ukupnom skoru, Kadijević i ekipa prave previše grešaka u koracima i gotovo pretvaraju u veresiju.
PUKOVNIKOVICA čak i sa tom dramaturškom zakržljalošću i nedoslednim rediteljskim postupkom ipak ima kvalitet i svakako spada među filmove koje treba pogledati. Štaviše, određeni broj nedostataka joj se može oprostiti iz prostog razloga što je ovo ipak film iz 1972. kada naš film nije u embrionalnoj fazi i već je produkovao jako ozbiljna remek-dela ali ipak određena supotilnost i minucioznost rediteljskog postupka u to vreme još uvek nisu postojali kod nas i nisu bili omasovljeni.
Sasvim je moguće da bi čak i takav postupak sa sve slapstick i gotovo grossout elementima funkcionisao u interpretaciji nekoga ko ima dar za komediju ali nažalost, Kadijević nije reditelj sa takvim smislom za humor na ekranu.
U svakom slučaju, PUKOVNIKOVICA nesumnjivo jeste vanserijski film, i naslov koji treba ispratiti sa pažnjom. Samo je šteta što nije onoliko dobar koliko je mogao da bude.
* * 1/2 / * * * *
Kadijevićev film ima ogroman potencijal i prava je šteta što usled prilično slabe dramaturgije na nivou vođenja priče i uvođenja preokreta odnosno konstruisanja situacija i konačno nedoslednog rediteljskog postupka nije više iskoristio potencijal koji je priča imala.
Naime, situacija da pred kraj rata, pukovnik gubitničke austrougarske vojske biva više uznemiren time što mu dolazi žena usled čega više ne može da kurvari, nudi ogroman potencijal, a naročito kada se njegovi vojnici potrude da pošto objave da je mrtav tako i bude. Nažalost, jedan od ključnih preokreta u filmu vezanih za priču o podmetanju leša pati od dosta slabe dramaturške postavke koja ne samo da ga minimalno koristi na planu zapleta već na neki način želja njgovih ljudi da ga smaknu ostaje na nivou podrazumevanja, i situacija smaknuća ne nosi nikakvu dramatičnost, iako je to itekako mogla.
Osnovna priča o dva vojnika zadužena da brinu o njegovoj ženi uspeva da očuva svoju znakovitost i vrlo je jasan taj gubitak poštovanja koji oni pokazuju kada pukovnik pogine, odnosno kada se ispostavi da je sila koja ih kolonizovala (njih dvojica su Srbin i Mađar) na izdisaju. Nažalost, na toj liniji zapleta najviše se pokazuje nekonzistentnost Kadijevićevog rediteljskog postupka pošto su ova dva junaka u pojedinim momentima gotovo tatijevske karikature a najboljim fazama su tipični slackeri iz vojske što je nekako i najubedljivije.
Sporadično PUKOVNIKOVICA zaista pokazuje potencijal da bude jedna krvavo ozbiljna varijacije na TWO MULES FOR SISTER SARA, ali nažalost u ukupnom skoru, Kadijević i ekipa prave previše grešaka u koracima i gotovo pretvaraju u veresiju.
PUKOVNIKOVICA čak i sa tom dramaturškom zakržljalošću i nedoslednim rediteljskim postupkom ipak ima kvalitet i svakako spada među filmove koje treba pogledati. Štaviše, određeni broj nedostataka joj se može oprostiti iz prostog razloga što je ovo ipak film iz 1972. kada naš film nije u embrionalnoj fazi i već je produkovao jako ozbiljna remek-dela ali ipak određena supotilnost i minucioznost rediteljskog postupka u to vreme još uvek nisu postojali kod nas i nisu bili omasovljeni.
Sasvim je moguće da bi čak i takav postupak sa sve slapstick i gotovo grossout elementima funkcionisao u interpretaciji nekoga ko ima dar za komediju ali nažalost, Kadijević nije reditelj sa takvim smislom za humor na ekranu.
U svakom slučaju, PUKOVNIKOVICA nesumnjivo jeste vanserijski film, i naslov koji treba ispratiti sa pažnjom. Samo je šteta što nije onoliko dobar koliko je mogao da bude.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment