Reprizirao sam KAFKU Stevena Soderbergha. Jako sam voleo ovaj film kao klinac, čak sam na fakultetu pisao jedan scenario po uzoru na njega, tako da mi je bilo zanimljivo da ga obnovim i vidim kako sada stoji.
Iako se ne može reći da je KAFKA u potpunosti uspeo film, mislim da to nije totalni promašaj kako su ga proglašavali u vreme izlaska i smatrali ga potpunim Soderberghovim sunovratom. Ono što je osnovni izvor neravnoteže ovog filma jeste zapravo pitanje senzibiliteta koji je primenjen u kombinovanju Kafkine ličnosti, Kafkine proze i potencijalnih filmskih implikacija koje su proistekle iz toga. Naime, Soderbergh prilazi izuzetno racionalno spajanju pisca, njegove ličnosti i njegove proze, a samoj prozi prilazi kao predlošku iz koga se mogu izvući mnogi uticaji, pre svega na film. Međutim, Kafkina proza je mnogo intimističkija nego što je Soderbergh tretira i njegov pokušaj da kroz fikciju eksternalizuje neke njene segmente zapravo nije tačan. Međutim, slagali se mi ili ne sa idejom da u filmu o Kafki, kao piscu i opusu, odnosno inspirisanom piscem i opusom, Soderbergh ide toliko daleko da namecheckuje Murnaua, Orlaca i da finale bude u koloru sa kenadamovskom scenografijom, KAFKA je jedan izuzetno energičan i zanimljiv arty triler koji uprkos konstantnom bekstvu od mejnstrim senzibiliteta, zapravo najbolje funkcioniše kao entertainment, i zbog tog utiska upravo je najpogrešnije čitati ga u ključu vezanom za Kafku.
Soderbergh je u ovom filmu najavljuje opsesiju kojoj će se kasnije u nekoliko navrata vraćati a to je rekonstrukcija stilema starog filma, naročito noira, i time će se najeksplicitinije baviti u THE GOOD GERMAN. Uostalom, zar nije neo noir i bio put Soderberghovog povratka u Prvu ligu preko OUT OF SIGHT, odličnog filma, koji smo već zaboravili zbog njegovih lutanja.
Ne treba zanemariti ni uticaj Lem Dobbsa, Soderberghovog scenariste koji je sličnu atmosferu postigao i nešto kasnije u filmu DARK CITY ali koji nažalost dosta retko radi iako slovi za pisca nekih od najboljih nesnimljenih scenarija u Holivudu.
Interesantno je uporediti KAFKU kao izrazito racionalan, reklo bi se paradoksalno holivudski film uprkos svojoj ogromnoj arty pretenziji, sa PEŠČANIKOM Sabolča Tolnaija koji pokušava nešto slično, prepliće Danila Kiša sa delom, isto je crno-beli, ali je do te mere iracionalan da se film raspada pod tim pritiskom.
* * * / * * * *
Iako se ne može reći da je KAFKA u potpunosti uspeo film, mislim da to nije totalni promašaj kako su ga proglašavali u vreme izlaska i smatrali ga potpunim Soderberghovim sunovratom. Ono što je osnovni izvor neravnoteže ovog filma jeste zapravo pitanje senzibiliteta koji je primenjen u kombinovanju Kafkine ličnosti, Kafkine proze i potencijalnih filmskih implikacija koje su proistekle iz toga. Naime, Soderbergh prilazi izuzetno racionalno spajanju pisca, njegove ličnosti i njegove proze, a samoj prozi prilazi kao predlošku iz koga se mogu izvući mnogi uticaji, pre svega na film. Međutim, Kafkina proza je mnogo intimističkija nego što je Soderbergh tretira i njegov pokušaj da kroz fikciju eksternalizuje neke njene segmente zapravo nije tačan. Međutim, slagali se mi ili ne sa idejom da u filmu o Kafki, kao piscu i opusu, odnosno inspirisanom piscem i opusom, Soderbergh ide toliko daleko da namecheckuje Murnaua, Orlaca i da finale bude u koloru sa kenadamovskom scenografijom, KAFKA je jedan izuzetno energičan i zanimljiv arty triler koji uprkos konstantnom bekstvu od mejnstrim senzibiliteta, zapravo najbolje funkcioniše kao entertainment, i zbog tog utiska upravo je najpogrešnije čitati ga u ključu vezanom za Kafku.
Soderbergh je u ovom filmu najavljuje opsesiju kojoj će se kasnije u nekoliko navrata vraćati a to je rekonstrukcija stilema starog filma, naročito noira, i time će se najeksplicitinije baviti u THE GOOD GERMAN. Uostalom, zar nije neo noir i bio put Soderberghovog povratka u Prvu ligu preko OUT OF SIGHT, odličnog filma, koji smo već zaboravili zbog njegovih lutanja.
Ne treba zanemariti ni uticaj Lem Dobbsa, Soderberghovog scenariste koji je sličnu atmosferu postigao i nešto kasnije u filmu DARK CITY ali koji nažalost dosta retko radi iako slovi za pisca nekih od najboljih nesnimljenih scenarija u Holivudu.
Interesantno je uporediti KAFKU kao izrazito racionalan, reklo bi se paradoksalno holivudski film uprkos svojoj ogromnoj arty pretenziji, sa PEŠČANIKOM Sabolča Tolnaija koji pokušava nešto slično, prepliće Danila Kiša sa delom, isto je crno-beli, ali je do te mere iracionalan da se film raspada pod tim pritiskom.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment