Pogledao sam THE HUMAN CONTRACT debitantsku režiju Jade Pinkett-Smith. Ako imamo u vidu da je reč o vanity projektu supruge trenutno najsiplativijeg glumca na svetu i da se na osnovu Jadinog ranijeg rada nihe moglo naslutiti šta je zanima, THE HUMAN CONTRACT je prijatno iznenađenje na nivou koncepta.
THE HUMAN CONTRACT je erotska melodrama smeštena u svet japija bez nekog prvoloptaškog high concepta. Film je vrlo glossy realizovan i oslanja se na potvrđene ali manje glamurozne i slavne glumce. Na osnovu svega ovoga čini se da je produkcioni koncept ovog filma (producent je sam Will Smith) da se priča ispriča na najbolji mogući način. Međutim, na kraju ipak nije sasvim jasno šta je cilj ovog filma. Naime, suviše je konvencionalan na nivou izraza da bi bio indie a suviše je lišen glumačkih i pripovedačkih hookova da bi bio major. Otud ne čudi što je završio pravo na DVDu iako sam koncept nije DTV.
Relativna produkciona neopredeljenost filma omogućavala bi u teoriji da se nađe u nekakvoj "zlatnoj sredini" ali u kreativnom smislu nema nićega zlatnog filma, čak ni tuševa pošto seks kojim se film bavi nije iz tog fazona.
Jada Pinkett-Smith je nesumnjivo znala šta da traži od svojih saradnika i u prikazu Los Anđelesa, kao i ambijenata u kojima junaci žive ima nešto od atmosfere karakteristične za fazu Michaela Manna pre nego što je izgubio razum.
Čak i sama priča nije neinteresantna, međutim, glumci su antipatični, a bez star-powera Jada nema dovoljno rediteljske veštine da ovoj priči ulije uverljivost. Iako je na planu dramske uverljivosti THE HUMAN CONTRACT čak i pitomiji od sličnih naslova poput 9 1/2 WEEKS ili DISCLOSURE, Jada nije reditelj Lyneovog ili Levinsonovog kalibra da bi dotle dobacilai to ne samo na pukom tehničkom nivou koji je, kako rekoh, vrlo dobar, već na organizovanju same suštine filma.
Iako THE HUMAN CONTRACT nije kvalitetan film, on ipak pokazuje da je Jada perspektivan reditelj i sa pažnjom treba sačekati njen eventualni sledeći film. Isto tako, vrlo je zanimljivo da je Jadin film priča gledana isključivo iz muške vizure sa ženskim likovima koji suštinski nisu u fokusus a uklopljeni su u tipove majke, sestre i bludnice. U širem smislu, međutim, zanimljivo je da filmova kao što je THE HUMAN CONTRACT nema previše. Ljubavni filmovi su danas mahom ili epoha ili romantična komedija ili erotski triler, a eventualne savremene melodrame i ljubavni filmovi su svedeni na herc-naslove sa Richard Gereom. U tom smislu, u THE HUMAN CONTRACT jedini ženski impuls koji Jada pokazuje je konstatacija da na tržištu nema serioznih filmova o partnerskim odnosima među savremenim ljudima, u najboljim godinama.
Šteta je dakle što je najveći deo lepote ovog filma unutrašnji i što Jadine evidentno lucidne namere nisu oblikovale kvalitetniju celinu.
* 1/2 / * * * *
THE HUMAN CONTRACT je erotska melodrama smeštena u svet japija bez nekog prvoloptaškog high concepta. Film je vrlo glossy realizovan i oslanja se na potvrđene ali manje glamurozne i slavne glumce. Na osnovu svega ovoga čini se da je produkcioni koncept ovog filma (producent je sam Will Smith) da se priča ispriča na najbolji mogući način. Međutim, na kraju ipak nije sasvim jasno šta je cilj ovog filma. Naime, suviše je konvencionalan na nivou izraza da bi bio indie a suviše je lišen glumačkih i pripovedačkih hookova da bi bio major. Otud ne čudi što je završio pravo na DVDu iako sam koncept nije DTV.
Relativna produkciona neopredeljenost filma omogućavala bi u teoriji da se nađe u nekakvoj "zlatnoj sredini" ali u kreativnom smislu nema nićega zlatnog filma, čak ni tuševa pošto seks kojim se film bavi nije iz tog fazona.
Jada Pinkett-Smith je nesumnjivo znala šta da traži od svojih saradnika i u prikazu Los Anđelesa, kao i ambijenata u kojima junaci žive ima nešto od atmosfere karakteristične za fazu Michaela Manna pre nego što je izgubio razum.
Čak i sama priča nije neinteresantna, međutim, glumci su antipatični, a bez star-powera Jada nema dovoljno rediteljske veštine da ovoj priči ulije uverljivost. Iako je na planu dramske uverljivosti THE HUMAN CONTRACT čak i pitomiji od sličnih naslova poput 9 1/2 WEEKS ili DISCLOSURE, Jada nije reditelj Lyneovog ili Levinsonovog kalibra da bi dotle dobacilai to ne samo na pukom tehničkom nivou koji je, kako rekoh, vrlo dobar, već na organizovanju same suštine filma.
Iako THE HUMAN CONTRACT nije kvalitetan film, on ipak pokazuje da je Jada perspektivan reditelj i sa pažnjom treba sačekati njen eventualni sledeći film. Isto tako, vrlo je zanimljivo da je Jadin film priča gledana isključivo iz muške vizure sa ženskim likovima koji suštinski nisu u fokusus a uklopljeni su u tipove majke, sestre i bludnice. U širem smislu, međutim, zanimljivo je da filmova kao što je THE HUMAN CONTRACT nema previše. Ljubavni filmovi su danas mahom ili epoha ili romantična komedija ili erotski triler, a eventualne savremene melodrame i ljubavni filmovi su svedeni na herc-naslove sa Richard Gereom. U tom smislu, u THE HUMAN CONTRACT jedini ženski impuls koji Jada pokazuje je konstatacija da na tržištu nema serioznih filmova o partnerskim odnosima među savremenim ljudima, u najboljim godinama.
Šteta je dakle što je najveći deo lepote ovog filma unutrašnji i što Jadine evidentno lucidne namere nisu oblikovale kvalitetniju celinu.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment