Pogledao sam ŠTIĆENIKA Vladana Brace Slijepčevića, isto snimljnog 1966. kao i KAKO SU SE VOLELI ROMEO I JULIJA. Oba filma pripadaju vrlo sličnoj liniji kinematografije koja kanališe nezadovoljstvo društvenim okolnostima, s tim što je Živanovićev film pristupačniji sa definisanijim likovima dok je Slijepčevićev na nivou scenarija postavljen sa dosta podrazumevanja i nejasnoća.
ŠTIĆENIK i KAKO SU SE VOLELI ROMEO I JULIJA dele opsesivno razobličavanje novonastalih klasa i elita u jugoslovenskom društvu i sukob generacija stasalih u posleratnoj SFRJ sa generacijom kojoj je ključna stavka u CVu bio NOB. To je sigurno bila traumatična tema već 1966. godine i sasvim je sigurnom društvo bilo u velikoj dilemi kako da se postavi prma tom problemu. I Živanović i Slijepčević su u tom smislu, naravno, na strani generacija stasalih posle rata, ali obojica prikazuju NOB veterane kao ljude sa magnetizmom i životnim iskustvom.
Ono što je razlika je to da je glavni junak ŠTIĆENIKA - Ivan Stanojević koga igra Ljubiša Samardžić, besramni karijerista spreman na sve. Za razliku od ROMEA I JULIJE, glavni junak ovog filma je toksičan, i on se u truloj hijerarhiji savršeno snalazi upravo zato što je spreman da bude hladnokrviniji i otrovniji od drugih. Dakle, ŠTIĆENIK je film o prljavim ljudima koji su na vrhu i još prljavijim ljudima koji se bore kako bi dospeli na taj vrh.
Po svojoj strukturi i razvoju karaktera, ŠTIĆENIK jako podseća na gangsterske filmove o usponu i padu, o dolasku mladog momka u veliki grad, njegovo otkrivanje sveta gangsterizma i potom stradanj u tom istom svetu.
U konkretnom slučaju ŠTIĆENIKA, glavni junak strada zato što je u međuvremenu zaboravio zbog čega je uopšte krenuo da se uspinje hijerarhijom, i zato što je to zaboravio na kraju strada u grčvitom pokušaju da s vrati sbi.
Jovan Ćirilov je pisao ovaj scenario i nesumnjivo j reč o jednom od najzanimljivijih scenarija svoje epohe koji brojnim ulogama i funkcijama Jovana Ćirilova dodaje i mesto značajnog scenariste. Ne trba zaboraviti ni Bogdana Jovanovića kao saradnika na scenariju koji je u to vrme često bio script doktor.
Vladan Slijepčević je jedan od najznačajnijih reditelja u istoriji naše kinematografije, ne samo po opusu, nego pre svga kao pedagog. On je učio film u Britaniji i njegov program ržij je i danas kičma kursa na FDU.
U nekoliko navrata, ŠTIĆENIK upada u klopku toga što nam nije do kraja jasno da li je Ivan kvalittan čovk ili nije, ta dosta bitna karakteristika sigurno bi doprinela utisku zapleta o njegovom kvarenju.
U svakom slučaju, ŠTIĆENIK je vrlo provokativan film čije su se teme nepotizma i negativne selekcije produžile do današnjeg dana, t ne čudi da u poslednje vme Ljubiša Samardžić priprma rimjek tog filma.
* * * / * * * *
ŠTIĆENIK i KAKO SU SE VOLELI ROMEO I JULIJA dele opsesivno razobličavanje novonastalih klasa i elita u jugoslovenskom društvu i sukob generacija stasalih u posleratnoj SFRJ sa generacijom kojoj je ključna stavka u CVu bio NOB. To je sigurno bila traumatična tema već 1966. godine i sasvim je sigurnom društvo bilo u velikoj dilemi kako da se postavi prma tom problemu. I Živanović i Slijepčević su u tom smislu, naravno, na strani generacija stasalih posle rata, ali obojica prikazuju NOB veterane kao ljude sa magnetizmom i životnim iskustvom.
Ono što je razlika je to da je glavni junak ŠTIĆENIKA - Ivan Stanojević koga igra Ljubiša Samardžić, besramni karijerista spreman na sve. Za razliku od ROMEA I JULIJE, glavni junak ovog filma je toksičan, i on se u truloj hijerarhiji savršeno snalazi upravo zato što je spreman da bude hladnokrviniji i otrovniji od drugih. Dakle, ŠTIĆENIK je film o prljavim ljudima koji su na vrhu i još prljavijim ljudima koji se bore kako bi dospeli na taj vrh.
Po svojoj strukturi i razvoju karaktera, ŠTIĆENIK jako podseća na gangsterske filmove o usponu i padu, o dolasku mladog momka u veliki grad, njegovo otkrivanje sveta gangsterizma i potom stradanj u tom istom svetu.
U konkretnom slučaju ŠTIĆENIKA, glavni junak strada zato što je u međuvremenu zaboravio zbog čega je uopšte krenuo da se uspinje hijerarhijom, i zato što je to zaboravio na kraju strada u grčvitom pokušaju da s vrati sbi.
Jovan Ćirilov je pisao ovaj scenario i nesumnjivo j reč o jednom od najzanimljivijih scenarija svoje epohe koji brojnim ulogama i funkcijama Jovana Ćirilova dodaje i mesto značajnog scenariste. Ne trba zaboraviti ni Bogdana Jovanovića kao saradnika na scenariju koji je u to vrme često bio script doktor.
Vladan Slijepčević je jedan od najznačajnijih reditelja u istoriji naše kinematografije, ne samo po opusu, nego pre svga kao pedagog. On je učio film u Britaniji i njegov program ržij je i danas kičma kursa na FDU.
U nekoliko navrata, ŠTIĆENIK upada u klopku toga što nam nije do kraja jasno da li je Ivan kvalittan čovk ili nije, ta dosta bitna karakteristika sigurno bi doprinela utisku zapleta o njegovom kvarenju.
U svakom slučaju, ŠTIĆENIK je vrlo provokativan film čije su se teme nepotizma i negativne selekcije produžile do današnjeg dana, t ne čudi da u poslednje vme Ljubiša Samardžić priprma rimjek tog filma.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment