Reprizirao sam QUIZ SHOW Roberta Redforda, jedan od autentičnih predstavnika old school kvalitetnog i ozbiljnog filmmakinga u poslednjih 20 godina. QUIZ SHOW je vrhunsko ostvarenje u svakom smislu. Pored vrhunske egzekucije i uzbudljive priče ima i vrlo interesantan ideološki plan koji ne zastareva.
Priča o mladom ambicioznom političaru koji istražuje slučaj nameštanja kvizova, na površini deluje kao priča o korupciji televizijske industrije čiji je tok uzbudljiv a ishod je hepiend. Međutim, iza te priče u kojoj se sistem potvrdio kao tek (polu)efikasan, odnosno, priče u kojoj je država kaznila neposredne izvođače radova ali ne i naručioce iz velikih korporacija i TV mreža, krije se jedna suštinska mračna slika tadašnje Amerike, a to je društvo u kome postoje snažne kako rasne tako i klasne podele, postoje ljudi kojima se bezrezervno veruje i oni čija se istina dovodi u pitanje.
Duh nespremnosti svih ljudi u ovom filmu da optuže Charlesa Van Dorena, uključujući i glavnog junaka koji ga je zapravo razotkrio je ključ za razumevanje ove priče. Drugi ključ je svakako nepravda koju praktično podstiču gledaoci, i to nepravda bazirana na izvesnim oblicima rasizma i klasne netrpeljivosti. A na kraju cele priče, ironično, gledaoci bivaju tretirani kao oni koji su prevareni i oštećeni kvizom, i iz svega izlaze nepromenjeni. Otud ne čudi da film počinje i završava songovima Bertolda Brechta i Kurta Weilla iz "Opere za groš".
Druga sjajna dimenzija ovog filma je potpuna ambivalentnost koja vlada u toj situaciji. Svi su na neki način upleteni i svi vide svoje interese u ovoj aferi. Ovo je film o tortalnoj hipokriziji u kome zapravo nema žrtve, svi su manje ili više krivi, čak i glavni istražitelj koji ne želi da optuži Van Dorena. Ipak, Redford uspeva da iznijansira likove tako da sasvim jasno glavni istražitelj Goodwin ipak uslovno stoji kao pozitivni junak.
Glumačka postava koju predvode John Torturro, Ralph Fiennes, Rob Morrow i David Paymer je sjajna. Svaki od njih donosi svoj stil glume koji se uklapa u celinu a opet čini ove pojedinačne karaktere upečatljivim i vezuje ih za različit socijalni i moralni milje. Redfordova egzekucija je odlična, ne samo zbog sjajnih produkcionih vrednosti već i zbog saradnje sa Scorseseovim čuvenim DPjem Michael Ballhausom koji je svoju saradnju sa Scorseseom počeo kao Fassbinderov DP od kog se očekivalo da mu pomogne u low budget fazi a na kraju je izrastao u jednog od najraskošnijih DPjeva u Holivudu.
Iz današnje vizure, interesantno je videti Rob Morrowa koga je ovaj film lansirao kako je u međuvremenu nestao jer nije kasnije imao uloge ovog kalibra. Međutim, on je u ovom filmu sasvim u redu kao neko ko je došao iz Torturrovog miljea ali je po obrazovanju bliži Fiennesu.
QUIZ SHOW se pojavio u periodu kada je već kenulo raslojavanje između filmova sa većom umetničkom i društvenom ambicijom i onoga što bi se moglo nazvati entertainmentom. Ovaj naslov je upravo spojio te dve tendencije unutar jednog naslova. Ipak, na kraju čini se da je Akademija bila blagonaklonija nego publika i film nije postigao naročit uspeh na blagajnama, a nagrađen je sa dosta nominacija.
* * * 1/2 / * * * *
Priča o mladom ambicioznom političaru koji istražuje slučaj nameštanja kvizova, na površini deluje kao priča o korupciji televizijske industrije čiji je tok uzbudljiv a ishod je hepiend. Međutim, iza te priče u kojoj se sistem potvrdio kao tek (polu)efikasan, odnosno, priče u kojoj je država kaznila neposredne izvođače radova ali ne i naručioce iz velikih korporacija i TV mreža, krije se jedna suštinska mračna slika tadašnje Amerike, a to je društvo u kome postoje snažne kako rasne tako i klasne podele, postoje ljudi kojima se bezrezervno veruje i oni čija se istina dovodi u pitanje.
Duh nespremnosti svih ljudi u ovom filmu da optuže Charlesa Van Dorena, uključujući i glavnog junaka koji ga je zapravo razotkrio je ključ za razumevanje ove priče. Drugi ključ je svakako nepravda koju praktično podstiču gledaoci, i to nepravda bazirana na izvesnim oblicima rasizma i klasne netrpeljivosti. A na kraju cele priče, ironično, gledaoci bivaju tretirani kao oni koji su prevareni i oštećeni kvizom, i iz svega izlaze nepromenjeni. Otud ne čudi da film počinje i završava songovima Bertolda Brechta i Kurta Weilla iz "Opere za groš".
Druga sjajna dimenzija ovog filma je potpuna ambivalentnost koja vlada u toj situaciji. Svi su na neki način upleteni i svi vide svoje interese u ovoj aferi. Ovo je film o tortalnoj hipokriziji u kome zapravo nema žrtve, svi su manje ili više krivi, čak i glavni istražitelj koji ne želi da optuži Van Dorena. Ipak, Redford uspeva da iznijansira likove tako da sasvim jasno glavni istražitelj Goodwin ipak uslovno stoji kao pozitivni junak.
Glumačka postava koju predvode John Torturro, Ralph Fiennes, Rob Morrow i David Paymer je sjajna. Svaki od njih donosi svoj stil glume koji se uklapa u celinu a opet čini ove pojedinačne karaktere upečatljivim i vezuje ih za različit socijalni i moralni milje. Redfordova egzekucija je odlična, ne samo zbog sjajnih produkcionih vrednosti već i zbog saradnje sa Scorseseovim čuvenim DPjem Michael Ballhausom koji je svoju saradnju sa Scorseseom počeo kao Fassbinderov DP od kog se očekivalo da mu pomogne u low budget fazi a na kraju je izrastao u jednog od najraskošnijih DPjeva u Holivudu.
Iz današnje vizure, interesantno je videti Rob Morrowa koga je ovaj film lansirao kako je u međuvremenu nestao jer nije kasnije imao uloge ovog kalibra. Međutim, on je u ovom filmu sasvim u redu kao neko ko je došao iz Torturrovog miljea ali je po obrazovanju bliži Fiennesu.
QUIZ SHOW se pojavio u periodu kada je već kenulo raslojavanje između filmova sa većom umetničkom i društvenom ambicijom i onoga što bi se moglo nazvati entertainmentom. Ovaj naslov je upravo spojio te dve tendencije unutar jednog naslova. Ipak, na kraju čini se da je Akademija bila blagonaklonija nego publika i film nije postigao naročit uspeh na blagajnama, a nagrađen je sa dosta nominacija.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment