Pogledao sam ALONE WITH HER Eric Nicholasa. Reč je o interesantnom indie trileru koji uzima jedan već korišćen koncept a to je pripovedanje iz vizure raznih surveillance kamera i realizuje ga do te mere pitko da se izvesna nekonzistentnost ni ne oseti kao problem.
Ono što se takođe ne oseća kao problem je i to da je film surovi low budget kome upravo rediteljski koncept omogućuje da se izdvoji i nametne kao naslov vredan pažnje.
Međutim, ono što je ključni uspeh Eric Nicholasa, kao reditelja i scenariste, jeste jedan izuzetno redak utisak koji proizvodi ovaj film. Naime, uprkos tome što film i bukvalno gledamo iz vizure stalkera, on ni u jednom trenutku nema naše simpatije. Ako imamo u vidu da je reč o stalkeru čiji je cilj da se zbliži sa devojkom kojom je opsednut, da nema dakle nikakav izrazito gnusan plan, vrlo je zanimljivo da ne privlači gledaočeve simpatije, barem kao čudak koji pokušava da svoju relativno prihvatljivu nameru ispuni neprihvatljivim sredstvima. Uostalom, u većini filmova se ubicama i stalkerima u nosećoj ulozi, publika se na ovom ili onom nivou identifikuje. U filmovima veće umetničke vrednosti kao što je recimo Hitchcockov PSYCHO, tu su fascinacija Normanovom pedantnošću i tragički aspekt njegove duševne bolesti. u manje sofisticiranim filmovima kao što su brojni slešeri, autori namerno pobuđuju sadističke porive kod gledalaca, delimično legitimisane puritanskim impulsom da se kažnjavavaju ekscesivna uživanja.
U ALONE WITH HER, međutim, iako stalkerovi postupci deluju sporadično vrlo osmišljeno, oni su uglavnom jalovi, a ni onda, kada se on nađe u prilici da se emotivno poveže sa svojim predmetom čežnje, umesto emocije joj nudi opsesiju, i to sve ga čini vrlo antipatičnim likom čak i za najzagriženije fanove filmskih negativaca. Moglo bi se reći da ovog junaka gledalac prezire jer je neuspešan, što ima veze sa generalnim američkim doživljajem inteligencije kao sposobnosti da čovek reši svoje probleme. Bez te vrste inteligencije, lik ostaje sa svojom ogoljenom patologijom.
Eric Nicholas je maksimalno iskoristio potencijal glumačke podele. Ana Claudia Talancon je imala težak zadatak da bude prisutna u ogromnom procentu filma i da dobro odmeri ravnotežu između hiperrealizma i movie efikasnosti u glumi. Colin Hanks je solidan kao nesigurni slabić/stalker iz čijih kako uspešnih tako i neuspešnih gestova isijava patologija što je od najvećeg značaja za pravilnu percepciju takvog lika. Ako imamo u vidu filmove koji su skloni da od serijskih ubica prave ikone, opredeljenje Nicholasa i Hanksa da naprave lik koji je na samoj granici socijalne prihvatljivosti je interesantan polaz. Iako je Hanksov lik stalno prisutan kao posmatrač, on se ne pojavljuje previše na ekranu ali Nicholas kroz rediteljski koncept čini njegovo prisustvo opipljivim.
Nicholas ne čini stalking glamuroznim, čak ni peviše filmičnim. On kroz tehnike stalkinga priča jednu pre svega kamernu priču. Međutim, tamo gde ne uspeva kao bitan stalking film, uspeva kao solidna melodrama o ženi o kojoj istinski brine njen voajer i nemogućnosti veze između njih jer je on ipak bolestan.
Ako se tome doda da vešto varajući u sprovođenju koncepta posmatranja kroz surveillance kamere, i birajući trajanje od vrlo ekonomičnih 80 minuta, stvara jedan neobično dinamičan film, reklo bi se da ALONE WITH HER ima adute u potpuno neočekivanim aspektima.
* * * / * * * *
Ono što se takođe ne oseća kao problem je i to da je film surovi low budget kome upravo rediteljski koncept omogućuje da se izdvoji i nametne kao naslov vredan pažnje.
Međutim, ono što je ključni uspeh Eric Nicholasa, kao reditelja i scenariste, jeste jedan izuzetno redak utisak koji proizvodi ovaj film. Naime, uprkos tome što film i bukvalno gledamo iz vizure stalkera, on ni u jednom trenutku nema naše simpatije. Ako imamo u vidu da je reč o stalkeru čiji je cilj da se zbliži sa devojkom kojom je opsednut, da nema dakle nikakav izrazito gnusan plan, vrlo je zanimljivo da ne privlači gledaočeve simpatije, barem kao čudak koji pokušava da svoju relativno prihvatljivu nameru ispuni neprihvatljivim sredstvima. Uostalom, u većini filmova se ubicama i stalkerima u nosećoj ulozi, publika se na ovom ili onom nivou identifikuje. U filmovima veće umetničke vrednosti kao što je recimo Hitchcockov PSYCHO, tu su fascinacija Normanovom pedantnošću i tragički aspekt njegove duševne bolesti. u manje sofisticiranim filmovima kao što su brojni slešeri, autori namerno pobuđuju sadističke porive kod gledalaca, delimično legitimisane puritanskim impulsom da se kažnjavavaju ekscesivna uživanja.
U ALONE WITH HER, međutim, iako stalkerovi postupci deluju sporadično vrlo osmišljeno, oni su uglavnom jalovi, a ni onda, kada se on nađe u prilici da se emotivno poveže sa svojim predmetom čežnje, umesto emocije joj nudi opsesiju, i to sve ga čini vrlo antipatičnim likom čak i za najzagriženije fanove filmskih negativaca. Moglo bi se reći da ovog junaka gledalac prezire jer je neuspešan, što ima veze sa generalnim američkim doživljajem inteligencije kao sposobnosti da čovek reši svoje probleme. Bez te vrste inteligencije, lik ostaje sa svojom ogoljenom patologijom.
Eric Nicholas je maksimalno iskoristio potencijal glumačke podele. Ana Claudia Talancon je imala težak zadatak da bude prisutna u ogromnom procentu filma i da dobro odmeri ravnotežu između hiperrealizma i movie efikasnosti u glumi. Colin Hanks je solidan kao nesigurni slabić/stalker iz čijih kako uspešnih tako i neuspešnih gestova isijava patologija što je od najvećeg značaja za pravilnu percepciju takvog lika. Ako imamo u vidu filmove koji su skloni da od serijskih ubica prave ikone, opredeljenje Nicholasa i Hanksa da naprave lik koji je na samoj granici socijalne prihvatljivosti je interesantan polaz. Iako je Hanksov lik stalno prisutan kao posmatrač, on se ne pojavljuje previše na ekranu ali Nicholas kroz rediteljski koncept čini njegovo prisustvo opipljivim.
Nicholas ne čini stalking glamuroznim, čak ni peviše filmičnim. On kroz tehnike stalkinga priča jednu pre svega kamernu priču. Međutim, tamo gde ne uspeva kao bitan stalking film, uspeva kao solidna melodrama o ženi o kojoj istinski brine njen voajer i nemogućnosti veze između njih jer je on ipak bolestan.
Ako se tome doda da vešto varajući u sprovođenju koncepta posmatranja kroz surveillance kamere, i birajući trajanje od vrlo ekonomičnih 80 minuta, stvara jedan neobično dinamičan film, reklo bi se da ALONE WITH HER ima adute u potpuno neočekivanim aspektima.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment