Pogledao sam IZBAVITELJA Krste Papića, posle dobrih desetak godina. Kao i ranije, i sada me raduje što je takav film snimljen u SFRJ pošto se definitivno izdvaja, međutim i dalje mi nije jasna tačna svrha tog filma.
IZBAVITELJ je adaptacija proze ruskog pisca Aleksandra Grina koju su uradili Krsto Papić, Ivo Brešan i Zoran Tadić. Film je smešten u nedefinisanu prošlost, jedno društvo pred raspadom, slično Vajmarskoj republici, u kome mladi pisac otkriva za zaveru bodysnatching pacova koji se pretvaraju u ljude. Nisam čitao prozu na kojoj je film baziran ali Papić sledi liniju kafkijansko-ekspresionističkog tona priče. Kao i sam nemački ekspresionizam na filmu, i ovaj film bi trebalo da ima neku vrstu prenesenog značenja ili u kontekstu istraživanja ljudske psihe ili politike. Pošto, u IZBAVITELJU, akcenat nije na duševnom stanju junaka, uostalom sama zavera je tretirana stilizovano tek onoliko koliko diktira sama izmeštenost priče, smatram da se eventualna idejnost ovog filma traži u domenu politik.
Politika filmova iz BODY SNATCHERS tradicije, imala je snažnu rezonantnost jer su ti filmovi bili smešteni u konkretne savremene društvene okolnosti. Međutim, sa izmeštanjem priče u doba neke odumiruće buržoaske države, Papić gubi mogućnost da govori o SFRJ. U tom smislu, ja i jesam u dilemi da li on govori o SFRJ ili ne, odnosno da li je uopšte želeo da govori o njoj. Ako jeste, onda je oštrica subverzivnosti ovog filma sasvim otupela.
Ako nije, odnosno ako govori zaista o neimenovanom buržoaskom društvu koje truli, onda je to direktna aluzija na nacizam ili komunizam. Naime, obe ove ideologije su u polazu računale na krizu buržoaske društvene formacije kao đubrivo za svoj rast - u filmu se u mističnoj nemačkoj knjizi čak i kaže da ljudi-pacovi čekaju doba krize da krenu u svoj pohod. Ono što je interesantno je da ljude-pacove u taj pohod vodi Izbavitelj, glavni pacov koji dolazi sa strane što više liči na komuniste (čije su vođe poput Lenjina, Tita ili Castra bile u egzilu i došle sa strane) nego na naciste.
Dakle, Papićeva metafora je najbliža implicitnoj osudi komunizma, međutim suštinski, IZBAVITELJ ne nudi neku istinski artikulisanu ideološku agendu.
A film sam po sebi ne može da opstane bez neke teze pošto je stilizovana i izmeštena priča sasvim lišena uverljivosti i bilo kakvog hooka izuzev politike.
IZBAVITELJ se na neki način može smatrati dedom KROJAČEVE TAJNE. Vrlo me zanima da vidim i taj nezvanični nastavak koji je Papić snimio pre neku godinu. Dobio je izuzetno negativne kritike a kako i ne bi ako imamo u vidu iz čega je izrastao.
U kontekstu žanrovske tradcije ne ex-jugoslovenskim prostorima, IZBAVITELJ je često naglašavan kao bitan naslov i on na neki način i jeste paradigmatičan jer spaja politiku i žanr (u izvesnom smislu) što je karakteristika naših najuspešnijih žanrovskih filmova, poput VARIOLE VERE i VEĆ VIĐENO, kao i nove generacije sa BANDOM i SRPSKIM FILMOM. Međutim, ova četiri naslova su politički hrabriji od IZBAVITELJA koji ostaje nesumnjivi curio za istoriju jugoslovenskog filma ali i ništa više od toga.
* * / * * * *
IZBAVITELJ je adaptacija proze ruskog pisca Aleksandra Grina koju su uradili Krsto Papić, Ivo Brešan i Zoran Tadić. Film je smešten u nedefinisanu prošlost, jedno društvo pred raspadom, slično Vajmarskoj republici, u kome mladi pisac otkriva za zaveru bodysnatching pacova koji se pretvaraju u ljude. Nisam čitao prozu na kojoj je film baziran ali Papić sledi liniju kafkijansko-ekspresionističkog tona priče. Kao i sam nemački ekspresionizam na filmu, i ovaj film bi trebalo da ima neku vrstu prenesenog značenja ili u kontekstu istraživanja ljudske psihe ili politike. Pošto, u IZBAVITELJU, akcenat nije na duševnom stanju junaka, uostalom sama zavera je tretirana stilizovano tek onoliko koliko diktira sama izmeštenost priče, smatram da se eventualna idejnost ovog filma traži u domenu politik.
Politika filmova iz BODY SNATCHERS tradicije, imala je snažnu rezonantnost jer su ti filmovi bili smešteni u konkretne savremene društvene okolnosti. Međutim, sa izmeštanjem priče u doba neke odumiruće buržoaske države, Papić gubi mogućnost da govori o SFRJ. U tom smislu, ja i jesam u dilemi da li on govori o SFRJ ili ne, odnosno da li je uopšte želeo da govori o njoj. Ako jeste, onda je oštrica subverzivnosti ovog filma sasvim otupela.
Ako nije, odnosno ako govori zaista o neimenovanom buržoaskom društvu koje truli, onda je to direktna aluzija na nacizam ili komunizam. Naime, obe ove ideologije su u polazu računale na krizu buržoaske društvene formacije kao đubrivo za svoj rast - u filmu se u mističnoj nemačkoj knjizi čak i kaže da ljudi-pacovi čekaju doba krize da krenu u svoj pohod. Ono što je interesantno je da ljude-pacove u taj pohod vodi Izbavitelj, glavni pacov koji dolazi sa strane što više liči na komuniste (čije su vođe poput Lenjina, Tita ili Castra bile u egzilu i došle sa strane) nego na naciste.
Dakle, Papićeva metafora je najbliža implicitnoj osudi komunizma, međutim suštinski, IZBAVITELJ ne nudi neku istinski artikulisanu ideološku agendu.
A film sam po sebi ne može da opstane bez neke teze pošto je stilizovana i izmeštena priča sasvim lišena uverljivosti i bilo kakvog hooka izuzev politike.
IZBAVITELJ se na neki način može smatrati dedom KROJAČEVE TAJNE. Vrlo me zanima da vidim i taj nezvanični nastavak koji je Papić snimio pre neku godinu. Dobio je izuzetno negativne kritike a kako i ne bi ako imamo u vidu iz čega je izrastao.
U kontekstu žanrovske tradcije ne ex-jugoslovenskim prostorima, IZBAVITELJ je često naglašavan kao bitan naslov i on na neki način i jeste paradigmatičan jer spaja politiku i žanr (u izvesnom smislu) što je karakteristika naših najuspešnijih žanrovskih filmova, poput VARIOLE VERE i VEĆ VIĐENO, kao i nove generacije sa BANDOM i SRPSKIM FILMOM. Međutim, ova četiri naslova su politički hrabriji od IZBAVITELJA koji ostaje nesumnjivi curio za istoriju jugoslovenskog filma ali i ništa više od toga.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment