Reprizirao sam CHOPPERA Andrew Dominika.
Ako me sećanje ne vara, gledao sam ga na VHSu svojevremeno, iznajmljenom iz video kluba HOMER. To je dakle bilo baš davno. U svakom slučaju, industrijska špijunaža me je naterala da ga ponovo pogledam. Iz prvog gledanja sam upamtio sjajnu ulogu Erica Bane a sada je već postalo istorija koliko je ta uloga bila ključna za njegovu kasniju afirmaciju. Ostatak filma mi nije ostavio naročit utisak, ali milim da je banina glumačka igra bila sasvim dovoljna da se pokaže kao vrlo solidan temelj filma.
Na novo gleanje, iznenadilo me je koliko je Refnov BRONSON zapravo preuzeo Dominikovih rešenja. Pre svega na nivou kompozicije kadra, poigravanja svetlima, u izvesnoj meri i kad je reč i o ritmu i o stavu. Iako je BRONSON naravno u startu evocirao uspomenu na CHOPPER, tek me je repriza CHOPPERa podsetila koliko su to zapravo slični filmovi.
CHOPPER je naravno znatno efektiniji zato što ipak ima nekakvu unutrašnju logiku koliko god da je koncipiran kao isečak iz Chopperovog života koji ima sumnjivu dramaturšku, a nesumnjivo i malu faktografsku vrednost. Ono što je CHOPPERova prednost u odnosu na BRONSON je pre svega to što je ovo nepretenciozan film, i to ne samo na nivou pretenzije filma kao celine, nego i pretenzije samog rediteljskog koncepta.
Iako i Refn i Dominik imaju upadljivih sličnosti u želji da se njihovo prisustvo iza kamere oseti u ovom filmu i da rediteljeva ruka bude itekako vidljiva, Dominik ipak ne maltretira svoju publiku. To, i Banina zaista posvećena, mudro koncipirana uloga čine CHOPPERa boljim.
Van komparacije sa BRONSONom, CHOPPER je zapravo solidan primer australijskog niskobudžetnog filma koji spaja exploitation temu i quirky pristup ali ne uspeva da crossoveruje van svog kapaciteta.
Na svu sreću, CHOPPER je bio dobar showcase za banu i Dominika i obojica su se izborili da kasnije rade stvari koje žele.
* * 1/2 / * * * *
Ako me sećanje ne vara, gledao sam ga na VHSu svojevremeno, iznajmljenom iz video kluba HOMER. To je dakle bilo baš davno. U svakom slučaju, industrijska špijunaža me je naterala da ga ponovo pogledam. Iz prvog gledanja sam upamtio sjajnu ulogu Erica Bane a sada je već postalo istorija koliko je ta uloga bila ključna za njegovu kasniju afirmaciju. Ostatak filma mi nije ostavio naročit utisak, ali milim da je banina glumačka igra bila sasvim dovoljna da se pokaže kao vrlo solidan temelj filma.
Na novo gleanje, iznenadilo me je koliko je Refnov BRONSON zapravo preuzeo Dominikovih rešenja. Pre svega na nivou kompozicije kadra, poigravanja svetlima, u izvesnoj meri i kad je reč i o ritmu i o stavu. Iako je BRONSON naravno u startu evocirao uspomenu na CHOPPER, tek me je repriza CHOPPERa podsetila koliko su to zapravo slični filmovi.
CHOPPER je naravno znatno efektiniji zato što ipak ima nekakvu unutrašnju logiku koliko god da je koncipiran kao isečak iz Chopperovog života koji ima sumnjivu dramaturšku, a nesumnjivo i malu faktografsku vrednost. Ono što je CHOPPERova prednost u odnosu na BRONSON je pre svega to što je ovo nepretenciozan film, i to ne samo na nivou pretenzije filma kao celine, nego i pretenzije samog rediteljskog koncepta.
Iako i Refn i Dominik imaju upadljivih sličnosti u želji da se njihovo prisustvo iza kamere oseti u ovom filmu i da rediteljeva ruka bude itekako vidljiva, Dominik ipak ne maltretira svoju publiku. To, i Banina zaista posvećena, mudro koncipirana uloga čine CHOPPERa boljim.
Van komparacije sa BRONSONom, CHOPPER je zapravo solidan primer australijskog niskobudžetnog filma koji spaja exploitation temu i quirky pristup ali ne uspeva da crossoveruje van svog kapaciteta.
Na svu sreću, CHOPPER je bio dobar showcase za banu i Dominika i obojica su se izborili da kasnije rade stvari koje žele.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment