Reprizirao sam klasični heist film DOLLAR$ Richarda Brooksa. Gledao sam ga pre petnaestak godina, kada sam bio na oporavku u Banji, na nekom malom crno-belom televizoru, i sada sam ga po prvi put pogledao u koloru.
U ovom filmu Brooks do maksimuma koristi nekoliko aduta koje ima u rukama. Prvo, naravno, to su Warren Beatty i Goldie Hawn u glavnim ulogama, zatim hamburška lokacija i generalni severnoevropski setting, i konačno sama priča koja ni ne pokušava da bude išta više od žanrovske egzibicije u kojoj će Brooks pokazati svoje rediteljske moći.
Od svih ovih aduta, jedini koji je možda manje korišćen nego što bi trebalo je Beatty koji je vrlo dobar ali ne i onoliko harizmatičan koliko bi trebalo da bude. U svakom slučaju, Beatty sigurno nije prvi leading man iz sedamdesetih kog je zasenila Goldie Hawn, sjajna u ovom filmu. Zatim, hamburške lokacije su izuzetne i Brooks insistira na sumornom hamburškom miljeu u kome se sreću razni marginalci, prostitutke, putnici, mornari i kriminalci. Po pesimizmu miljea u širem smislu DOLLAR$ malo podseća na Siegelove filmove, naročito CHARLEY VARRICK.
Konačno, Brooksova egzekucija je iskusna i bezobrazna, sa završnom poterom koja traje preko 20 minuta, dovodi temu potere do paroksizma, i kao većina najboljih 70s potera ima taj sjajan adut koji današnje potere nemaju, a to je da se vidi da su to radili živi ljudi. I pre toga, Brooks ima nekoliko ekscesivnih scena. Pored potere, scena pljačke banke je vrlo uspešan eksces u domenu suspense sekvenci i retki su reditelji poput Brooksa kojima ovaj vid iživljavanja zapravo može da prođe.
Mizanscen je sjajno postavlje, Brooks, iako je debitovao 1950. (u potpuno drugoj epohi), postavlja scene sa dosta pokreta kamere i vrlo modernih rešenja za ono vreme, kako na planu kadriranja tako i u domenu koreografisanja glumaca u kadru.
Iako film ima nekoliko hitchcockovski, dakle, kanonski postavljenih suspense sekvenci, Brooks u suštini ne dovodi svoje junake u preveliku opasnost već se više trudi da gledaoci uživaju u lukavosti njihovog plana što čini gledanje ovog filma još prijatnijim. Naravno, ja sam veliki fan filmova u kojima glavni junaci upadaju u nevolje, ali ponekad su takve situacije suvišne i klišetizirane i Brooks je to prepoznao.
Pored spremnosti velikog studija kao što je Columbia da pruži Brooksu priliku da se na ovaj način iskaže, ono što budi nostalgiju je činjenica da je reč o jednom relativno high concept, nepretencioznom filmu, sa velikim i harizmatičnim zvezdama, kakvih danas ima sve manje. U današnje vreme bi film sa ovakvom premisom morao da bude dopunjen i pokvaren nizom bombastičnih detalja, i zato ovakvih filmova ima sve manje.
Jedina veća zamerka koju imam je nekonzistentan skor Quincy Jonesa koji je u svojim funkier deonicama sjajan, ali naprosto Jones previše eksperimentiše sa različitim eksperimentima i na kraju score deluje kao da je uzet iz više filmova.
U svakom slučaju, DOLLAR$ je sjajan i uzbudljiv film koji stoji kao jedan od spomenika američkog repertoarskog filma sedamdesetih.
* * * 1/2 / * * * *
U ovom filmu Brooks do maksimuma koristi nekoliko aduta koje ima u rukama. Prvo, naravno, to su Warren Beatty i Goldie Hawn u glavnim ulogama, zatim hamburška lokacija i generalni severnoevropski setting, i konačno sama priča koja ni ne pokušava da bude išta više od žanrovske egzibicije u kojoj će Brooks pokazati svoje rediteljske moći.
Od svih ovih aduta, jedini koji je možda manje korišćen nego što bi trebalo je Beatty koji je vrlo dobar ali ne i onoliko harizmatičan koliko bi trebalo da bude. U svakom slučaju, Beatty sigurno nije prvi leading man iz sedamdesetih kog je zasenila Goldie Hawn, sjajna u ovom filmu. Zatim, hamburške lokacije su izuzetne i Brooks insistira na sumornom hamburškom miljeu u kome se sreću razni marginalci, prostitutke, putnici, mornari i kriminalci. Po pesimizmu miljea u širem smislu DOLLAR$ malo podseća na Siegelove filmove, naročito CHARLEY VARRICK.
Konačno, Brooksova egzekucija je iskusna i bezobrazna, sa završnom poterom koja traje preko 20 minuta, dovodi temu potere do paroksizma, i kao većina najboljih 70s potera ima taj sjajan adut koji današnje potere nemaju, a to je da se vidi da su to radili živi ljudi. I pre toga, Brooks ima nekoliko ekscesivnih scena. Pored potere, scena pljačke banke je vrlo uspešan eksces u domenu suspense sekvenci i retki su reditelji poput Brooksa kojima ovaj vid iživljavanja zapravo može da prođe.
Mizanscen je sjajno postavlje, Brooks, iako je debitovao 1950. (u potpuno drugoj epohi), postavlja scene sa dosta pokreta kamere i vrlo modernih rešenja za ono vreme, kako na planu kadriranja tako i u domenu koreografisanja glumaca u kadru.
Iako film ima nekoliko hitchcockovski, dakle, kanonski postavljenih suspense sekvenci, Brooks u suštini ne dovodi svoje junake u preveliku opasnost već se više trudi da gledaoci uživaju u lukavosti njihovog plana što čini gledanje ovog filma još prijatnijim. Naravno, ja sam veliki fan filmova u kojima glavni junaci upadaju u nevolje, ali ponekad su takve situacije suvišne i klišetizirane i Brooks je to prepoznao.
Pored spremnosti velikog studija kao što je Columbia da pruži Brooksu priliku da se na ovaj način iskaže, ono što budi nostalgiju je činjenica da je reč o jednom relativno high concept, nepretencioznom filmu, sa velikim i harizmatičnim zvezdama, kakvih danas ima sve manje. U današnje vreme bi film sa ovakvom premisom morao da bude dopunjen i pokvaren nizom bombastičnih detalja, i zato ovakvih filmova ima sve manje.
Jedina veća zamerka koju imam je nekonzistentan skor Quincy Jonesa koji je u svojim funkier deonicama sjajan, ali naprosto Jones previše eksperimentiše sa različitim eksperimentima i na kraju score deluje kao da je uzet iz više filmova.
U svakom slučaju, DOLLAR$ je sjajan i uzbudljiv film koji stoji kao jedan od spomenika američkog repertoarskog filma sedamdesetih.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment