KO ŽIV KO MRTAV

KO ŽIV KO MRTAV Radeta Ćosića je do sada najvredniji doprinos Apollona srpskoj kinematografiji baš zbog toga što je film zahvaljujući autorovom potpisu uzeo i porušio apsolutno sve konvencije od kojih su patili filmovi iz ovog produkcionog ciklusa.

Naime, Ćosić je poslednji iz one ekipe starih grindera iz naše kinematografije su spremni da snimaju filmove na parče, bez para u etapama i da metodom pabirčenja dođu do nečega što znatno prevazilazi uložene resurse, ako ih je i bilo. U svoja ranija dva produkciona rada, AFTERPARTI a naročito u EKIPI, Ćosić je manifestovao te veštine, i u KO ŽIV KO MRTAV prevazilazi sebe.

Naime, KO ŽIV KO MRTAV je buddy cop film, ni manje ni više. Slikao ga je Igor Marović, jedan od naših najaktuelnijih snimatelja, ni manje ni više. Sve to deluje da su svojstva skupog filma. Ali, Ćosić to uspeva da izvede u okolnostima Apollon budžeta.

I KO ŽIV KO MRTAV tako i funkcioniše kao istovremeno pandurski buddy film sa jakim uplivom komedije, a zašto ne reći i parodije žanra. Kod Ćosića sve to funkcioniše na način kako samo on to ume, sa nepredvidivošću postupka koja umnogome nadilazi nepredvidivost radnje.

Dva glavna junaka su stariji policajac Beograđanin, kog igra Rade Ćosić i njegov mladi partner Crnogorac kog igra apsolutno otkrovenje Stevan Jevtović koji je jako simpatičan kao goofball sa veoma visokim mišljenjem o sebi i neverovatnom sposobnošću da se nađe u ponižavajućoj situaciji.  Njih dvojica kreću da istražuju slučaj ubistva striptizete (cue LETHAL WEAPON) tokom kog otkrivaju zaveru koja seže do vrha gradske vlasti, mafije, a usput će da se nađu rigovani za bombu (cue LETHAL WEAPON 2), poslati u zatvor (cue TANGO & CASH) i u poteri za ubicom kroz bolnicu.

U filmu ima dosta lokacija i donosi jednu u suštini retro estetiku goofy buddy cop filma. Beograd je sasvim dobar grad za ovakve akcije i to kretanje između krimića i komedije ja jako zanimljivo i klatno se - u najboljem smislu - kreće mimo očekivanja. Ovo je žanr koji trpi low budget i Ćosić to obilato koristi, do tačke da ponekad nije jasno gde je to svesno a gde nesvesno.

Glumačko otkrovenje je ipak Stevan Jevtović. Nažalost, ovaj film neće biti adekvatno eksponiran da bi ga učinio zvezdom ali siguran sam da će on to na neki drugi način postati. Njegov lik Zeja, policajca iz Crne Gore je odlična glumačka kreacija i jak komični dinamo.

Ovo je vrsta filma i prilike mladim autorima za koje je Apollon mogao da posluži, ali do toga nije došlo - istini za volju i zbog samih mladih autora koji su pogrešno shvatili ono što dobijaju i s malim parama su krenuli da snimaju nešto kamerno. Ćosić je pošao drugim putem, ušao je u rizik, pretrpeo je na mnogo mesto gubitak ali je snimio film koji predstavlja veliko osveženje ove sezone.

* * * / * * * *