SLAUGHTERHOUSE-FIVE

George Roy Hill je jedan od najuspešnijih američkih filmskih reditelja šezedesetih i sedamdesetih i autor koji je potpisao neke od naslova koje najviše volim u toj eri a i inače. Međutim, uprkos tome što se mnogi njegovi filmovi veoma visoko rangiraju i niko ih ne osporava, on kao autor nije toliko prepoznat jer je praktično od same "autorske" kritike  ostao neprihvaćen, a od samog Sarrisa i oklevetan.

No, George Roy Hill iako se jeste izražavao u raznim formama koje jesu dovele do utiska da je on reditelj-kameleon koji ume svašta ali nema ništa svoje, ipak sasvim sigurno jeste autor jer se u toj raznolikosti itekako mogu prepoznati autorski kontinuiteti.

Otud SLAUGHTERHOUSE-FIVE kao ekranizacija izuzetno cenjenog romana Kurta Vonneguta spada u njegova zapravo cenjena dela i on ima kontinuitet prilazaka tim "teškim" i "nefilmabilnim" romanima, kao što je kasnije bio WORLD ACCORDING TO GARP, pa i sam le Carre istini za volju. 

Vonneguta je snimio u periodu najvećeg uspeha za Universal kao očigledan ustupak studija da ga pridobije za dalje i on kod njih jeste ostavio dubok trag. Međutim, taj film jeste ostao negde uklješten između bitno uspešnijih i važnijih radova sa Redfordom i Newmanom.

Što se mene tiče, s razlogom. Gledao sam ga i pre i posle čitanja Vonnegutovog romana i evo reprizirao sam ga i sada, i jedino što mogu reći je da u ovom filmu inače inteligentni i analitični Hill zapravo nije uspeo da razume čak ni osnovnu stvar da se film mora isključivo sagledavati iz Pilgrimove vizure. Ne kažem da je film loš zato što se fokus često pomera na vizuru sporednih likova, ali da, u čistijem postupka gde je Pilgrim uvek u fokusu, nebulozni sadržaj bi barem bio povezan.

Ovako je Hill snimio puno toga iz romana ali nije zarobio njegov smisao jer on nije u radnji već u misli, a misli nema jer se prati sve i svašta a Pilgrim nedovoljno. Za mene ovo i dalje ostaje Hillov najteži promašaj u karijeri u kom je otišao par klasa ispod svog rukopisa.