ARE YOU THERE GOD? IT'S ME, MARGARET

Sve do filma MY SALINGER YEAR nisam znao za kultni status književnice Judy Blume, a do filma ARE YOU THERE GOD? IT'S ME, MARGARET nisam znao ni za njegov značaj.

Reč je dakle o kultnoj i veoma značajnoj generacijskoj knjizi, omladinskom romanu koji se ostavio dubok trag na odrastanje generacija Amerikanki.

James L. Brooks kao velikan američke melodrame, producirao je ovaj film u kom Kelly Fremon Craig adaptira i režira.

Adaptacija je vrlo upmarket i skrupulozna, i čini se da je Kelly Fremon Craig sve vreme vodila računa da ova priča, uprkos tome što govori o devojčicama podivljalih hormona ostane u domenu dobrog ukusa, što filmu daje jednu dozu akademizma koji mi nije smetao, ali može biti percipiran i kao strah da se autori do kraja upuste u sve pore ove teme.

Međutim, očigledno je ARE YOU THERE GOD? IT'S ME, MARGARET formatiran kao akademski prestige picture i Brooks može samo biti garant toga sa svojim veoma cenjenim minulim radom.

Posle vrlo zanimljivog filma o odrastanju EDGE OF SEVENTEEN, Kelly Fremon Craig uspešno odgovara na sve izazove - dakle, priči o odrastanju; ekranizaciji klasika koja je dovoljno upmarket da se literarni status predloška ne dovodi u pitanje i ne kompromituje; pronalaženju balansa između komedije, studije karaktera i melodrame.

Abby Ryder Fortson u naslovnoj ulozi Margaret je senzacionalna i svojom decentnom a opet komičnom rolom uspeva da ovaploti sve ove namere filma, da sve bude ipak u znaku činjenice da je klasik klasik i da ćemo se zezati lepo i s ukusom. Iako je njena uloga lako mogla skrenuti u grotesku ona je istinski emotivni ali i humoristički centar filma.

Rachel McAdams je drugi ključni oslonac kao majka koja dok kćer odrasta mora da razreši svoju temeljnu traumu a da usput servisira turbulentan period u životu porodice.

Rekonstrukcija epohe je detaljna i pažljiva ali ne ometa narativ i nije nametljiva ali jeste vidljiva kao intervencija i doprinosi tom vajbu ekranizacije klasike. U vizuelnom pogledu film je vibrantan i ima veoma izgrađenu dinamiku u kojoj to što je gluma i odnos među likovima primarna stvar ne znači da se ostalo zanemaruje.

Strahopoštovanje ekipe prema knjizi Judy Blume jeste u izvesnoj meri sapelo ovaj film na načine koji se teško mogu jasno artikulisati kao nedostatak. Ipak, jasno je da bi recimo isti ovaj sadržaj, da je snimljen po savremenom delu koje još nije kanonizovano bio možda još slobodniji i usled toga efektniji. Ne kažem da ovaj film kao takav neće funkcionisati sa ciljnom grupom Margaretinih godina danas, ali čini mi se da je previše uzeo u obzir njene vršnjakinje iz 1970. godine kada je filmska Margareta imala 12 godina.

* * * / * * * *