SHOOT-OUT AT MEDICINE BEND

Nedavno sam pogledao Sinatrin THE NAKED RUNNER kojim je završio ugovor s Warnerom i smatra se lošim filmom, i ispostavilo se da je reč o odličnom, maltene vizionarskom filmu koji je čak studiju doneo i prilično solidan prihod. Taj mit "poslednjeg filma za studio" prati i SHOOT-OUT AT MEDICINE BEND kao film posle kog je Randolph Scott izašao iz ugovora sa Warnerom, uz obaveznu primedbu da ništa ne valja.

U redu, ovo nije Anthony Mann i THE MAN FROM LARAMIE, složiću se, ali osim jednog tonalnog nedostatka, ovo je zapravo film kome ništa ne fali.

Richard L. Bare koji jeste bio Warnerov sporedni reditelj napravio je jednu krupnu grešku. Film počinje za ona vremena nasilnom scenom indijanskog napada na varošicu i smrti brata glavnog junaka posle koje ovaj utvrdi da je do pogibije došlo zbog loše municije koju je kupio u Medicine Bendu i odluke da ode tamo i rasturi bandu.

Film odmah posle toga postaje znatno relaksiraniji sa dosta komičnih odmorišta koja su dosta uspelo i vitalno izvedena pa čak i Randolph Scott koji je izgradio karijeru svojim underplay pristupom uspeva da se dobro zabavi, a mladi James Garner - veoma svež pod ugovorom u Warneru - postaje dinamo priče, pa joj diktira stil čak i kad nije na ekranu.

Dakle, ovde imamo dve Warnerove zvezde, Randolpha Scotta koji izlazi iz ugovora i Jamesa Garnera koji se u njemu dokazuje. Richard L. Bare je kasnije uostalom režirao Garnera u čak jedanaest epizoda MAVERICKa.

Dakle, film stilski prelazi i randolphscottovskog uvoda i jamesgarnerovsku razradu i postaje vrlo zabavna priča o isprepadanom gradu kojim vlada jedna relativno white collar banda uglađenih revolveraša-trgovaca koji kradu lokalne preduzetnike, pljačkaju poneku kočiju, reketiraju i određuju cene roba te prodaju bofl.

Scott i ekipa dolaze u grad prerušeni u religioznu gospodu, misionare, te polako počinju da sprovode osvetu i ruše tu korumpiranu imperiju.

Film je veoma domišljat i dinamičan, tako da se bazični konflikt iz kog se kreće i koji je vrlo dramatičan vrlo brzo zaboravi kao stilska nedoslednost i do kraja sve ovo je dosta duhovit vestern u kom se zahvaljujući dobrom društvu čak i Randolph Scott zabavlja.

Iako film kreće kao kanonski Boetticher ubrzo postane kao TWO MULES FOR SISTER SARA koji je - ne zaboravimo - takođe on pisao, a njega pominjem zbog ikoničnog glumca, ne zato što je bio uključen u film. Uostalom, i sam Boetticher je voleo da se zabavi, režirao je recimo prve epizode samog MAVERICKa.

Na kraju, Garner se pokazao kao timski igrač. Nametnuo se kao zvezda u usponu a da nije ni na koji način unizio Randolpha Scotta kao zvezdu na izlasku. Tu je još i Angie Dickinson u vrlo harizmatičnoj roli.

Bareova egzekucija je dinamična, odlično se snalazi u crno-beloj fotografiji i spoju tipičnog i atipičnog u ovom vesternu koja ga čini dovoljno istim i dovoljno drugačijim da se uklopi u ono što su reperoarske potrebe studija.

* * * / * * * *