Carlos Vermut je jedna od bitnih ličnosti španskog filma na ničijoj zemlji između žanra i arta, s tim što kod njega prevladava art. Deluje kao da je on jedan od onih kreativnih članova ekipe koji je zadužen za najekstravagantnije i neuspele projekte kome se ostali dive sa netfliksovskih, holivudskih ili siđesovskih Olimpa.
Posle scenarija za Plazin film ABUELA, Vermut nastupa sa jednim neobično smirenim i konvencionalnim filmom za svoje standarde. MANTICORA je priča o dizajneru igara koji posle traumatične situacije kada je od požara spasao dečaka, postaje čudan i nezadovoljan i negde tu film počinje da me gubi i slabo mi drži pažnju.
Kada krene, MANTICORA pokazuje da Vermut vlada ritmom, atmosferom i da uspeva da postavi ubedljive i zanimljive odnose među likovima ali onda postepeno kreće da deteriorira - ali nažalost ne u neku linčovsku iracionalnost već u gubitak fokusa.
Vermut je uvek zanimljiv, pa i sada, i žao mi je što se nije snašao u ovom projektu za koji mi se učinilo da bi mogao biti blizak mom senzibilitetu.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment