SNAKE EYES: G.I. JOE ORIGIN

G.I. JOE je veoma zanimljiva multimedijalna franšiza, ne samo zato što je jedna od poslednjih na koju sam se gasirao u detinjstvu, već i zbog toga što je Hasbro imao jako uspeo prvi film u svom pokušaju da je prebaci na film. Profilisani reditelj popcorn extravaganzi Stephen Sommers je tom prilikom snimio svoj najbolji film - ne samo zbog toga što je bio prepun visoke estetizacije i stilizacije, i dobre uklopljenosti high tech tajnih ratnika sa realnošću koju poznajemo, već zbog toga što je zaličio na jednu jako dobru, jako osmišljenu igru džojcima, u umu nekog jakog bistrog deteta.

Nažalost, Jon Chu je u drugom filmu sve što je bilo dobro pokvario, smestivši G.I. Joe u realnost kao jednu veoma opremljenu ekspedicionu jedinicu, i uveo ih je kroz borbe sa običnim, "realističnim" vojskama od kojih su naravno superiorniji, i to ih je učinilo antipatičnima, tako da ni Rock, ni Palicka ni Willis kao originalni Joe nisu mogli da spasu taj film, u kom ništa nije shvaćeno iz Sommersovog uspeha.

Robert Schwentke dolazi da režira SNAKE EYES u jednoj specifičnoj situaciji. Njegova nemačka faza pre odlaska u Ameriku bila je neupečatljiva, ali onda baš u Holivudu snima svoje najbolje filmove i nekoliko upečatljivih radova kao što je SF ljubavni triler TIME TRAVELER'S WIFE, retro-špijunski comic book akcijaš RED koji je potom dobio i nastavak i još ponešto, da bi se potom vratio u nemačku i snimio maestralni DER HAUPTMANN, jednu znakovitu crno-belu art house storiju iz Drugog svetskog rata koja je zaslužila mnogo veći uspeh od onog koji je imala. Praktično, tek posle Holivuda, Schwentke snima svoj najbolji nemački film, a možda i najbolje ostvarenje sveukupno.

Onda se Schwentke vraća u Holivud da snima treći G.I. JOE film što posle HAUPTMANNa deluje kao neka perverzna ironija sudbine. Međutim, ono što nam je pružio je nesvakidašnje.

SNAKE EYES: G.I. JOE ORIGINS je origin story o tome kako je stasao Snake Eyes i Cobre ima vrlo malo a Joe se pominju u tragovima. Rečju, ovde toga maltene nema, i više stoji kao neki Easter Egg.

Ono što imamo je savremeni nindža film, o mladom momku u potrazi za očevim ubicom koji pronalazi razumevanje među jakuzama, jednom grupom koja zna tajnu počinilaca i drugoj u kojoj mu se nalazi najbolji prijatelj. On je talentovan za borbu, ali uz njihovu obuku on postaje nindža, a sukob svakoga protiv svih postaje neizbežan.

Film je slikao Bojan Bazelli, Hercegnovljanin školovan u Pragu, i on donosi filmu jednu veoma specifičnu neposrednost,  puno pokreta kamere po uzoru na dalekoistočne filmove, možda ponajviše one novije indonezijske, ali svakako i japanske i honkonške, a ambijenti imaju onu neonsku, kišnu, sivu boju i atmosferu BLACK RAINa. 

Film sjajno izgleda a scene borbe su zbiljna izvanredne. Jedna od uvodnih u magacinu zaista bez problema može imati svoje mesto u nekom 007 filmu. Schwentke i ekipa uspevaju da donesu sve, i dizajn i energiju i zdravu dozu smisla za humor.

Odlični glumci, vrhunska akcija, izuzetno upečatljive lokacije, nindže. Ovo je najviša klasa holivudskog akcionog eskapizma koja nastaje unutar franšize ali zapravo egzistira mimo nje, kao Loganov odlazak u Japan kod Mangolda u WOLVERINEu, što će kasnije prerasti u masterpis LOGAN.

SNAKE EYES je izašao u teškim korona uslovima, i ne smemo zaboraviti da je ovo treći deo G.I. JOE filma, dakle recepcija mu je ko zna kakva. Ali, ovaj film će sigurno živeti među ljudima koji nisu zalutali u bioskop.

* * * 1/2 / * * * *