U filmu RYSOPIS iz 1965. godine, Jerzy Skolimowski snima energičan ali u suštini uobičajen film o mladom i nezadovoljnom istočnoevropskom mladom čoveku kakav smo u isto vreme sretali na mnogim mestima, kod nas recimo po stilu u filmovima Kokana Rakonjca.
Kod Skolimowskog stil i jeste najzanimljviji. On igra nezadovoljnog mladog čoveka koji posle studija koje je upisao da bi odložio vojsko konačno mora na odsluženje. Poslednji dan pred odlazak vozom za kasarnu, provodi razilazeći se sa svojom ženom, zavodeći neku drugu, sa prijateljima koji su takođe u nekim svojim formama snalaženja, beznađa i praznih očekivanja.
Skolimowski u pogledu stava snima film koji nije "konstruktivna kritika". Njegova slika celog društva a naročito poljskog socijalizma je potpuno i isključivo demistifikatorska i nepovoljna. Nema nikakve sumnje da je bio svestan kako ta poetika nema budućnost u Poljskoj a ubrzo je i otišao na Zapad, a dela su mu zabranjivana. Međutim, stav koji nudi je beskompromisan i nonšalantan. To jeste slika sveta koja ima svoj integritet i njemu stvaranje tog utiska zaista ide od ruke.
Skolimowski prikazuje svet ispražnjenih, poluočajnih ljudi koji za nečim čeznu, nešto im nedostaje, u ambijentima koji su neprijatni čak i kada su novi, i samim tim opravdava svog junaka i njegov gnev koji se manifestuje kroz potpuno ležernost prema svemu jer živi u svetu bez vrednosti, u kom ne veruje ni u šta.
Skolimowski je energičan u glavnoj ulozi. Ova uloga je naravno integralni deo njegovog filma, ali mi znamo da je on kasnije uspešno glumio i kod drugih reditelja.
Vizuelno film sjajno izgleda. Crno-bela fotografija je veoma uspela ali ključna stvar je kadriranje, pokreti kamere, zanimljivo izabrani uglovi snimanja u nekim montažnim rešenjima, i film je veoma propulzivan, i dinamičan ne samo na planu priče već i vizuelnog izraza i kretanja u kadru u svojih sedamdesetak minuta trajanja.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment