Beth De Araujo snimila je film SOFT & QUIET za Blumhouse i reč je o filmu koji se delom uklapa a delom ne u ono što se tipično očekuje od njihovog repertoara, iako Jason Blum zapravo producira razne stvari.
Reč je o trileru koji je napravljen tako da se dešava u realnom vremenu i sa utiskom da je izveden u neprekinutom kadru što svemu daje jednu određenu dozu unikatnosti, iako je to veoma čest postupak. Pa ipak, filmova koji to rade nema baš prečesto i svaki na bazi toga nekako privuče pažnju. Ovde je neprekinut kadar izveden dobro jer je nenametljiv i vešt ali se ne prenaglašava i ne postaje sam sebi svrha.
S druge strane, sama priča ima određene elemente koji tom rešenju daju znakovitost. Naime, ovo je film o grupi žena iz jednog ilegalnog rasističkog kružoka koje posle incidenta koji su izazvale s nekim imigrantkinjama, odlučuju da ih malo potpraše i tako u afektu upadaju u nevolje kada sve eskalira u pravcu ubistva...
Beth De Araujo zanimljivo prikazuje glavne junakinje. One su deo arijevskog tajnog bratstva ali i dalje afektiraju kao obične domaćice sa svim onim performativima na koje smo navikli od najbenevolentnijih žena. Sama delatnost njihovog tajnog društva data je pomalo plakatski ali zanimljivo, obuhvatajući širok spektar motivacija takvih ekstremističkih grupa.
Ovo svakako nije film na osnovu kog se može tumačiti raskošni eko-sistem američke ekstremne desnice ali je zanimljiv za one koje ove tema zanima. Isto važi i za one koje zanimaju bravura-kadrovi.
Međutim, ovo je film koji zaslužuje i širu publiku jer iako suštinski nije ništa naročito, postupak i milje čine da se izdvoji.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment