CORAZON AZUL

Miguel Coyula je na jadvite jade snimio film CORAZON AZUL u uslovima kubanskog vansistemskog filma, uz razne forme crowdfundinga. Tako ovaj kubanski film ima u sebi jedan jak osećaj da je napabirčen, kao što ima i delove koji su vešto izvedeni i visoko estetizovani, ali ipak ne na nivou koji bi delovao inovativno ili na bilo koji način značajno.

Tehnološko zaostajanje Kube se ozbiljno reflektovalo na kubansku kinematografiju i na njen izraz i već decenijama ona umnogome egzistira zahvaljujući međunarodnim koprodukcijama. U tom smislu, Coyula je hteo da uvede par excellence zapadni, kapitalistički pristup crowdfudninga, ali je završio sa napabirčenim filmom u kom ima zanimljivih trivia, tipa da su kosti bake jedne od glumica korišćene u filmu jer su bile u fazi transfera iz groba u grob a nisu imali para za prostetiku (ne kažem da verujem da je tako bilo ali autori se tako promovišu) ili da su glumci hapšeni na ilegalnim predstavama i zbog toga napuštali projekat.

Sam sinopsis je atraktivan i u filmu ga naravno nema a to je ideja da je genetski inženjering napredovao do toga da se mogu klonirati ljudi, a Fidel Castro je stvorio grupu "novih ljudi" po svom DNK koji postaju teroristi. 

Od toga manje-više nema ništa, naročito ne u nekoj formi kako bi se očekivalo, ali to je inače karakteristično za mnoge od tih novih nebuloznih filmova. Čak je i ova montaža koječega stigla do festivala u Moskvi i Gvadalahari, tako da eto.