SA'RANA BIŽUTERIJA I PO KOJI KAPUT

SA'RANA BIŽUTERIJA I PO KOJI KAPUT Petra Pašića je relativno neupadljivo pušten na Apollon. Ovo je prvi Pašićev film za strimera, a biće ih još nekoliko. Film je slab ali zanimljiv i otvara mogućnost da se razgovara o njemu iako gotovo da ni u čemu nije uspeo.

Naime, SA'RANA BIŽUTERIJA I PO KOJI KAPUT dobro izgleda, u domenu produkcionog dizajna i generalnog looka filma, atmosfere i šire ambijentacije. Pašić je ovaj film potpisao i kao scenograf i moram priznati da mu je to najuspeliji deo angažmana na ovom filmu. Ta određena estetizacija, likovi koji zanimljivo izgledaju, na ničijoj zemlji između realizma i neke jeunetovske stilizacije, zaista ima zanimljiv efekat i možda ponajbolje sugeriše ono što je planirani smisao film.

A smisao je čini mi se urbana parafraza i kritika seoskih komedija Radoša Bajića koja će biti različita u tonu a slična po sadržaju kao njegovi izvornici. Od Bajića se preuzima taj karikirani izgled sela gde su junaci svojeglavi, imaju teškoće u međusobnoj komunikaciji, svi govore sa nekim teškim lokalnim naglaskom, i preuzima relativno jednostavan, gotovo prozaičan kriminalistički zaplet o dvojici braće koji dolaze na majčinu sahranu sa idejom da joj ukradu medaljon.

I manje-više ta mehanika Bajićevog filma se prati u samoj osnovi, s tim što film vizuelno i tehnički izgleda znatno bolje i to mu samo po sebi ne smeta. Dakle, taj bajićevski segment nije kompromitovan time što film izgleda bolje što je jako zanimljivo jer je ponekad delovalo da onaj njegov haos funkcioniše između ostalog i zato što je jezivo snimljen.

Međutim, Pašićev film za razliku od Bajića nema ujednačenu glumačku podelu. Kod Bajić sve igraju glumci, a poslednjih godina to su uglavnom naši vrhunski glumci, ali i kada nisu to su uglavnom poznate face. Kod Pašića ima poznatih ali ima i nekih ljudi koji s razlogom nisu stekli slavu i to malo stvara disbalans. Kad se pojavi Boris Milivojević, delimično ponavljajući govorni manir iz Pašićevog A3, deluje kao da je došao Jack Nicholson lično među ove ljude, a nije. I onda se na kraju postavlja pitanje, da li poznati i "dobri" glumci smetaju ovom ujednačenom timu.

Zatim, Pašić nema stav prema likovima. Sve ih podjednako prezire. U filmu postoji jedan polusimpatičan lik ali on nema protagonizam. Film meandrira od jedne scene nekog seoskog freakshowa ka sledećoj i ne dozvoljava da se na pravi način uspostavi protagonizam. Rezultat je film sa likovima koje autor prezire a gledaocima je naprosto odbojan.

Nijanse među likovima su minimalne, imamo one koji lažu i kradu jače i one koji to rade malo slabije, i imamo one koji ponižavaju i vređaju sve i one koji to isto rade malo glupljima. Tako da generalno, film istovremeno robuje priči, a ne pripoveda osnovni sklop događaja kao nešto glavno, i bavi se likovima ali među njima ne gradi jasnu hijerarhiju pa ni odnose.

Neko će reći da sam previše ozbiljno prišao analizi seoske komedije, relativno rutinskom formatu u našoj kinematografiji sa veoma bogatom praksom, ali ja na kraju ipak nisam skroz siguran šta sam gledao. Da li je ovo zaista seoska komedija ili je ovo jedna urbana vizija seoske komedije u kojoj se žanru pridaje jedna dark dimenzija? Ima dosta argumenata za oba ova pogleda na stvari, ali usled slabosti autorskog postupka, snaga žanra prevladava i ovo ipak ostaje dominantno seoska komedija i mislim da u ovom filmu ka kraju ta publika može više uživati.

Čini se da je ovom filmu pre svega nedostajala jasnija rediteljska vizija kuda se ide. Iako je film nastao u tim svedenim Apollon uslovima, to se izuzev glumačke podele zapravo ne vidi. Film ima sve što mu je potrebno.

Veoma sam radoznao da vidim kako će Bajićeva ciljna grupa reagovati na ovaj film, ako on do njih uopšte dođe ako imamo u vidu maltene tajnovitost njegovog ulaska u eksploataciju.

* 1/2 / * * * *