SICK

Kevin Williamson je odigrao izuzetno znajčajnu ulogu u novoj popularizaciji i omasovljenju horora koji je zahvaljujući njegovom scenariju za SCREAM izašao iz krize. Kasnije, on se vraćao žanru, nikada sa značajnim uspehom, pa ni dometom koji bi iole dosezao do SCREAMa. Ipak, radio je svašta na televiziji, ostao je produktivan ali važan isključivo kao autor SCREAMa koji opet pa i dan-danas utiče i baca svetlo daleko.

Da ne postoji SCREAM kao film, već da je on samo na nivou apstraktnog uticaja, i da u njemu nema tog izvanrednog scenarija, moglo bi se reći da je Kevin Williamson više uticao nego što je pisao. Ali eto, ima to što je napisao i to stoji.

U tom pogledu film Johna Hyamsa SICK donosi scenario u kom je Kevin Williamson jedan od scenarista. Reč je o slasheru smeštenom u vrhunac kovid-pandemije, i uprkos tome što ima motivaciju ubica, odnosno preokret baziran na toj infekciji, reč je o jednom čisto tehničkom kamernom filmu potere.

Williamson se nije pretrgao od kreativnosti. Čak naprotiv, da on lično nije pisao prva stvar koju bismo rekli je da se ovo može gledati kao knock off SCREAMa. Ali, eto isti je pisac pa onda nije.

Elem, John Hyams je režirao. Pokazao je veliku perspektivu kad je radio DTV, onda je prešao na televiziju i ušao u neki manirizam sa tim fluidnim kretanjima kamere, tim nekim kadar sekvencama koje su postajale sve manje bravurozne i sve razvodnjenije jer više nisu bile akcenat nego jedino što postoji. Dakle, Hyams sada radi ovaj film za Blumhouse što pokazuje da - iako je ovo Peacockov film - ovde ima nekog napretka u karijeri, ali realizacije je tek korektna, ništa mnogo više od toga. I to je u redu, nije ni to malo. Naročito, ako imamo u vidu sadašnjeg Williamsona i sadašnjeg Hyamsa. Ali, za Williamsona u peaku i za Hyamsa u peaku, ovo je ipak premalo.

* * / * * * *