YEOM-LYEOK

YEOM-LYEOK odnosno PSYCHOKINESIS je još jedan od uspešnih južnokorejskih filmova plasiranih na Netflixu. Kao i drugi naslovi iz Južne Koreje, išao je prvo u bioskope da bi onda relativno brzo stigao na Netflix i tako bio plasiran širom sveta. PSYCHOKINESIS režirao je animator Sang-ho Yeon koji je debitovao na igranom filmu izuzetno uspešnim TRAIN TO BUSAN.

PSYCHOKINESIS izlazi brzo posle tog filma i nudi nekoliko stvari koje su atipične za južnokorejski film. Naracija je vrlo “američka”, efikasna, sa radnjom koja neprekidno unapređuje priču i gura je unapred u tempu koji nije karakterističan za često digresivni južnokorejski film. Ovde su “digresije” rezervisane za neočekivane detalje u karakterizaciji ali to su mikro-bravure u odnosu na ono što bi korejski autori inače plasirali.

Film govori o sredovečnom gubitniku koji dobija superherojske moći i odlučuje da se iznova približi svojoj kćeri koju je napustio kad je bila dete. On dobilja mogućnost da joj pomogne kada zla korporacija dođe da poruši tržni centar u kome kćerka drži svoju malu fastfooddžinicu.

PSYCHOKINESIS sada u red onih filmova o nekostimiranim superherojima, i u tom pogledu najviše se nadovezuje na HANCOCKa i CHRONICLE. Jednostavnost origin storyja ponajviše duguje CHRONICLEu recimo. Međutim, za razliku od HANCOCKa i CHRONICLEa, glavni junak nikada ne pronalazi svoj match, nikada ne pronalazi dugu osovu sa istim supermoćima, a naročito ne nalazi antagonistu tog tipa. I u tom domenu se krije najveća inovacija ovog filma. 

Sang-ho Yeon drži svog junaka na street levelu i dosta zanimljivo kombinuje društvenu temu o odbrani zajednice sa superherojskim narativom. Film je vrlo jednostavan, sa gotovo sirovim karakternim odnosima i evidentno je da Sang-ho Yeon pokušava da se pomeri od pompeznih narativnih koncepcija koje karakterišu superherojski film. On snima film o čoveku koji postaje superjeroj, bori se, ali to nekako nema velike vagnerijanske konsekvence. Meni je ta ideja bila zanimljiva, mada možda će ljubitelji ortodoksnijih žanrovskih formi imati problem sa tim.

Međutim, kad je reč o akciji, tu oskudice nema. Stvari jesu na street-levelu ali su urađene jako maštovito i dobro. Uprkos tome što glavni junak nikada ne sretne nikog sebi ravnog nema spora da nailazi na razna iskušenja u svojoj borbi.

PSYCHOKINESIS se ne bavi dubokom dekosntrukcijom superherojskog žanra. Ovo je više jedna od onih premisa iz asortimana šta bi običan čovek uradio sa superherojskim moćima. Sang-ho Yeonov junak ima zgodnu priliku i da je suoičen sa životnom situacijom u kojoj može da ih iskoristi. 

* * * / * * * *