GHOSTLAND

Pomalo je tužno posmatrati kako se Pascal Laugier po odlasku na englesko govorno područje postepeno transformiše iz jednog vrlo provokativnog, interesantnog horor inovatora i autoreciklatora koji ne preza čak ni od infantilnih spielbergovskih detalja. U Spielbergu nema ništa loše per se, osim onoga da to on najbolje radi, a ako ne on, onda oni koji se nadovezuju na njegovu poetiku.

Ako je za utehu, GHOSTLAND je barem bolji od prethodnog Laugierovog filma na engleskom koji je bio nagli sunovrat u odnosu na MARTYRS. GHOSTLAND je kanadsko-francuska produkcija i film je smešten u Ameriku, i za početak barem dobro izgleda, vešto je režiran, kompetentno je slikan za razliku od prethodnog koji je ličio na televizijski rad. U tom pogledu, barem možemo da kažemo da se Laugier vratio u formu.

Međutim, ono što je tužno jeste da on iznova, sada već četvrti put koristi istu strukturu, pravi film koji negde na polovini ima preokret koji izmakne gledaocima i likovima tlo pod nogama i na bazi toga oneobiči dotadašnje događaje. U SAINT ANGE i MARTYRS ti događaji su međutim dotle bili zanimljivi, a GHOSTLAND je uprkos veštoj realizaciji sušsinski ne naročito zanimljiv. Naravno, to opet zavisi od “nagledanosti” onoga ko se upustio u ovaj film. Dakle, deca će se svakako dosta plašiti u ovom filmu, ali Laugier je bio reditelj koji se obraćao prekaljenim horor veteranima, i GHOSTLAND definitivno nije za njih.

“Preokret” koji se dešava u filmu nije onako fundamentalan i dramski potentan kao u ranijim filmovima. Teško je u taj preokret ulaziti bez spoilovanja priče i kritikovati ga, ali možemo reći da ovde najpre izmiče tlo pod nogama ali ne odvodi film u neku novu ravan.

Laugier je bio majstor prepakivanja pojavnosti priče, sposoban da pravi filmove o tome kako ono što vidimo nije nužno realnost, ali mora biti ni btno različito i iz toga je crpio finu dozu ironije i žanrovske invencije. Nažalost, u GHOSTLANDu toga zapravo nema.

Laugier je sam pisao scenario, pa nemamo koga drugog da krivimo za campy detalje vezane za H.P. Lovecrafta, omiljenog pisca glavne junakinje koja sanja o tome da postane horor spisateljica, premda ono što joj se na kraju dešava nema apsolutno nikakve veze sa Lovecraftom izuzev jedne deklarativne teze da ju je savladao i transformisao sam strah. Ipak, Laugierov film nažalost nije toliko “dubok” koliko bi se mi koji ga volimo nadali, i ovo je više učitavanje iz milosrđa nego istina o tom uključivanju Lovecrafta u GHOSTLAND.

Mylene Farmer u ulozi majke francuskog porekla je WTF momenat na nivou podela. Sama Mylene je u redu ali nije bilo preke potrebe da se pojavi u filmu niti da se ubacuje taj francuski element.

Ono što mi je drago jeste da se Laugier nije obrukao pred gorima od sebe kao prošli put. Ovo nije film njegovog nivoa ali u tom torture porn domenu, ovo je solidno ostvarenje. Stoga, možda je Laugier ovim filmom izgubio još malo najužeg kruga odanih fanova ali je barem ostao dovoljno atraktivan za najširu publiku.

Sa budžetom od 4,2 miliona evra i klot uzetih dva miliona u Francuskoj i nekim velikim teritorijama na kojima  tek treba da se otvori, ovo je u najavi uspešan film, i čini mi se da bi mogao stabilizovati Laugierovu situaciju. Kao komodifikacija onoga čime se Laugier bavi, ovaj film je sasvim na mestu. Ipak, stoji kao još jedan primer kako se prestižni evropski reditelji horora kada odu u Holivud ispostave kao mediokriteti po njihovim standardima.

* * 1/2 / * * * *