Dok sam gledao Johna Krasinskog kao glumca, zapazio sam da je on čovek za velika dela. Znao sam i da režira i da pokušava da pevaziđe okvire glume pa ipak nisam ni slutio kakav film je u stanju da napravi. A QUIET PLACE Johna Krasinskog je jedan od najboljih horroa koje sam gledao proteklih nekoliko godina a svakako jedan od najbitnijih holivudskih doprinosa žanru u tom periodu.
Krasinski je u produkciji Michaela Baya snimio high concept film, jedan od onih horora koji malo koštaju a puno zarađuju, s tim što ovde imamo sve komponente punokrvog holivudskog filma - prvo dve velike zvezde u glavnim ulogama - Krasinskog i Emily Blunt, imamo briljantnu tehničku realizaciju na svim nivoima, i imamo film koji je istovremeno vrlo sveden i visokooktanski.
A QUIET PLACE ima jednostavnu premisu. Zemlju su pregazili vanzemaljci koji su slepi ali love na bazi sluha i jedininačin da se preživi je bivstvovanje u apsolutnoj tišini. Svaka i najmanja buka može privući praktično nepobedive i munjevito brze vanzemaljce. Porodica koja je u centru ovog filma naučila je to na teži način a pred njima je veliki izazov - mama je trudna, dakle biće vrištanja i na porođaju ali i kad se beba rodi.
Dok se porodica priprema za veliki događaj, nekoliko sitnih omaški, poneki vrisak i tresak dovode ovo domaćinstvo u fokus opasnog tuđina koji luta njihovim krajem.
Krasinski nudi fino nijansirane likove sa bogatim odnosima, premda svako u ovom filmu više spada u tip nego u karakter. No, ako iammo u vidu način na koji se likovi definišu, dakle kroz gest, jezik glubvih, bez imalo čujnog dijaloga, oni su vrlo bohati i slojeviti. U pogledu priče, ona funkcioniše i kao studija karaktera u kojoj oni prolaze transformaciju i bore se sa traumama ali i kao uzbudljiv suspense rollercoaster u kome Krasinski ide iz jedne u drugu bravura sekvencu.
Scott Beck i Bryan Woods su do sada već imali realizovane scenarije. Ipak, ovog puta na scenariju je sarađivao i sam John Krasinski pa bih rekao da je i to doprinelo činjenici da je A QUIET PLACE daleko nadmašio njihove ranije radove. U svakom slučaju, ovde high concept predstavlja okosnicu filma, ta dramska situacija je potentna i otvara puno mogućnosti ali ovaj film je u pogledu priče i karaktera sve to nadgradio i produbio.
Krasinski ima jako dobru saradnju i sa danskom direktorkom fotografiije Charlotte Bruus Christensen. Film vizeulno izuzetno izgleda, ali ta estetizacija ne remeti njegovu kinetičnost, i osmišljen vizuleni koncpet, vrlo precizno jkadriranje ne delujunametnuto već odmereno i sofisticirano.
Posebno pitanje je zvučna lika koja se velikim delom bazira i na tišini ali se uvodi i score Marca Beltramija i ne smeta. Štaviše score pomaže da se tišina ne svede na dosadan gimmick već da bude pravo rešenje.
Krasinski se ovim filmom plasirao direktno u prvu ligu najzanimljivijih holivudskih reditelja. A QUIET PLACE je pravo bioskopsko uživanje kakvo odavno nismo imali, ne samo po tome što je reč o izvanrednom filmu već i po tome što je reč o originalnoj ideji pisanoj baš za ekran.
* * * * / * * * *
Krasinski je u produkciji Michaela Baya snimio high concept film, jedan od onih horora koji malo koštaju a puno zarađuju, s tim što ovde imamo sve komponente punokrvog holivudskog filma - prvo dve velike zvezde u glavnim ulogama - Krasinskog i Emily Blunt, imamo briljantnu tehničku realizaciju na svim nivoima, i imamo film koji je istovremeno vrlo sveden i visokooktanski.
A QUIET PLACE ima jednostavnu premisu. Zemlju su pregazili vanzemaljci koji su slepi ali love na bazi sluha i jedininačin da se preživi je bivstvovanje u apsolutnoj tišini. Svaka i najmanja buka može privući praktično nepobedive i munjevito brze vanzemaljce. Porodica koja je u centru ovog filma naučila je to na teži način a pred njima je veliki izazov - mama je trudna, dakle biće vrištanja i na porođaju ali i kad se beba rodi.
Dok se porodica priprema za veliki događaj, nekoliko sitnih omaški, poneki vrisak i tresak dovode ovo domaćinstvo u fokus opasnog tuđina koji luta njihovim krajem.
Krasinski nudi fino nijansirane likove sa bogatim odnosima, premda svako u ovom filmu više spada u tip nego u karakter. No, ako iammo u vidu način na koji se likovi definišu, dakle kroz gest, jezik glubvih, bez imalo čujnog dijaloga, oni su vrlo bohati i slojeviti. U pogledu priče, ona funkcioniše i kao studija karaktera u kojoj oni prolaze transformaciju i bore se sa traumama ali i kao uzbudljiv suspense rollercoaster u kome Krasinski ide iz jedne u drugu bravura sekvencu.
Scott Beck i Bryan Woods su do sada već imali realizovane scenarije. Ipak, ovog puta na scenariju je sarađivao i sam John Krasinski pa bih rekao da je i to doprinelo činjenici da je A QUIET PLACE daleko nadmašio njihove ranije radove. U svakom slučaju, ovde high concept predstavlja okosnicu filma, ta dramska situacija je potentna i otvara puno mogućnosti ali ovaj film je u pogledu priče i karaktera sve to nadgradio i produbio.
Krasinski ima jako dobru saradnju i sa danskom direktorkom fotografiije Charlotte Bruus Christensen. Film vizeulno izuzetno izgleda, ali ta estetizacija ne remeti njegovu kinetičnost, i osmišljen vizuleni koncpet, vrlo precizno jkadriranje ne delujunametnuto već odmereno i sofisticirano.
Posebno pitanje je zvučna lika koja se velikim delom bazira i na tišini ali se uvodi i score Marca Beltramija i ne smeta. Štaviše score pomaže da se tišina ne svede na dosadan gimmick već da bude pravo rešenje.
Krasinski se ovim filmom plasirao direktno u prvu ligu najzanimljivijih holivudskih reditelja. A QUIET PLACE je pravo bioskopsko uživanje kakvo odavno nismo imali, ne samo po tome što je reč o izvanrednom filmu već i po tome što je reč o originalnoj ideji pisanoj baš za ekran.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment