JUPITER HOLDJA Kornela Mundruczoa je izuzetan primer istočnoevropske naučne fantastike koja se više bazira na fantastici u širem smislu i na nekom metafizičkom domenu naučno neobjašnjivih događaja i stanja, ali ostaje čvrsto u okvirima nečega što je prisutno u našoj kulturi upravo kroz naučnu fantastiku a to je tema superherojstva. Naravno, JUPITER HOLDJA nikada ne postaje eksplicitno superherojski film u klasičnom smislu, međutim, nesporno je da postoji spona između metafizičkog razmatranja čuda u savremenom svetu i onoga što je od toga napravila popularna kultura.
Film govori o sirijskom izbeglici kog upucava mađarski policajac prilikom prelaska granica iz Srbije ali ovaj se tada diže iz mrtvih i otkriva sposobnost da lebdi, a potom i da u nekoj meri transformiše svet oko sebe. Pravila junakovih moći nikada nisu do kraja definisana ali ovo nije tema filma. Tema je zapravo njegov transformativni uticaj na ljude koje susreće.
Prva osoba koju susreće je čovek koji ga je ubio. Druga osoba koju susreće je korumpirani lekar koji ubacuje izbeglice u zdravstveni sistem i time im omogućuje da se izvuku iz kampova i nastave bekstvo put Zapadne Evrope. Korupmpirani lekar i u ovom letećem Sirijcu nalazi prostor da profitira ali ubrzo shvata da njegovo prisustvo ikma mnogo snažnije dejstvo na sve osobe koje sreće.
Mundruczo u film inkorporira elemente priče o migracijama, mistike, SFa i trilera, i uspostavlja jedan balans u kome je ovo bez ikakve sumnje istovremeno mađarski art house film ali sa tempom i intenzitetom trilera. Film ima dosta specijalnih efekata i dosta bravura sekvenci, od kojih svaka nosi jednu zanimljivu komponentu jer nema u sebi koncepciju akcionog konflikta a ima sve tehnološke atribute takve scene. Sekvenca u kojoj Sirijac "prevrne naopako" svet jednog rasiste je unikatna čak i za moderne okolnosti effects-heavy kinematografije.
Kata Weber, Mundruczova redovna saradnice je napisala zanimljiv scenario ali reditelj je ovde glavna zvezda. Trudi se da kombinuje dve tradicije kadar-sekvence, mađarskog velikana Miklosa Jancsa i Alfonsa Cuarona. Nažalost, većina kritike je pisana sa modernom optikom u kojoj je Jancso iako velikan zapravo potpuno zaboravljen a zadužio je formu kadar-sekvence koja danas dominira evropskim art filmom a i u Holivudu umeju da cene velike one-shot sekvence. Stoga mnogim kritičarima, čak ni mađarska kinematografija ne pali lampicu da se sete Jancsa.
Svakako da tema migracija i preliv fantastike jasno asociraju na CHILDREN OF MEN ali ipak postojao je film i pre Cuarona, naročito u Mađarskoj. No, ono što je zanimljivo jeste da Mundruczo sada koketira sa Holivudom i to sa idejom ekranizovanja scenarija Maxa Landisa sa Bradleyem Cooperom u glavnoj ulozi. Ne mogu da kažem da me čudi da je Mundruczo našao nešto zanimljivo u Landisovom tekstu. Isto tako nadam se da mu taj američki film neće biti ARIZONA DREAM, ako je već JUPITER HOLDJA njegov DOM ZA VEŠANJE.
* * * 1/2 / * * * *
Film govori o sirijskom izbeglici kog upucava mađarski policajac prilikom prelaska granica iz Srbije ali ovaj se tada diže iz mrtvih i otkriva sposobnost da lebdi, a potom i da u nekoj meri transformiše svet oko sebe. Pravila junakovih moći nikada nisu do kraja definisana ali ovo nije tema filma. Tema je zapravo njegov transformativni uticaj na ljude koje susreće.
Prva osoba koju susreće je čovek koji ga je ubio. Druga osoba koju susreće je korumpirani lekar koji ubacuje izbeglice u zdravstveni sistem i time im omogućuje da se izvuku iz kampova i nastave bekstvo put Zapadne Evrope. Korupmpirani lekar i u ovom letećem Sirijcu nalazi prostor da profitira ali ubrzo shvata da njegovo prisustvo ikma mnogo snažnije dejstvo na sve osobe koje sreće.
Mundruczo u film inkorporira elemente priče o migracijama, mistike, SFa i trilera, i uspostavlja jedan balans u kome je ovo bez ikakve sumnje istovremeno mađarski art house film ali sa tempom i intenzitetom trilera. Film ima dosta specijalnih efekata i dosta bravura sekvenci, od kojih svaka nosi jednu zanimljivu komponentu jer nema u sebi koncepciju akcionog konflikta a ima sve tehnološke atribute takve scene. Sekvenca u kojoj Sirijac "prevrne naopako" svet jednog rasiste je unikatna čak i za moderne okolnosti effects-heavy kinematografije.
Kata Weber, Mundruczova redovna saradnice je napisala zanimljiv scenario ali reditelj je ovde glavna zvezda. Trudi se da kombinuje dve tradicije kadar-sekvence, mađarskog velikana Miklosa Jancsa i Alfonsa Cuarona. Nažalost, većina kritike je pisana sa modernom optikom u kojoj je Jancso iako velikan zapravo potpuno zaboravljen a zadužio je formu kadar-sekvence koja danas dominira evropskim art filmom a i u Holivudu umeju da cene velike one-shot sekvence. Stoga mnogim kritičarima, čak ni mađarska kinematografija ne pali lampicu da se sete Jancsa.
Svakako da tema migracija i preliv fantastike jasno asociraju na CHILDREN OF MEN ali ipak postojao je film i pre Cuarona, naročito u Mađarskoj. No, ono što je zanimljivo jeste da Mundruczo sada koketira sa Holivudom i to sa idejom ekranizovanja scenarija Maxa Landisa sa Bradleyem Cooperom u glavnoj ulozi. Ne mogu da kažem da me čudi da je Mundruczo našao nešto zanimljivo u Landisovom tekstu. Isto tako nadam se da mu taj američki film neće biti ARIZONA DREAM, ako je već JUPITER HOLDJA njegov DOM ZA VEŠANJE.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment