RAMPAGE

RAMPAGE Brada Paytona je praktično kopija SAN ANDREASa. Radili su ga isti scenaristi, isti reditelj, Rockmigra praktično istog junaka u identičnim situacijama. Jedina razlika je u tome što ovoga puta zgrade ne padaju oko Rocka od zemljotresa već od napada džinovskih zveri koje su mutirale pod uticajem patogena koji je razvijala zla korporacija na svemirskoj stanici a onda ga rasula po SAD kad se u kosmosu desila havarija.

Rock ovde ne samo da ponavlja rolu iz SAN ANDREASa, samo je ovog puta on zoolog a ne bolničar, već ponavlja i neke situacije. U nekoliko navrata vozi helikopter (kao što i u JUMANJIju imamo preslikanu sekvencu iz SAN ANDREASa) i u finalu se nalazi u soliterima koji se ruše. POnovo ide s jednog na drugi kraj Amerika. Tamo je spasavao suprugu i kćer, ovde spasava svog mutiralnog ljubimca, džinovsku albino gorilu.

Koliko su ti filmovi je slični je gotovo dementno i nažalost to je publici jasno tako da RAMPAGE na američkim blagajnama neće ponoviti uspeh SAN ANDREASa. I to je dobro. Rock je od mišićavih heroja koje je američki film imao kroz istoriju sasvim sigurno daleko najbolji glumac i oko toga nemam nikakve dileme. I uprkos tome što on već skoro dve decenije ima stabilnu karijeru, isto tako nema nikakve sumnje da do sada nije dostigao one vrhunce koje su imali Stallone ili Schwarzenegger. Rock ima dobrih i ozbiljnih uloga, ima dobrih i ozbiljnih filmova, ali nema signature rolu još uvek. To ne znači da on karijeru vodi nemarno, uostalom, to potvrđuju i rezultati s blagajni i činjenica da ima HBO seriju uporedo sa ovim budalaštinama, ali nema spora da je ušao u jedan niz jednoličnih filmova koji su do apsurdnog nivoa slični.

U tom smislu, RAMPAGE je odlazak korak dalje od transformacije koju su izazvali JAWS i STAR WARS kada su izašli i omogućili da B-sižei dobiju A-tretman. Ovde međutim, C-siže dobija A-tretman. U pogledu ideje RAMPAGE nema puno veze sa igrom. Čak bih rekao da je igra bila negde zdravija baš zbpg toga što nije imala ovako razvojen backstory. Naime, RAMPAGE ima backstory koji je na nivou SHARKNADO filmova. To su ideje koje su na nivou Lloyda Kaufmana, nekoliko nivoa ispod Williama Castlea i zaista deluje apsurdno da to bude okosnica major filma koji otvara letnju sezonu.

Dok je razumljivo da neki očajnici žele da se izbore za svoje mesto pričom o džinovskim mutiranim životinjama, u slučaju Rocka i Warner Brothersa i cele mašinerije to deluje zaista besmisleno i dekadentno. Brad Peyton je Rockov svojevsrni kućni reditelj i on sve to radi na onom svom nivou od kog se decenijama ne odmiče.

Nota bene, džnovske životinje imaju osobine svirepih kaijua ali nažalost nisu onoliko effekte kao što bi morale biti u savremenom filmu. Iako Peyton pokušava da deluje uznemirujuće kroz akcije monstruma, RAMPAGE uvek ostaje nekako nedorečen u pogledu ripper efekta jer se stvari uvek nekako vrate pod PG okrilje i iz pretnja u avanturističku inidanajonesovsku dimenziju.

Rock je, i to govorim po ko zna koji put, zbilja neverovatna pojava. Kad se pojavi na ekranu nešto se desi. Filmičan je, i zbog svog tela i zbog celokupnog habitusa, i u filmu ima nekih zgodnih scena i zabavnih detalja. Međutim, ukupan utisak je da je ovo sve vrlo lazy i nedovljno maštovito za nivoe treša kojima stremi. Pre RAMPAGEa je išao trejler za THE MEG i to je delovalo podjednako idiotski ali opet nekako svežije (ne samo zbog osvežavajućeg efekta vode u kojoj megalodon pojavljuje) i primerenije tom C-konceptu jer je po svim parametrima to B-film.

Jako je važno što je sjajni A QUIET PLACE uspeo da obrani prvo mesto top-liste od RAMPAGEa i da pokaže kako ovakce stvari više ne prolaze tako lako i nadam se da će to biti jasan signal Rocku da malo koriguje svoju kurs jer samo na taj način može doći do svog TERMINATORa, ROCKYja, RAMBA ili PREDATORa ili barem LAST ACTION HEROa.

* * / * * * *