AVENGERS: INFINITY WAR

Nisam čitao INFINITY WAR i ne varim AVENGERSe ali isto tako ne mogu da kažem da neke likove iz ovog filma nisam želeo da vidim opet, tu pre svega mislim na Guardianse i Thora sa Hulkom. U tom smislu, INFINITY WAR u teoriji donosi dosta radosti onima koji vole svemirski Marvel. Većim delom se dešava u svemiru i ima dosta scena u kojima Guardiansi i Thor dele svoju komičnu hemiju. Naravno, Thor je ovde bliži RAGNAROKu nego svojim prvim inkarnacijama.

Thanos kao animirani lik sa facijalnom ekspresijom Josha Brolina je karakterno daleko bolji i efektniji nego što bi se moglo zamisliti kada se zamišlja šta to treba da bude. Autori uspevaju da “umanje” Thanosa sa nivoa galaktičke pretnje na negativca kog možemo mentalno “obuhvatiti”.

I tu se manje-više sve ono što je meni bilo dobro u ovom filmu završava.

Inherentni problem Marvelovih filmova su negativci i više je filmova nego dobrih negativaca u njima, ali to sve vuče korene iz stripa. U INFINITY WARu kako rekoh, Thanos je bolji nego što sam se spremio da gledam, ali u suštini on deluje potpuno besmisleno i smešno kada se gleda na ektanu. Izgleda kao neki ružičasti Hulk, gumeno, sa nekim monolozima i teorijama, nekim teškim odlukama i ličnim lomovima koji ipak ne mogu delovati ubedljivo u ovom kontekstu. Naravno, kome se ova priča “proda”, ko bude spsosoban da se upusti u vo, onda može prepoznati i jedini suštinski character arc u ovom filmu.

Thanosovi henchmeni deluje vizuelno bezveze. Naravno, argument za to mora biti stripski izvornik i to razumem, ali prosto meni koji nemam želju niti sposobnost da mentalno robujem ovom stripu, to sve deluje dosta nezanimljivo i neatraktivno.

Reći za Marvelov film da je neatraktivan zvuči suludo, ali INFINITY WAR počinje scenom u svemirskom brodu koja se bazira na nekom ntantilizovanom šekspirovskom mizanscenu, nekom kao teškom dramom i glumom jednog specijalmog efekta, Thora i Lokija i to je meni moram priznati bilo priličmo neatraktivno.

Onda se pojavljuju ti nezanimljivi negativci koji zaista vuku na cosplay, pa to dodatno zakucava taj efekat.

Kasnije, imamo redom neke generic i već viđene scene a završna scena je neka bitka na onoj livadi iz BLACK PANTHERa, samo su sad tu neki drugi monstrumi, i više je likova i sve je segmentirano, rascepkano, sa masom likova koje je teško pratiti. Dakle, film me nije impresionirao ni akcijom, ni maštom.

Ono što je međutim ključni problem keste ogroman broj likova koji sada već ne da se dupliraju već se utrostručeni, i sve to se jako teško prati. Film zapravo ima masu likova i jako malo zapleta. Celokupna radnja filma se može smestiti u dva dana zemaljskog vremena, ovo je daleko od epskog filma, čak naprotiv, ovo je maltene film stanja po tome koliko malo zapleta u njemu ima.

Imamo junake podeljene na ekipe koji idu da spreče Thanosov plan. I onda oni ubiju deju vremena uvođenjem u priču, pa onda ubiju još malo vremena u scenama putovanja. Onda svaka grupa ima svoju akcionu situaciju. I na kraju svi zajedno imaju veliki obračun na livadi u Wakandi koji kako rekoh kao da sam već gledao pre par meseci.

I onda se desi taj “kraj” koji deluje kao da je trebalo da se desi na početku, da se reducira broj likova i da onda gledamo film kao ljudi.

Za blokbaster ovih dimenzija je nedopustivo da bude film praktičo bez priče, da bude film bez character arca, izuzev Thanosa, I konačno da bude film koji se apsolutno ni pod kojim okolnostima ne može gledati samostalno i van kotekstva. Ima serija sa zaokruženijim pričama od ovog filma na nivou epizoda i nažalost ovde imamo paradigmatičan primer filma koji je zapravo najava za sledeći film.

Naravno, očigledno da ljubitelja filma u klasičnom smislu ima bitno manje od ljubitelja izgradnje univerzuma i tog nekakvog uber filma koji treba da nastane na kraju, mada kraja zapravo nema pa se onda otvara pitanje da li je krajnji cilj uber-film ili pulpy sapunica.

Lično, osećam se razočarano što su Guardiansi koji su bili dobri baš zato što nisu bili uklopljeni u čamotinju AVENGERSa bivaju “uvučeni” u sve to. Sada nema dileme, Star-Lord i ekipa znaju za Avengerse, njihov svet nikada neće biti isti.

Ima jedna scena na početku filma kada Downey priča Gwyneth Paltrow kako misli da bi trebalo da prave bebu. Iskreno, to je delovalo kao najveći posao za superheroja, kako četrdesetpetogodišnjoj Gwyneth napraviti dete. U tom bizarnom dijalogu ljudi u godinama u kome oni eto žele da “uozbilje” svoju bračnu zajednicu kao da je zarobljen sav apsurd ovog serijala gde smo već deset godina svojih života i njihovih karijera straćili u nešto ovakvo, i taj zamor se iskreno već odavno oseća, a ovakvi “životni detalji” ga dodatno podscrtavaju. Naravno, do kraja filma se to htenje Tonyja Starka ne razrađuje, verovatno će u drugom filmu, ali to sve pokazuje da je krupan deo ovog filma zapravo samo postavljanje situacije za sledeći film, i to sve tako do beskraja.

Oni koji mogu da pređu preko ovog utiska da INFINITY WAR nije film već samo “priprema za film”, već samo jedan “privremeni” film, onda mislim da bi mogli u ovome uživati. Za mene ipak kao MCU vrhunci ostaju neki drugi naslovi. 

* * / * * * *